Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Dec.2009, 02:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Rođen Kosta Manojlović

Na današnji dan 1890.godine, rođen je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu.U beogradskoj Bogosloviji predavač mu je bio Mokranjac, školovanje je nastavio u Moskvi i Minhenu, a okončao u Oksfordu. Zabeležio je mnoštvo narodnih pesama. Napisao je "Spomenicu Stevanu Mokranjcu" i etnomuzikološke studije "Muzičke karakteristike našeg juga", "Muzičko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << delo našeg sela", "Narodne melodije u istočnoj Srbiji".Dela: ciklusi horova "Žalne pesme", "Pesme zemlje Raške", "Pesme zemlje Skenderbegove", solo pesme, obrade narodnih pesama.

Danas je petak, 4. decembar. Do kraja godine ima 27 dana.

1154. - Nikolas Brekspir, prvi i jedini Englez izabran za papu, ustoličen je za poglavara rimokatoličke crkve kao Adrijan Četvrti.

1642. - Umro je francuski državnik, kardinal Rišelje, koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske) kralja Luja Trinaestog postavio cilj da Francusku učini prvom silom Evrope. Gradeći apsolutističku monarhiju ograničio je uticaj crkve, pape i plemstva. Ugušio je ustanak hugenota (francuskih protestanata-kalvinista) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Habzburga). U tom verskom ratu Francuska je iako katolička zemlja ratovala na strani protestanata.Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i započeo kolonizaciju u severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

1679. - Umro je engleski filozof Tomas Hobs, nastavljač i sistematizator klasičnog engleskog empirizma. Razradio je teoriju društvenog ugovora. Spojio je principe mehanističko-materijalističke metafizike sa teorijom saznanja i političkom filozofijom prosvećenog apsolutizma. Smatrao je da je čovek po prirodi egoističan. U "prirodnom stanju", koje je prethodilo "građanskom stanju" (civilizacija), ljudi su bili jednaki i otuda su svi imali jednaka prava na sve, pa "prirodno stanje" neizbežno vodi opštem međusobnom ratu. Iz stanja sveopšteg i neprekidnog rata ljudi izlaze sporazumom - pristankom da "prirodna prava" prenesu na državu, osnovu reda i mira, napretka i civilizacije. Na osnovu ugovora, nosilac suverene vlasti (vladar ili skupština) zastupa volju svih i svi su dužni da se bezuslovno pokoravaju. Dela: "Elementa philosophica" (ili "O telu", "O čoveku", "O građaninu"), "Levijatan", "O političkom telu".

1732. - Umro je engleski pisac Džon Gej, autor nadahnutih satiričnih poema. Posebno je upamćen po muzičkoj komediji "Prosjačka opera", sastavljenoj od mnogih i sada popularnih balada.

1791. - Izašao je prvi broj britanskog "Obzervera", najstarijeg nedeljnika u svetu.

1795. - Rođen je škotski istoričar i filozof Tomas Karlajl, čija se dela, izrazito faktografski potkrepljena, odlikuju živim i dramatičnim izlaganjem. Ostavio je veliki utisak na brojne evropske mislioce 19. pa i 20. veka. Dela: "Francuska revolucija", "O herojima", "Život Fridriha Velikog", "Sartor Resartus", "Čartizam", "Prošlost i sadašnjost", "Pisma i govori Olivera Kromvela", "Kritički eseji".

1798. - Umro je italijanski lekar i prirodnjak Luiđi Galvani, koji je 1789. pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga "životinjskim magnetizmom". Njegovo ime nose mnogi instrumenti i oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici uopšte.

1829. - Britanci su u Indiji zabranili običaj spaljivanja udovica prilikom spaljivanja njihovih preminulih muževa na posmrtnoj ceremoniji.

1841. - U Beogradu je u "Pozorištu na Đumruku" održana prva predstava - drama Jovana Sterije Popovića "Smrt Stefana Dečanskog". Pozorište je organizovao srpski režiser, scenograf, glumac, pisac i prosvetni radnik Atanasije Nikolić. Tada je štampan prvi pozorišni plakat kod nas i raspisan prvi književno-dramski konkurs za dela "po narodnom karakteru i običajima ustrojenim". Pozorište na Đumruku se održalo samo godinu dana.

1892. - Rođen je Francisko Franko, dugogodišnji diktator Španije. Rođen je u oficirskoj porodici i nastavio je porodičnu tradiciju. Pokazao se kao retko vešt oficir tokom rata (gušenja pobune) u Španskom Maroku. Godine 1926. postao je general, najmlađi u istoriji Španije. Bio je izrazito monarhistički i katolički orjentisan i kada je uvedena republikanska vlada koja je imala i prokomunističke sklonosti on je podigao oružanu pobunu s ciljem obnove monarhije. Posle trogodišnjeg građanskog rata 1939.slomio je otpor demokratski izabranog republikanskog poretka i uspostavio režim koji je trajao do njegove smrti 1975. Iako je kralj Huan Karlos ubrzo uveo demokratski sistem, osnovna tekovina Frankovog sistema pokazala se kao veoma vitalna i popularna - španska monarhija.

