Izvor: Danas, 30.Nov.2014, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudski dinamo, poliglota, dečak i asketa
London - Britanski list Gardijan je povodom nedavne smrti Jovana Ćirilova objavio članak, u kome pozorišni kritičar, redovni posetilac Bitefa i lični prijatelj srpskog filozofa i teatrologa Majkl Koveni, govori o Ćirilovu kao izuzetnom poznavaocu svetskog teatra, koji je u Beograd dovodio najpoznatije ansamble, kao što su „Living Theatre“ i „La Mamma“ iz Njujorka, „Taganka teatar“ iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Moskve i pozorište „Laboratorija“ iz Vroclava.
Koveni podseća da je on 1967, zajedno sa rediteljkom Mirom Trailović, osnovao Bitef koji je vrlo brzo, uprkos Hladnom ratu, stekao status vodećeg festivala na Balkanu, pa i šire.
„Ali Ćirilov je zapravo bio ‘lovac’ na velika imena. Bio je ljudski dinamo koji je obožavao vodeće savremene reditelje-intelektualce - Pitera Bruka, Konrada Svinarskog, Roberta Lepaža, Pinu Bauš. Poliglota i polimat, koji je govorio veoma brzo većinu evropskih jezika (kao i kineski i romski), neprestano je putovao u potrazi za najnovijim trendovima i fenomenima u svetskom pozorištu“, piše Koveni.
Uprkos padu komunizma, ratnom stanju i manjku novca, pragmatični Ćirilov je uspevao da pred svoj prag dovede najbolje svetske ansamble, zbog čega je festival „svetleo kao herojski, prkosni svetionik tokom 1990-ih“, navodi se u članku.
Koveni ističe da Ćirilov prvi put ove godine nije prisustvova festivalu zbog bolesti, ali i da su i ovog puta na programu bila vanredne predstave iz Varšave, Litvanije i Nemačke. Kako kaže, izuzetno je cenio britanski teatar, znao je da doleti da vidi najnoviju „veliku stvar“ i tada bi često boravio kod njega i zaposedao njegovu biblioteku (a sam je imao 10.000 knjiga kod kuće).
On piše da je Ćirilov živeo kao asketa, te da je u njemu bilo nečeg dečačkog i nevinog. „Ali on nije bio čistunac u javnosti. Bio je prva važna kulturna figura koja je tokom 80-ih u svojoj zemlji otvoreno govorila protiv diskriminacije homoseksualnosti“, ističe britanski kritičar.
Govoreći o njegovoj privatnoj i profesionalnoj biografiji, Koveni ističe da je Čirilov prevodio Brehta, Šeparda, Fraja, Mameta, kao i da je u svojim kritikama i kolumnama za vodeće medijske listove, pisao o svojim savremenicima - velikim figurama pozorišnog života, koje je lično poznavao, poput Herolda Pintera, Artura Milera, Ingmara Bergmana. Prelazio je granice i bio do kraja bezuslovno posvećen umetnosti teatra i njihovim strastvenim i talentovanim praktičarima, zaključuje se u Gardijanu.
