Izvor: S media, 28.Sep.2010, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Perite ruke, neko uvek gleda
Čak jedna od tri osobe nakon odlaska u WC ne opere ruke! Broj onih koji to učine raste ako u toaletu postoji neka vrsta kontrole. Prljave ruke uzrok su: zarazne žutice, dečije paralize, bakterijskih infekcija kao što su trbušni tifus i dizenterija, kao i parazita (amebe i gliste).
Ljudi će češće oprati ruke nakon korišćenja toaleta ako smatraju da ih neko nadzire, tj. učini će to uglavnom zbog osećaja srama.
Istraživanje koje je sprovela >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Londonska škola za higijenu otkrilo je da postavljanje plakata o označaju pranja ruku u javne WC daje rezultate.
Naime, u javnim toaletima u Britaniji postavljene su poruke koje su ljude podsećale na važnost pranja ruku sapunom. Uočeno je da je tada ruke opralo više od 250.000 ljudi jer su smatrali da ih nadziru senzori u dozerima tečnih sapuna.
U javne toalete postavljeni su plakati sledećih poruka: “Voda ne ubija bakterije, to čini sapun,”''Isperite ih sapunom ili kasnije pojedite“(misli se na bakterije),ali najefikasnija se pokazala poruka “Pere li osoba do vas ruke sapunom?” Upravo ova poruka bila je uzrok povećanog pranja ruku sapunom i to za 12 odsto.
Ispravna tehnika pranja ruku
•Ruke treba prati u toploj vodi jer topla voda bolje uništava uzročnike zaraze od hladne.
•Ne zaboraviti dobro oprati područja između prstiju, ispod noktiju i ispod nakita jer se tu mikroorganizmi vrlo rado zadržavaju i skupljaju u velikom broju.
•Sapun treba koristiti najmanje 10-15 sekundi, ne savetujese upotreba čvrstih sapuna koji stoje i tope se u posudicama, nego tečni sapun i sušenje ruku toplim vazduhom ili brisanje papirnim ubrusom, a ne zajedničkim frotirskim peškirima.
Slično istraživanje sproveli su i istraživači u SAD koji su tajno posmatrali ponašanje ljudi u javnim toletima.
Podaci prikupljeni u avgustu u Čikagu, Atlanti, Njujorku i San Francisku ukazuju da 85 odsto Amerikanaca opere ruke posle upotrebe toaleta, dok je 2007. godine to činilo 77 odsto njih.
Oba istraživanja došla su do istog zaključka- muškarci su "prljaviji". Oko 23 odsto muškaraca u SAD ne opere ruke posle upotrebe toaleta u odnosu na sedam odsto žena koje to ne čine. I u Britaniji je situacija slična, tek trećina muškaraca koristila je sapun prilikom pranja ruku.
Poslednje istraživanje na ovu temu u Srbiji je sprovedeno 2006.godine.
-U Srbiji nije izgrađena navika redovnog pranja ruku. Higijenske navike stanovništva se prate kroz određena istraživanja koja su u Srbiji rađena 2000. i 2006. godine. Po poslednjim podacima 74 posto odraslog stanovništva, redovno pere ruke. Deca i mladi između 15 i 19 godina to čine u nešto većem procentu. Pod redovnim pranjem ruku smatramo pranje nakon upotrebe WC, pre obroka, nakon rukovanja, kijanja i kašljanja u ruke, objasnila je za S media portal prim. dr Đurđa Kisin iz Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut"
Bolesti prljavih ruku
U bolesti prljavih ruku ubrajaju se mnogobrojna zarazna oboljenja različitog porekla. Uzročnici su virusi (Hepatitis A, poliomijelitis, virusni prolivi), bakterije (trbušni tifus, dizenterija) i paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza).
Pored direktnog kontakta sa bolesnicima i kliconošama, bolest se može preneti i indirektnim kontaktom, putem zagađenih predmeta i stvari koje su prethodno koristili. To mogu da budu peškiri, odeća, maramice, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, slavine, knjige...
-Koliko je to važan put prenosa infekcija govore i podaci Instituta za javno zdravlje Srbije gde je u 2009.godini registrovano 52 epidemije od kojih je kontaktnim putem širenja obolela 601 osoba. Najčešće je to bile epidemije izazvane virisom Hepatitisa A. Najčešću uzročnici koji se mogu rukama preneti jesu bakterije iz roda salmonele, virusni hepatitis grupe A, virusi iz grupe rota i norovirusa, enterovirusi koji uzrokuju virusni meningitis, adenovirusi koji uzrokuju infekcije oka, stafilokok i streptokok i drugi uzročnici, upozorila je dr Jelena Obrenović, epidemiolog i nacionalni koordinator za bolničke infekcije.
Najveći broj infekcija nastalih u zdravstvenim ustanovama takozvanih bolničkih infekcija takođe se prenosi prljavim rukama.
-Nadzor i suzbijanje bolničkih infekcija na prvom mestu kreće od higijene ruku kako zdravstvenih radnika tako i pacijenata. Za kućne uslove dovoljni su obični sapuni ali u bolnicama je stvar drugačija. Aktivnosti zdravsvenih radnika zahtevaju korišćenje antiseptičkih sredstava. Najčešće su to sredstva na bazi alkohola jer su se ona u svetu pokazala kao najefikasnija, dr Jelena Obrenović, epidemiolog i nacionalni koordinator za bolničke infekcije.
Dr Kisin je takođe istakla značaj preventive i naglasila da redovnim pranjem ruku možemo i za 50 procenata smanjiti uzročnike zaraznih bolesti.
Pranje ruku sapunom je jedna od najefektivnijih i najisplativijih mera prevencije proliva i upale pluća, tj. bolesti koje su najodgovornije za umiranje dece do godinu dana. Svake godine 3,5 milona dece u svetu ne dožive svoj prvi rođendan zbog ovih bolesti.
Ruke obavezno treba prati:
- posle korišćenja toaleta
- posle diranja životinja
- posle iznošenja đubreta
- posle menjanja pelana ili pomoći deci prilikom korišćenja toaleta
- pre i posle pripremanja hrane, naročito neposredno posle kontakta sa sirovim mesom
- pre jela
- posle kijanja, kašljanja i čišćenja nosa
- pre i posle tretiranja rana ili posekotina
- pre i posle kontakta sa bolesnom ili povređenom osobom
- pre stavljanja i skidanja kontaktnih sočiva.
Najveći broj dece koja su rođena u zemljama u razvoju živi u domaćinstvima bez osnovnih sanitarno–higijenskih uslova što ih stavlja pod veliki zdravstven rizik. Zato je SZO, 15.oktobar 2008. godine, taj dan prvi put proglasila Danom pranja ruku, pa se ova akcija sprovodi i kod nas.
-Sve škole, predškolske i zdravstvene ustanove će dobiti obaveštenja da povećaju higijenu ruku ali i da obezbede uslove za toplu vodu i tečni sapun za pranju ruku, u početku morate kontrolisati njihovu upotrebu, a zatim će se stvoriti i navika korišćenja- rekla je prim. dr Kisin iz Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut"
Ne kaže se uzalud da je čistoća pola zdravlja. Zato, ne zaboravite da će vas nekoliko sekundi pranja ruku poštedeti različitih bolesti i dugotrajnih čekanja kod lekara.
Maja Vidović
