Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Srbima i Albancima dati ono što žele
Plan se ne odnosi na teritoriju nego na stanovništvo koje bi moglo da bira da li će ostati pod srpskom ili evropskom administracijom
Srpsko-američki centar (SAC) u Beogradu, koji se već duže vreme bavi istraživanjima različitih mogućnosti za realno i pravedno rešenje problema Kosova i Metohije, razmatrao je nedavno još jednu opciju koja bi mogla da dođe u obzir za diskusiju o budućnosti pokrajine. Novo rešenje je poteklo iz nezvaničnih američkih krugova koji sarađuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa SAC-om.
Time je promovisana nova, deseta varijanta, pored devet različitih o kojima je do sada bilo reči na konsultativnim sastancima i okruglim stolovima koje je dosad organizovao SAC u saradnji sa listom "Politika" i nekim drugim ustanovama u Beogradu.
Deseta varijanta se izdvaja od drugih zato što se ona ne odnosi na teritoriju srpske pokrajine nego na stanovništvo koje bi imalo priliku da bira da li će ostati pod srpskom ili pod evropskom administracijom. Na taj način, kako se kaže u razradi ove ideje, svako može dobiti ono što želi: Srbi vezu sa Srbijom i srpsko državljanstvo, a Albanci potvrdu da nisu srpski već evropski državljani.
Pretpostavka: osnovni srpski stav na Kosovu i Metohiji jeste da pokrajina ostane u Srbiji, a kosovski Srbi da ostanu da žive u Srbiji. Kosovski Albanci, s druge strane, žele da budu izvan Srbije (nezavisni),
Predloženo rešenje: dati i jednima i drugima ono što žele.
To znači:
Kosovo i Metohija ostaje srpska pokrajina i svi pojedinci koji to žele (verovatno svi Srbi i možda poneki Albanac) ostaju građani Srbije i nastavljaju da žive na Kosovu kao srpski građani u sopstvenoj zemlji. Autonomija pokrajina je ista ili slična onoj koju ima Vojvodina.
Takođe, sa pristankom Srbije, stvara se odvojena, paralelna vlast (treba izbegavati termin "entitet" jer je istrošen u Bosni) koja ima ovlašćenja u okviru cele srpske pokrajine KiM. Ta paralelna vlast bi bila pod direktnom kontrolom Evropske unije i imala bi sopstveno ime i oznaku (na primer: "Evropska vlast na Kosovu"):
– ovlašćenje da izdaje pasoše i druge relevantne dokumente u kojima je naglašeno da državljanstvo pod paralelnom vlašću nije deo Srbije,
– ovlašćenje da prikuplja poreze, carine i takse i da vrši odgovarajuće isplate osobama koje izaberu to državljanstvo,
– ovlašćenje da ima svoje kvazidržavne simbole koji bi najverovatnije bili kombinacija albanskih i EU simbola.
Opseg prava koja proističu iz državljanstva u "Evropskoj vlasti na Kosovu" bio bi definisan od strane EU i ne bi, bar u početku, bio jednak sa sadašnjim državljanstvom u EU.
Može se s pravom pretpostaviti da bi praktično svi Albanci, a gotovo niko od Srba, izabrali da podležu ovakvoj evropskoj upravi, jer tako više ne bi podlegali pod srpsku jurisdikciju.
NAPOMENA: Pošto "Evropska vlast na Kosovu" ima jurisdikciju na celoj teritoriji srpske pokrajine Kosovo, nema potrebe da se postavlja pitanje podele teritorije. Umesto toga, potrebno je da se definišu uloga i kompetencije paralelnih jurisdikcija na istoj teritoriji, s tim da je ljudima koji žive na toj teritoriji dato pravo da izaberu kojoj jurisdikciji žele da pripadaju.
A. Beograd i Brisel bi se dogovorili o jednoj, zajednički kontrolisanoj lokalnoj administraciji za policiju, opštinske vlasti, lokalne izbore itd, koji bi bili istovremeno odgovorni i srpskim pokrajinskim vlastima i paralelnoj "Evropskoj vlasti na Kosovu". To bi se postiglo na maksimalnoj decentralizaciji o čemu bi trebalo da se vode detaljni i ozbiljni pregovori. Unmik i Kfor bi ustupili administrativnu i bezbednosnu kontrolu toj zajedničkoj lokalnoj vlasti. Napomena: od suštinske važnosti bi bilo da se stvarno obezbedi zaštita svih osoba u oblastima pod paralelnom jurisdikcijom, a posebno efektivna akcija protiv korupcije i organizovanog kriminala.
B. Ovaj aranžman o preklapanju srpske i EU jurisdikcije trajao bi bar do ulaska Srbije u članstvo EU.
[objavljeno: 25.07.2006.]
