Izvor: TvojPortal.com, 17.Okt.2011, 09:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u političkom cirkusu
/dnevnik.rs/ Pozitivne preporuke Evropske komisije za kandidaturu Srbije stigle su prošle nedelje iako su se naši politički akteri poslednjih nekoliko nedelja svojski trudili da građanima Srbije ogade proces evrointegracija, usput nerado otaljavajući zakonske projekte čiji donošenje je inače bilo važno zbog uvođenja pravila i standarda na dobrobit građana, a ne zbog toga da bi se zadovoljili halapljivi apetiti Brisela, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << kako je to u javnosti prezentovano.
Iako ovom vešću nisu bili zatečeni, ipak joj se nisu preterano ni obradovali, što takođe ne iznenađuje s obzirom na hiperprodukciju evrofobičnih izjava koja je svemu prethodila. Mada, pre će biti da ovde nije u pitanju strah od EU, već od gubitka partijskih uticaja koji su danas u Srbiji nepikosnoveni.
Stoga, ukoliko Savet Evrope u decembru ne potvrdi ovu odluku samo zbog toga da bi tako političke aktere u Srbiji naterao da se odreknu dela tog uticaja, što inače bivši premijer Zoran Živković smatra jedinim izlazom za Srbiju, teško da se može očekivati da će naši zvaničnici biti dobrovoljci u tom pogledu. Status kandidata i početak pregovora možda jeste šansa za građane Srbije, ali i velika žrtva za političke elite navikle da plivaju u mutnom i na partitokratski sistem upravljanja. To je ta famozna crvena linija koju nisu spremni da pređu, ostalo su tek priče koje gutamo decenijama.
A kakva tek očekivanja građani Srbije mogu imati u odnosu na odluku Brisela u decembru o kandidaturi za članstvo u EU, s obzirom da je i nedavne preporuke vladajuća koalicija dočekala prilično raštimovana, i bez plana šta činiti naredna dva meseca.
Uz to, većinu u republičkom parlamentu sve je teže postići, a kampanja između koalicionih partnera prilično se zahuktala. Tako je nakon epizode prepucavanja u vojvođanakom delu koalicije između SVM i LSV oko zakona o javnoj svojini, poslednjih dana započet i drugi unutarkoalicioni rat između SPO i SPS, zbog čega su socijalisti i pripretili decembarskim izborima ukoliko espeovci nastave da ih podsećaju na 90-te...
Ali, što se lider SPS više upinje u tvrdnjama da su se baš oni najviše promenili, to i sami sve češće posežu za porukama koje u mnogome odslikvaju “vrednosti” 90-ih. I u pogledu Kosova, i u pogledu Vojvodine, i u pogledu evropskih integracija, i u pogledu ljudskih prava…
I dok SPS tvrdi da je najviše doprineo da se pre četiri godine formira proevropska vlada, sam je u završnici mandata popustio u evropskom zanosu i vratio se „boju“ za Kosovo, dotle SPO, koji je inače Ivicu Dačića optužio za kočenje procesa evrointegracija, zaboravlja da im se i nije baš mnogo gadilo da s njima sede u istoj vladi.
Demokrate, koje su se iza istog Dačića sakrile kad je ukidao gej paradu jednako kao kad je pozivao na podelu Kosova, mogu jedino da se kaju što na izbore nisu izašli još proletos, jer prilika koju im je ispošćeni lider SNS Tomislav Nikolić tad pružio, kanda se neće skoro ponoviti. Pa makar još neki put otvarali most kod Beške ili na beogradskoj adi. Činila je to i stranka Ivice Dačića pre 11 godina, i to sve sa istim Milutinom Mrkonjićem na čelu graditeljske parade, ali džaba...
Mogućnost da se na izbore izađe već u decembru već je nagovestila i predsednica Skupštine Srbije i potpredsednica SPS-a Slavica Đukić Dejanović, ali nije poznato da je to učinila zbog problema s rebalansom ili pak tek da upozori nestašne partnere iz SPO-a, kako je to inače shvatio njen partijski kolega Dušan Bajatović.
