Izvor: B92, 27.Maj.2013, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Hag nije ispunio nijedan cilj"
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić kaže da nijedan od ciljeva zbog kojih je formiran Haški tribunal za ratne zločine nije ispunjen ni posle 20 godina.
Ljajić je ocenio da nisu kažnjeni svi odgovorni za ratne zločine, a mnogi nisu ni procesuirani, kao i da se sporo odvija proces pomirenja u regionu.
U izjavi novinarima povodom 20 godina rada Tribunala, Ljajić je podsetio da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su ciljevi Haškog tribunala, pre svega, da svi koji su počinili ratne zločine odgovaraju i budu kažnjeni, ali i da se zadovolji pravda i da žrtve dobiju satisfakciju.
U Hagu se danas obeležava 20. godišnjica Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju koji je osnovan 25. maja 1993. Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN.
Jedan od ciljeva je i da Tribunal doprinese procesu pomirenja u regionu, kazao je Ljajić i ocenio da je taj proces zastao tamo gde je bio i nakon okončanja rata, jer i dalje je prisutna velika etnička distanca, "još uvek postoje animoziteti i antagonizmi između država i naroda bivše Jugoslavije".
Govoreći o tome da Tribunal nije ispunio osnovni cilj Ljajić je kao primer pomenuo presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, kao i jednom od lidera OVK Ramusu Haradinaju, gde je, prema njegovim rečima, sud utvrdio da su zločini počinjeni, ali da te osobe nisu krive za njih.
S druge strane, predsednik Haškog tribunala Teodor Meron ocenio je da je Tribunal za 20 godina rada dao "značajan doprinos globalnoj borbi protiv nekažnjivosti" odgovornih za ratne zločine i uspostavljanju "vladavine prava u bivšoj Jugoslaviji".
"Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji se suočavao i suočava se sa značajnim izazovima. Uprkos tome, svojim suđenjima i žalbenim postupcima, svojom sudskom praksom i pomoći koju je davao nacionalnim pravosuđima, dao je suštinski doprinos globalnim naporima u borbi protiv nekažnjivosti; međunarodnom pravu i vladavini prava u bivšoj Jugoslaviji", izjavio je Meron povodom 20. godišnjice postojanja suda u Hagu.
Advokat Branislav Tapušković proveo je 13 godina u Tribunalu radeći na nekoliko slučajeva. On smatra da je sud imao dvostruke aršine i da je bio pod kontrolom velikih političkih sila.
"Lepo kaže Artmanova da ne govorim ja, znači neko ko je bio na strani tužilaštva šta je bila strategija stvaranje pravnog nasleđa koje odgovara velikim silama, o svim onim drugim aršinima o toj kaznenoj politici, o svemu drugome ne treba ni govoriti. Ovaj sud u Hagu je bio sud za koga se može reći da je bio pravo bez pravde", kazao je on.
Kao dostignuće Tribunala, njegov predsednik naveo je to što su se s pravdom u Hagu suočili svi optuženi, njih 161, "uključujući visoke vojne i političke lidere".
Sud je "razjasnio međunarodno humanitarno pravo u širokom obimu značajnih pitanja" i doprineo uspostavljanju novih proceduralnih pravila koja obezbeđuju "efikasna i pravična" suđenja. Tribunal je, po Meronovim rečima, pomogao i stvaranje suda za ratne zločine u BiH, te razmenom informacija i ekspertize pomogao pravosuđima širom bivše Jugoslavije da sprovedu suđenja optuženima za ratne zločine.
"Kao prvi u svetu, Tribunal je utro put za stvaranje drugih međunarodnih krivičnih sudova, uključujući i prvi stalni Međunarodni krivični sud", naznačio je Meron.
Ta dostignuća ne bi, po njegovim rečima, bila moguća bez posvećenih sudija i osoblja Tribunala, kao i bez "mnogih svedoka koji su svedočili o svojim iskustvima". "Uspeh Tribunala odražava i značajnu i trajnu podršku koju je dobio od UN, nacionalnih vlada i međunarodnih i nevladinih organizacija", dodao je sudija Meron.
Okončanje rada Tribunala, ispunjavanjem njegovog mandata, ne znači i "otvaranje vrata nekažnjivosti", budući da će njegove "ključne funkcije" preuzeti takozvani rezidualni mehanizam, preko kojeg će biti negovano "nasleđe Tribunala i izvanredan doprinos koji je dao međunarodnom krivičnom pravu i vladavini prava", naglasio je Meron.
Osvrćući se na rezoluciju kojom je 25. maja 1993. Savet bezbednosti UN formirao Tribunal, on je naznačio da je međunarodna zajednica time izrazila odlučnost da odgovorne za kršenja međunarodnog humanitarnog prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji izvede pred lice pravde.
"Šire gledano, stvaranje Haškog tribunala odrazilo je posvećenost međunarodne zajednice pravdi, kao i njenu odlučnost da ne ostane nekažnjena nijedna osoba, čak i najviši politički ili vojni lideri koji počine genocid, zločine protiv čovečnosti ili prekrše zakone i običaje rata", zaključio je Meron.
Pogledaj vesti o: Hag
Hag nije ispunio nijedan cilj
Izvor: RTV Pink, 27.Maj.2013
. . . Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić kaže da nijedan od ciljeva zbog kojih je formiran Haški tribunal za ratne zločine nije ispunjen ni posle 20 godina.
