Izvor: Politika, 25.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd optužen da deli Kosovo
Zapadni mediji tvrde da Samardžićev predlog sporazuma Beograda sa Unmikom predstavlja „vrhunac kampanje Srbije” za podelu pokrajine na etničkim osnovama
Beograd je juče optužen da prekraja mapu Kosova. Vodeći zapadni listovi („Njujork tajms” i londonski „Gardijan”) javili su da je Srbija i zvanično predložila etničku podelu Kosova. Taj zaključak izveli su na osnovu predlog sporazuma koji je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošle nedelje uputio UN. Reč je o dokumentu koji se, kako je ministar u petak rekao za naš list, odnosi na „funkcionalno odvajanje Srba i kosovskih Albanaca” posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Sporazum u Beogradu nije zvanično predočen javnosti, a predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da nije bio upoznat s njim pre nego što ga je Samardžić u nedelju predao Unmiku. „Politika” juče nije uspela da dobije komentar Ministarstva za Kosovo i Metohiju na ovakvo tumačenje predloga sporazuma. Vlast u Beogradu, međutim, od početka, i zvanično i iza zatvorenih vrata, energično odbija svaki razgovor o eventualnoj podeli Kosova, smatrajući je nespojivom sa odbranom integriteta zemlje. Svejedno, iz Vašingtona i Brisela često stižu insinuacije da Srbija zapravo teži podeli kao svom krajnjem cilju.
„Predlog vlasti u Beogradu predstavlja vrhunac kampanje Srbije usmeren ka učvršćivanju sopstvene administrativne i političke kontrole na severu Kosova, gde većinu stanovništva čine Srbi”, piše „Njujork tajms” i ocenjuje da je ovo u najvećoj meri simboličan potez Beograda, pošto su protiv njega Albanci, a „izvesno je da će ga evropske države i SAD odbaciti u Savetu bezbednosti”. Predlog sporazuma, međutim, ne odnosi se samo na sever pokrajine nego na sve srpske opštine, i podrazumeva koordinaciju sa Unmikom u zajedničkom sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 u oblastima policije, sudstva, carina, transporta, verskog i kulturnog nasleđa.
Portparol Unmika Aleksandar Ivanko juče je najavio da se uskoro očekuje odgovor iz Njujorka, ali je preneo stav zamenika šefa Unmika Larija Rosina da pojedini segmenti iz tog sporazuma nisu u skladu sa mandatom koji Unmik ima na Kosovu. On je, takođe, odbacio podelu Kosova kao mogućnost „zbog toga što dosta Srba živi u enklavama i oni moraju da sarađuju sa svojim komšijama”.
Međutim, novinar lista „Ekonomist” Tim Džuda rekao je juče Tanjugu da je predlog sporazuma „na izvestan način, predlog za podelu južne srpske pokrajine, ali i uzimanje jednog dela od onoga što je Ahtisari nudio, bez priznavanja Kosova kao države”. On je objasnio da predlog predstavlja uspostavljanje srpske autonomije na drugi način: za srpske enklave država neće biti Kosovo, nego Srbija.
Kosovski predsednik i premijer juče su odbacili bilo kakav plan koji predviđa podelu, ocenivši da je Kosovo „najsigurnija i najzaštićenija država, čija je teritorija jedinstvena i nedeljiva”.
Predstavnici kosovske vlasti su predlog Beograda upućen UN shvatili kao provokaciju, a Bi-Bi-Si je prošle nedelje, posle sukoba između Srba i mirovnih snaga, preneo tekst iz prištinskog „Koha ditore” u kome se navodi da su Srbi želeli da testiraju NATO i vide koliko su bili ozbiljni kada su rekli da neće dozvoliti nikakvo nasilje na Kosovu, ma ko ga izazvao.
-----------------------------------------------------------
Svilanović: Bez linije sever-jug
Nakon što je Samardžić u „Politici” obelodanio obrise svog predloga, funkcioner Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović uporedio ga je sa idejom „neteritorijalne federacije” kojom se „zaista otvara tema podele, ali podele koja nije teritorijalizovana, nego personalizovana”.
On je kao primer neteritorijalne federacije naveo Makedoniju, čiji državni vrh odbija da upotrebi taj termin „jer ne žele da drugi njihovu zemlju vide kao neteritorijalizovanu federaciju”.
Iako Makedonci ne prihvataju da im država nije nacionalna, ona je suštinski dvoetnička, odnosno njihovi politički teoretičari taj sistem zovu „neteritorijalnom federacijom”. U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji postoje dva biračka tela, makedonsko i albansko, a posle izbora pobednici iz jedne i druge grupacije prave vladu (ovog puta je u vladajuću koaliciju ušla najveća albanska opoziciona stranka) nezavisno od toga da li je reč o ideološki kompatibilnim strankama. Ne postoje linije razdvajanja, regioni niti entiteti, ali Ustavom, Ohridskim sporazumom i zakonom o teritorijalnoj organizaciji države, precizno je uređeno funkcionisanje opština sa većinskim makedonskim i albanskim stanovništvom.
