Izvor: Politika, 12.Jan.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Računar spasava Srbiju
Kvalitet mira na jugu države zavisi od kvaliteta države
Krajem februara sada već daleke 1990. bio sam u Monsu u Belgiji, gost tadašnjeg vrhovnog komandanta NATO-a, američkog generala Džona Galvina: intervju za zagrebački „Danas”, SFR Jugoslavija je još postojala. Posle intervjua i ručka sa generalom u oficirskom klubu, šef za informisanje SHAPE, a to je Vrhovna komanda NATO-a, američki pukovnik Dejvid Burpe i belgijski pukovnik Vilen odveli su me do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najnovijeg kompjuterskog centra SHAPE. Veliki IBM kompjuter „krej-4”, dvadesetak ekrana i elektronskih konzola sa poslužiocima koji su se jedva nazirali u polumraku prostorije sa temperaturom od 18 stepeni. U to vreme prava zver od računara, sedam jedinica sa bankama podataka, sve spojeno u četvorougaonoj konfiguraciji. Da ne dužim, simulirali su mi nekoliko tipova novog sveta u 21. veku, od raspada Sovjetskog Saveza i nestanka bipolarnosti, do šest modela novog svetskog poretka.
Naravno, odmah sam zatražio da mi predstave sudbinu Jugoslavije u toj simulaciji. Ubacili su u računar igru „Koneks” i krenuli od 21. marta 1909. kada je predsednik nemačke vlade Bilov javio Izvolskom, inače ministru spoljnih poslova Rusije, da Nemačka podržava austrougarsku aneksiju Bosne, koja se, naravno, desila ranije. Rusija to shvata kao pretnju njenim interesima na Balkanu, Nemci po svaku cenu žele da izoluju Rusiju od Francuske i Velike Britanije, dok Srbija traži vojnu pomoć od Rusije. Berlin razmišlja da Srbiji ponudi pakt o nenapadanju i tako održi Rusiju izvan Balkana, uz istovremene primamljive finansijske ponude Rumuniji, Bugarskoj i Crnoj Gori, sve u cilju da se Srbija zaobiđe i poveća pritisak na nju. Kompjuter je zujao i dalje i na ekranu se pojavilo ime izvesnog uličnog izgrednika Adolfa Šikelgrubera, čestog gosta bečkih pivnica.
Tehničar za ekranom ubacuje u računar zahtev bečkoj policiji da uhapsi tog čoveka, ali kompjuter odgovara da su uhapšena dva čoveka po imenu Adolf Šikelgruber. Prvi je zubar i kao opasan tip zadržan je u zatvoru, drugi je mladi moler, slikar amater, nevin je i bezopasan, i zato je pušten. Računar propušta šansu da u simulaciji spreči Drugi svetski rat, jer nevini bečki moler i slikar amater bio je Adolf Hitler. Futuristički povratak u prošlost? Ne, takav je put istorije...
Nisam se odjednom setio te davne simulacije u moju čast, i još u sedištu SHAPE, iako me kompjuter IBM nekako podseća na našu sadašnju IBM „administrativnu liniju”. Jer, „Veliku Albaniju” pravili su Hitler i Musolini. A ona je već tu i nije potrebna nikakva nova , današnja, simulacija da bismo je videli. Naravno, ko hoće da vidi. Počev od juga ,,uže Srbije“ gde država Srbija jasno demonstrira svoju nemoć. Ta smejurija sa ultimatumima oko spomenika OVK teroristima usred državne teritorije ,,uže Srbije“ samo je još jedan dokaz da nemamo strategiju, nemamo doktrinu, nemamo proceduru, a nemamo ni politiku. Ne može se pravna država dokazivati u borbi protiv korupcije i lopovskih tajkuna, a istovremeno biti nemoćna protiv onih koji protivzakonito podižu spomenike bivšim teroristima. Izreknete ultimatum, pa ga onda produžite, pa sada na kraju molite da se spomenik samo preseli na drugu lokaciju. Fascinantna je ta nepodnošljiva lakoća podizanja i postavljanja spomenika raznim kvislinzima danas u Srbiji. Od ploče izvesnom Aćif efendiji do spomenika pripadnicima OVK. Šta se uradilo sa tom pločom Aćif efendiji? Ništa, jer u pitanju je koaliciona vlast.
Da mi je pri ruci onaj famozni NATO-ov IBM„krej-4” računar možda bi simulacija izbacila i lokaciju svete srpske zemlje, gde bi neko od pripadnika nemačke nacionalne manjine u Srbiji, naravno pod uslovom da ta manjina ima i nekakvu stranku u koaliciji na vlasti, dakle možda bi poželeo da na komadiću srpske zemlje podigne i spomenik Adolfu Hitleru, ali onom zubaru, ne moleru... Pa da onda ti Nemci, sa našeg dela Dunava, zatraže da na pregovore oko tog spornog spomenika dođu predstavnici ambasada SAD, Velike Britanije, Francuske. Što da ne, i mi imamo svoje „momke iz Brazila”. Jer, ovi momci iz OVK su se zapravo borili za Srbiju, za demokratsku i multietničku Srbiju i njen teritorijalni integritet. A svi policajci i pripadnici vojske Srbije koji su dole pali, ko im je kriv što nisu pobegli u Beč, ili Peštu kada je zapucalo. Bili bi kasnije svi amnestirani. Uz najviše počasti.
Slučaj spomenika pripadnicima OVK na jugu Srbije pokazuje da u Srbiji nema zakona, već da postoji samo politička kombinatorika. Naše su vlasti pokazale da nisu spremne da adekvatno i pravovremeno reaguju, ali i da su ekstremni Albanci sa juga Srbije spremni da svaku priliku iskoriste za svoje ciljeve. Kvalitet mira na jugu Srbije zavisi od kvaliteta države.
A IBM kompjuter sa početka ove priče? Pa, analogija sadašnje situacije sa onom koju su pred Prvi svetski rat stvorili Austrijanci i onom koju su 1941. godine izveli Hitler i Musolini je u tome što su imali isti cilj. Ukrotiti Srbiju.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 12.01.2013.
Pogledaj vesti o: NATO