Naime, za predloženi rebalans trenutno u parlamentu nema dovoljno glasova, pošto su uskraćivanje podrške najavili SVM i LSV ukoliko ne bude usvojen amandman stranke Ištvana Pastora kojim se traži da se obezbedi isplata duga vojvođanskoj kasi u iznosu od osam milijardi dinara do kraja ove godine. Iako je premijer Mirko Cvetković poručio da će amandman proučiti, iz opaski koje je izneo prilikom rasprave o tom predlogu ne sluti da se baš drži Ustava ko pijan plota, bar kad je reč o odredbama kojima se definiše famozno vojvođansko sledovanje.
Premijer je, naime, skloniji da Ustav tumači tako da se Vojvođani sami moraju snaći i smisliti kako da napune budžet, pošto, eto, u Vladi nisu imali kade ni da ispune ustavnu obavezu vezanu za zakonsko uređivanje finansiranja Pokrajine.
No, ukoliko SVM ostane ustrajan u svojim zahtevima u pogledu rebalansa, kao što je bio i nedavno prilikom usvajnja zakona o železnici i restituciji, a u tome im se ovaj put pridruže i poslanici LSV, taj zakonski predlog neće moći da prođe, pošto je inače opozicioni LDP najavio da „više neće podržati ni jedan zakonski predlog u Skupštini Srbije“.
Ipak, čini se da je situacija u kojoj bi aktuelna Vlada pre pristala na vanredne izbore nego na to da Vojvodini isplati ustavno sledovanje prilično neverovatan scenario. Za mnoge stranke u vladajućoj koaliciji, a posebno za najveću Demokratsku stranku koja ima značajnu izbornu bazu baš u Vojvodini, to bi, naime, bio i veoma skup politički gaf.
Posebno, ako se ima u vidu da su i naprednjaci, verovali ili ne, zaigrali na autonomašku kartu osudom centralne vlsti zbog dugovanja Pokrajini, i podsećanjem da je zbog toga dovedeno u pitanje i funkcionisanje građevinske operative u APV jer nije isplaćena za angažovanje na izgradnju objekata koji se finansiraju iz sredstava pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja.
Lider SPS-a, pak, nema razumevanja za vojvođanske zahteve. „U svakoj porodici bolje prolaze deca koja najviše plaču. Mi iz ovih krajeva nikada nismo plakali pred centralnim vlastima kao što to čine Vojvođani i Šumadinci, ali ćemo morati to da promenimo“, poručio je lider SPS-a ovih dana iz Babušnice. Odnosi između pokrajinske i republičke administracije opterećeni su, međutim, ne samo unutarkoalicionim, nego i unutarstranačkim koji su otvoreni još od rasprave o vojvođanskom statutu, kada su se mogle čuti različite poruke o tom aktu s različitih pozicija u DS-u. Kao i uostalom i prilikom usvajanja Zakona o javnoj svojini, kada su se u Beogradu opet odmeravali „separatistički“ afiniteti Vojvođana i pokrajinskog krila demokrata.
No, vojvođanske demokrate do sad zbog takvih preslišavanja nisu mnogo galamili. Ipak, prošle nedelje upustili su se, bez jasnog cilja, na prepucavanje saopštenjima sa partnerima iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, iako su, čini se, te poruke zapravo namenili na drugu adresu, koju opet nisu napisali.
B. Dragović-Savić
Neko je nervozan
Stalne spekulacije o tome da bi se izbori mogli desiti i pre redovnog termina, čini se, nisu više samo proizvod stranačkih spinovanja iz koalicije, već i posledica sve veće nervoze među koalicionim partnerima. Jer, ni zabrana gej parade ni čudovišni mostovi neće biti dovoljno opravdanje za ekonomsko propadanje, enormna zaduživanja, manjak investicija... A ne manjka ni svakodnevnih začina iz najveće opozicione stranke, pa tako zavađene partnere kao na buvljoj pijaci merkaju naprednjaci nudeći im još više municije za samouništenje.
Iako, dakle, svim akterima vlasti odgovara da do izbora dođe što kasnije, s obzirom da u ovom trenutku i nemaju baš ponudu koju bi mogli izneti pred birače, nije izvesno da li će najveća vladajuća stranka i na koji način uspeti da se izbori s aktuelnom krizom parlamenta koji trenutno nema većinu za usvajanje rebalansa republičkog budžeta.
politikaSrbijastrankepoliticki cirkus
