Izvor: Politika, 28.Okt.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski i albanski đaci zajedno u Nemačkoj
Naša škola je teža, ali se tamo manje zabavljaju, osnovni je utisak đaka iz Bujanovca
Kinzelsau – Ne pamte u srednjoj ekonomskoj školi u Kinzelsauu, gradiću u blizini Štutgarta, da se na jednom mestu govorilo više jezika – nemački, engleski, srpski, albanski, španski, grčki, turski, a bilo je i sporazumevanja po sistemu „rukama i nogama”. Oko 30 učenika i nastavnika stručne škole „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sveti Sava” i srednje škole „Sezai Suroi” iz Bujanovca, nedelju dana su bili gosti đaka škole „Karoline Brajtinger” u glavnom gradu Hoenloe oblasti, na jugu Nemačke. Milan, Danilo, Miljana, Aleksandar, Stefan, Milica, Marija, Aleksandra, Stanislava, Vladan, Adnan, Behar, Gzim, Ljujzim, Ljavdim, Rukija, Egzona, Meralje, Šenur i Sevdžan deo su „Partnerstva na delu”, projekta nemačke i američke vlade u okviru kojeg će se družiti i učiti više od 1.500 đaka i nastavnika iz 60 ekonomskih škola iz Srbije i Nemačke.
Kako nam je objasnio dr Hajnc Teo Niphaus, u programu koji sprovode Institut za održive zajednice i Evropski pokret u Srbiji i nemačka organizacija za tehničku saradnju GTZ učestvovaće oko 100 nastavnika i direktora, a planirano je da 750 đaka iz Srbije poseti škole u Nemačkoj i da isto toliko nemačkih učenika dođe u Srbiju. Do sada je sklopljeno 10 partnerstava, a u planu je još 20.
Ono po čemu su Bujanovčani posebni, jeste što su to jedine dve škole koje su iz istog grada prijavile učešće na konkursu i što su se u autobusu za Nemačku zajedno našli đaci srpske i albanske nacionalnosti.
Iako nam priznaju da se u Bujanovcu „malo” druže, da ne izlaze na ista mesta i da jedni ne govore srpski, a drugi albanski, ocene i zaposlenje su im zajednička briga. Posle maturske diplome pokušaće da pronađu posao za šta su slabe šanse u Bujanovcu koji je pretežno poljoprivredni kraj. Zato će verovatno produžiti na studije. Jedni će krenuti put Niša, drugi, kako nam kažu, put Prištine, Tetova ili Tirane.
Direktor škole „Sveti Sava” Novica Manojlović i nastavnice Hristijana Mihajlović i Jelena Kostić kažu da su zadovoljni uslovima rada i što su im plate redovne. Hristijana svaki dan putuje u školu iz Vranja, a Jelena dodaje da se kolektiv dosta podmladio i da je očigledno da se mnogi mladi vraćaju posle studija.
U srpskoj školi je 670 đaka, u albanskoj 1.427.
– U Bujanovcu može i mora da se živi zajedno, ja imam prijatelje i Srbe i Albance i Rome, a inače sam iz Pirota i ovde živim 30 godina – kaže direktor Manojlović. Njegov kolega Iljmi Ibrahimi, direktor „Sezai Suroi” dodaje da je i ovaj projekat primer kako može da se živi zajedno.
– U moje vreme ovo je bila jedna škola, a sada su dve. Ali pomaka ima i mislim da đacima treba omogućiti da se više druže – kaže Ibrahimi.
„Sezai Suroi” je nova škola, a nastavnici Izeir Isljami i Bujar Mustafa kažu da je glavni problem nedostatak udžbenika na albanskom jeziku, da moraju da prevode literaturu sa srpskog i onda fotokopiraju udžbenike za đake. I Izeir i Bujar predaju po šest predmeta. Kažu i da su im plate male i da Bujanovcu nedostaje diskoteka i bioskop.
Kakav je život u Kinzelsauu kada se poredi s Bujanovcem?
– Svi stanuju jako daleko od škole i slabo govore engleski. Jako su tačni, sve mora na vreme da se uradi, i malo jedu – govore đaci uglas. Neki su smešteni u porodicama koje su udaljene i po 50 kilometara od škole, neki su na farmama, neki na brdu u šumi… U jednoj tročlanoj porodici je sedam kompjutera, jedan laptop i četiri automobila – pričaju nam. Đaci sa svojim drugarima iz Srbije uglavnom u školu dolaze autobusom, neke dovoze roditelji, a oni stariji sami voze automobile. Svi se žale što moraju jako rano da ustaju.
Učenici su zadovoljni dočekom, kažu da im domaćini ispunjavaju sve želje, jedino im je zamerka što nisu komunikativni kao mi i što nema toliko izlazaka.
– Oni moraju da su kod kuće do devet, 10 časova uveče i moraju da pitaju ako hoće da izađu. A izlazak im je petkom diskoteka i „Mek” – priča nam jedna od učenica iz „Svetog Save”.
– Šta hoćeš, mi u Bujanovcu nemamo ni „Mek” – prekida je njen drug.
Osnovni utisak i đaka i nastavnika je da je naša škola daleko teža. Poredili su udžbenike, a nastavnici kontrolne zadatke i dnevnike. Školski čas i ovde traje 45 minuta, ali obično se spajaju dva časa, pa je tek onda pauza. Ocene su od jedan do šest, s tim što je jedinica kao naša petica.
U školi u kojoj smo gosti, postoje zapravo tri škole – medicinska, ekonomska i zanatska. Kako objašnjava direktor Diter Dahtler, ovde osnovno obrazovanje traje četiri godine, a potom nastavnici na osnovu uspeha đaka određuju ko će da nastavi koju školu. Oni najbolji na primer idu u gimnaziju koja traje još šest plus tri godine i obično se posle ide na univerzitet. Veliki broj đaka se osposobljava za rad tokom školovanja i oni obično i dobijaju posao u firmama u kojima rade praksu.
– Nemački nastavnici i đaci bi trebalo idućeg proleća da dođu u Bujanovac. Jedva čekamo njihove utiske. Ovde jeste bolji standard, ali se kod nas ipak bolje živi – kažu nam na kraju nastavnici i đaci iz Srbije.
Sandra Gucijan
-----------------------------------------------
Geografski centar sveta
Ovaj region je inače geografski centar sveta i treći po veličini u Nemačkoj. Spada u bogatije krajeve, poznat je po „Vurtu”, vinu i dvorcima, a gimnazija je smeštena u jednom starom zamku u kojem je nastala i ova fotografija. Samo 3,8 odsto stanovništva je nezaposleno, a kako smo se i sami uverili, veliki broj ljudi iz bivše SFRJ radi u obližnjim fabrikama. Noćnog života nema, a prodavnice se zatvaraju između 18 i 19 časova. Mnogo se radi, sve je besprekorno organizovano, a uprkos štrajku koji je ovih dana paralisao život, gradski autobusi poštuju satnicu u minut (5 i 49, 6 i 11…).
objavljeno: 29.10.2010.