Ako bi bila prihvaćena ideja o neteritorijalnoj federaciji unutar Kosova i Metohije, njome takođe ne bi bili definisani entiteti, bila bi prevaziđena podela sever-jug, a postiglo bi se definisanje i funkcionisanje opština sa većinskim srpskim i albanskim stanovništvom, što je već predviđeno Ahtisarijevim planom o decentralizaciji.
Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Korejski model za priznavanje Kosova
U krugovima EU i SAD trenutno se razmatra mogućnost da se za priznavanje nezavisnosti Kosova dugoročno posegne za formulom prijema obe korejske države u članstvo UN (1991), iako je Rusija stavila do znanja da neće prihvatiti ponavljanje takvog slučaja.
Kako Beta saznaje u izvorima EU, to još ne znači da se već radi na konkretnoj strategiji, ali ovakvo razmišljanje je usmereno na to da više od polovine zemalja članica UN priznaju nezavisnost Kosova, a potom bi u SB UN trebalo da se izdejstvuje da o članstvu u UN odlučuje Generalna skupština svetske organizacije.
To se upravo dogodilo u slučaju dve Koreje, kad je Savet bezbednosti, pošto u tom telu nije postignuta saglasnost o prijemu u članstvo Seula i Pjongjanga, pristao da o tome odluči Generalna skupština UN.
Za takvu odluku bila je potrebna saglasnost dve trećine članica UN, što je zasad, smatraju u Briselu, veoma teško zamisliti kao neku blisku mogućnost u slučaju Kosova, već bi to pre moglo trajati dugi niz godina.
Moguće je da se, ako izostane masovnije priznavanje vlasti u Prištini, pokuša i sa davanjem statusa „carinske teritorije” Kosovu, što bi moglo na „mala vrata” uvesti Kosovo u neke međunarodne organizacije.
U međuvremenu će se nastaviti sa strategijom istovremenog ostanka Unmika i Kfora i dolazeće misije EU – Euleksa na Kosovo, koja ima jasan i čvrst cilj da bude razmeštena na celoj kosovskoj teritoriji.
Uoči uskršnjih praznika na sastanku Političko-bezbednosnog komiteta (PBK) EU zapovednik Euleksa penzionisani francuski general De Kermabon je objasnio da Euleks mora biti razmešten na celoj teritoriji Kosova zato što „misija EU kao prevashodni cilj ima obezbeđenje potpune zaštite kosovskih Srba”.
Visoki zvaničnik EU Štefan Lene rekao je na tom sastanku da je nužan dijalog s Beogradom, upravo da bi se srpskim vlastima objasnilo šta je suštinski zadatak Euleksa, „utoliko pre što su i odnosi Unmika s kosovskim Srbima zapali u velike teškoće”.
Odgovarajući na primedbe da Srbi žele da upravljaju sobom na neki duži rok, Lene je rekao da to prvenstveno ne prihvataju SAD, a ni neki evropski partneri i da se očekuje da ovaj „bolni trenutak” za srpsku stranu posle proglašavanja nezavisnosti postepeno prođe.
Na sastanku PBK ostalo je nedorečeno kako će Euleks moći da preuzima ovlašćenja, kad još nije nađeno ni konačno rešenje za primenu pravne osnove, iako većina partnera u EU smatraju da to jeste Rezolucija 1244 SB UN.
-----------------------------------------------------------
Rosin: O Samardžićevom predlogu se može razgovarati
Priština - Prvi zamenik šefa Unmika Lari Rosin izjavio je juče da predlog srpskog ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića može biti osnova za razgovor Beograda i civilne misije UN, ali da „mnogi delovi plana nisu u saglasnosti sa mandatom Unmika”.
Rosin je rekao da je predlog srpske strane trenutno u Njujorku, odakle se očekuju instrukcije kako da Unmik dalje postupa.
Zamenik šefa Unmika je odbio da govori o nesporazumima između njega i regionalnog administratora u Kosovskoj Mitrovici Džeralda Galučija u vezi sa prošlonedeljnom akcijom Unmik-policije i Kfora u zgradi suda u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Rosin je rekao da se radi o unutrašnjim pitanjima Unmika.
Američki diplomata u misiji UN na Kosovu sastao se juče sa ministrom za lokalnu upravu Sadrijem Feratijem, koji ga je obavestio da kosovske institucije rade na okončanju priprema procesa reforme lokalne uprave i decentralizaciji, ali da im je radi uspešnog završetka procesa neophodna pomoć Unmika i Euleksa.
Tanjug
[objavljeno: 26/03/2008]
