Izvor: RTS, 10.Mar.2013, 08:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve godine posle, kontroverze u Fukušimi
I dve godine nakon zemljotresa i cunamija u Japanu, razoreni nuklearni kompleks u Fukušimi nije raščišćen. Procenjuje se da će za potpuno uklanjanje oštećenih reaktora i iskorišćenog nuklearnog goriva biti potrebne četiri decenije i oko 100 milijardi evra. Međutim, već sada ceo proces je ugrožen zbog nedostatka ljudstva i problema u odlaganju nuklearnog otpada.
Na severoistoku Japana, u prefekturi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Fukušima, nastavljaju se napori za saniranje razorenog nuklearnog kompleksa i dekontaminaciju naselja. Proces odlaganja otpada teče sporo, a njega, kao i tretman radnika u centrali, prate mnoge kontroverze.
Jedanaestog marta 2011. godine pomeranje podvodnih tektonskih ploča na dnu Pacifika u blizini severoistočnog Japana oslobodilo je ogromnu količinu energije i podiglo okeansku vodu više desetina metara u vis prouzrokujući jedinstvenu i verovatno najsloženiju katastrofu u ljudskoj istoriji.
Mega zemljotres snage devet stepeni Rihterove skale u epicentru, mada jedan od tri najjača potresa zabeleženih u istoriji, sam po sebi nije izazvao veće žrtve i razaranje zbog toga što se dogodio na 40 kilometara udaljenosti od obale i na dubini od deset kilometara. Međutim, talasi koje je pokrenuo zapljusnuli su severoistok Japana u dužini od oko 800 kilometara, a na pojedinim mestima dostizali su i visinu od oko 40 metara.
Veliki cunami odneo je 19.500 hiljada života i uništio primorska naselja i ribarske luke u regionu Tohoku, potpuno parališući lokalnu ekonomiju. Uprkos velikom ljudskom i materijalnom gubitku, ovaj cunami, ni po broju žrtava ni po rasponu, nije najgora katastrofa te vrste ni u Japanu ni u svetu.
Gledano sa veće vremenske distance, po tim tužnim parametrima verovatno bi izbledio u poređenju sa cunamijem koji je u decembru 2004. godine preplavio primorske države Indijskog okeana odnevši 230.000 života, da nije bilo jednog jedinstvenog mračnog dodatka nesreći koju je izazvao - nuklearne krize u Fukušimi.
Dve godine nakon katastrofe, stručnjaci sada procenjuju da će za potpuno uklanjanje oštećenih reaktora i iskorišćenog nuklearnog goriva u Fukušimi koje je godinama taloženo u bazenima biti potrebne čitave četiri decenije i oko 100 milijardi evra. Međutim, već sada ceo proces je ugrožen zbog nedostatka ljudstva i problema u odlaganju nuklearnog otpada.
Oko 3.000 radnika svakodnevno je angažovano na obavljanju poslova u krugu centrale "Fukušima 1", ali je broj ljudi koji je potreban višestruko veći, jer, uprkos zaštitnoj opremi, radnici boravkom u blizini reaktora bivaju ozračeni, pa su neophodne rotacije ljudstva.
Oni radnici čiju su dozimetri zabeležili dozvoljenu godišnju dozu zračenja bi, u principu, trebalo da budu udaljeni iz centrale na više meseci. Međutim, japanski mediji zabeležili su nekoliko incidenata u kojima su ih kompanije, podizvođači radova, koje su ih zapošljavale, prisiljavale da nastave rad uprkos prekoračenju te doze.
Smatra se da je 180 radnika već primilo dozu zračenja od preko 100 milisilverta, što je maksimalni dozvoljeni nivo za period od pet godina. To znači da se oni ne mogu vratiti na posao u Fukušimi bar još tri godine.
Ljudstvo u centrali u Fukušimi, pored strahova u vezi sa zdravljen, mora da se izbori i sa znatnim fizičkim teškoćama s obzirom na to da je rad pod gas maskom i u zaštitnom odelu izuzetno iscrpljujuć. Mediji u Japanu ovih dana su objavili zapanjujući podatak da je privremeno zaposleno ljudstvo, koje obavlja fizičke poslove na raščišćavanju ruševina oko razorenih reaktora, plaćeno na sat skoro upola manje od prodavačica u kioscima i samoposlugama.
Brzi gubitak ljudstva zbog izloženosti radijaciji i nepopularnosti posla mogli bi tako da ugroze rad na raščišćavanju i uklanjanju razorene centrale već u skorijoj budućnosti.
Japanski mediji, takođe, prenose da je upis studenata na odsek za nuklearnu fiziku, odnosno inženjerstvo vezano za izgradnju i održavanje nuklearnih centrala širom zemlje pao između 30 i 40 odsto, što predstavlja veliki problem budući da će napori u Fukušimi trajati decenijama.
Problemi u dekontaminaciji
Radioktivne supstance i dalje cure u zemljište ispod reaktora odakle ih podvodne vode nose u Tihi okean. To onemogućava oporavak glavne privredne grane obalskog pojasa - ribarstva.
Stručnjaci su saglasni da, mada je tehnički moguće sprečiti upliv podvodnih voda u prostor pod samim reaktorima, to možda ne bi bilo pametno učiniti u potpunosti. Naime, te vode doprinose hlađenju nuklearnog goriva koje je probilo konstrukciju i izlilo se u podnožje reaktora u danima neposredno nakon cunamija.
Poslovi na dekontaminaciji u prefekturi Fukušima i okolini intenzivirani su u proteklih godinu dana, ali se uprkos nizu inovacija u oblasti hemije i robotike i dalje odvijaju tradicionalnim metodom, odnosno fizičkim uklanjanjem površinskog sloja zemljišta i prskanjem građevina vodenim topovima.
Na tim poslovima angažovano je ljudstvo iz lokalnih građevinskih firmi, pa su zabeleženi i postupci izuzetno nestručnog postupanja sa radioaktivnim zemljištem kao što je njegovo bacanje u reke i potoke.
Širom prefekture Fukušima mogu se videti crne plastične kese sa tom zemljom izložene dejstvu prirodnih sila, jer još nisu izgrađeni bunkeri. U njima bi se ogromne količine uklonjenog zemljišta i ruševina koje je za sobom ostavio cunami, a koje su prekrivene radioaktivnim supstancama, mogle dugoročno odložiti.
Oko 80.000 ljudi iz prefekture Fukušima i dalje je raseljeno, mnogi od njih samoinicijativno, ne samo zbog opasnosti od radijacije, već i zbog nedostatka posla u zavičaju.
Za sada se dekontaminacija, zbog velikih površina prekrivenih radioaktivnim elementima, vrši samo u prostoru od 20 metara oko kuća i puteva, što, kako mnogi raseljenici smatraju, nije dovoljno, pogotovo kada je u pitanju zdravlje dece.
Nadu za budućnost pruža više uspešnih eksperimenata u kojima su hemičari sa nekoliko japanskih univerziteta uspeli da na jednostavan način uklone više od 90 odsto radioaktivnog elementa cezijuma sa zamljišta i iz vode. Značajan je i razvoj nekoliko modela robota koji, osim merenja, mogu da vrše i dekontaminaciju u oštećenoj centrali, što bi trebalo da pojeftini i ubrza proces revitalizacije kontaminiranih oblasti i demontiranja razorenog nuklearnog kompleksa u Fukušimi.
Pogledaj vesti o: Cunami, Cunami u Japanu