1922. - Rođen je francuski filmski i pozorišni glumac Žerar Filip. U pozorištu je sa ogromnim uspehom igrao glavne role u dramama Vilijama Šekspira, Albera Kamija, Pjera Korneja, Hajnriha fon Klajsta, Alfreda de Misea. Filmovi: "Đavo u telu", "Parmski kartuzijanski manastir", "Fanfan Lala", "Lepotice noći", "Crveno i crno", "Veliki manevri", "Idiot", "Oholi", "Opasne veze", "Gospodin Ripoa".

1924. - Umro je srpski lekar dr Vojislav Subotić, u svoje vreme vodeći hirurg u Srbiji, šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, osnivač Medicinskog fakulteta u Beogradu. Objavio je niz radova iz abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

1942. - Američka avijacija je u Drugom svetskom ratu prvi put bombardovala teritoriju Italije.

1943. - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt, britanski premijer Vinston Čerčil i turski predsednik Ismet Ineni razmatrali su u Kairu zajedničke akcije u okviru antihitlerovske koalicije, ali je Turska odbila da objavi rat Nemačkoj.

1945. - Umro je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom hromozomne teorije nasleđa.

1972. - Čileanski predsednik Salvador Aljende izjavio je u Ujedinjenim nacijama da američka telefonska i telegrafska kompanija ITT čini sve da izazove građanski rat u Čileu. General Augusto Pinoče je uz američku pomoć organizovao vojni udar u kojem je Aljende ubijen 11. septembra 1973.

1974. - Pad holandskog aviona "DC-8" u blizini glavnog grada Šri Lanke (bivši Cejlon) Kolomba, nije preživeo niko od putnika i članova posade, njih 191.

1976. - Umro je engleski kompozitor Edvard Bendžamin Britn, kojem je svetsku slavu doneo "Fantastični kvartet", delo za obou i gudačke instrumente i "Jednostavna simfonija" za gudački kvartet, u kojoj je prvi put ispoljio sklonost ka baroknim formama. Ostala dela: opere "Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Albert Hering", kompozicije za orkestar "Ratni rekvijem", "Prolećna simfonija", "Varijacije na temu Franka Bridža".

1977. - Na jugu Malezije poginulo je 100 ljudi prilikom pada aviona kojeg je otela japanska teroristička grupa Crvena armija.

1977. - Diktator Žan Bedel Bokasa je - na ceremoniji koja je koštala četvrtinu nacionalnog proizvoda njegove zemlje - sam sebe krunisao za cara Centralnoafričkog carstva.

1980. - U avionskoj nesreći u blizini Lisabona, za koju se sumnja da je posledica sabotaže, poginuo je portugalski predsednik vlade Fransisko Karneiro.

1989. - Članice Varšavskog pakta Bugarska, Mađarska, Nemačka DR, Poljska i Sovjetski Savez - koje su okupirale Čehoslovačku 1968. - na sastanku u Moskvi osudile su vojnu intervenciju i saopštile da je to bilo "mešanje u unutrašnje poslove suverene Čehoslovačke".

1993. - Vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA postigli su saglasnost o uslovima primirja radi okončanja 18-godišnjeg građanskog rata u toj afričkoj zemlji.

1995. - U nesreći kamerunskog aviona tipa "Boing 737" poginula su 72 od 77 putnika i članova posade.

1995. - Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su na sastanku u Briselu sankcije SR Jugoslaviji.

1997. - U kanadskom gradu Otava predstavnici 121 države potpisali su istorijski sporazum o zabrani protivpešadijskih mina, ali je više zemalja, uključujući SAD, odbilo to da učini.

1998. - Poslednji borci "Crvenih Kmera" predali su se armiji Kambodže, čime je posle dve decenije okončana borba tog maoističkog pokreta protiv vladinih snaga.

2003. - Tužilaštvo pri Okružnom sudu u Beogradu za ratne zločine podiglo je prve optužnice, optuživši osam ljudi za masakr oko 200 zarobljenika 1991. na farmi "Ovčara" kod Vukovara.

2005. - U Kazahstanu su održani predsednički izbori, na kojima je po treći put uzastopno pobedio aktuelni predsednik Nursultan Nazarbajev.

2005. - U ruskom gradu Čusovoju, na Uralu, srušio se krov bazena, usmrtivši 14 osoba, među kojima desetoro dece.

2006. - Najmanje 45 ljudi poginulo je kada se autobus srušio u provaliju pored puta u peruanskim Andima. Nesreću, koja se dogodila u peruanskom okrugu Puno, na granici s Bolivijom, 860 kilometara jugoistočno od glavnog grada Lime, preživeli su jedino vozač autobusa i jedan petogodišnji dečak.

2007. - Umro je Aleksa Brajović, publicista, novinar, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz inostranstva. Novinarstvom je počeo da se bavi na Cetinju, potom i u Beogradu gde je, uz rad, studirao svetsku književnost. Dela: "Jugoslavija juče i danas", "Naš sused Rumunija", "U ogledalu tiranije", literarna dela "Hrid i glog", "Tri hrizanteme", "Od svitanja do sutona", "Teuta i Demetrij".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...