Izvor: Politika, 05.Jul.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka pomoć Grčkoj na testu ustavnosti
Ustavni sud Nemačke raspravlja o tome da li je vlada Angele Merkel prekršila zakon i Ustav odobravajući pomoć u milijardama evra
Pred Drugim senatom Ustavnog suda Nemačke u Karlsrueu juče je otvorena rasprava o (ne)zakonitosti nemačke pomoći Grčkoj, odnosno da li je vlada Angele Merkel odobravajući pomoć u milijardama evra prekršila odredbe Zakona o budžetu, ali i odredbe Ustava.
Podnosioci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tužbe – grupa nemačkih univerzitetskih profesora, predvođena monetarnim ekspertom profesorom Joahimom Štrabatijem i poznatim bavarskim političarem Peterom Gauvajlerom, iz koalicione vladine stranke, Hrišćansko socijalne unije – zahteva ukidanje finansijske pomoći Grčkoj u milijardama evra i prepuštanje egejske države njenoj sudbini. Međutim, uz presudu tužioci očekuju od suda, kažu, politički bitniju odluku – takozvano posredno obavezujuće mišljenje o tome da li je vlada rasipala novac na uštrb socijalne bezbednosti njenih građana.
O značaju rasprave pred Ustavnim sudom Nemačke svedoči dolazak ministra finansija Petera Šojblea, kome je dozvoljeno da pred sudom odbrani dosadašnje mere vlade koje su preduzete zarad sprečavanja grčkog državnog bankrota.
„Ako Grčka izgubi bitku protiv bankrota, mi ćemo biti ti koji će to osetiti... I ne samo mi. Grčki bankrot bi bio uporediv sa katastrofom evropskih dimenzija, sudbonosan po evrozonu i po EU u celini”, izjavio je Šojble pred odlazak na suđenje.
Eminentni stručnjak za pitanja monetarne politike, Štrabati je potkrepio svoje argumente dokazima o (ne)poštovanju Zakona o budžetu, pri tom ističući činjenicu da Nemačka, kao i druge evropske države, ignoriše načela EU o finansijskoj politici.
Ukoliko bi Sud prihvatio Štrabatijeve argumente u celini, Nemačka bi morala da obustavi ili znatno umanji obim pomoći Grčkoj, a nemački primer bi verovatno morale da slede i druge države članice EU koje su donatori Grčkoj.
Najcrnji u teoriji ostvarivi scenario bio bi da se Grčka prepusti sama sebi – što bi se u krajnjoj liniji završilo isključenjem egejske države iz evrozone. Oproštaj Grčke od evra, po mišljenju svih merodavnih monetarnih eksperata, imao bi takozvani domino-efekat, jer bi se evrozona urušila poput kule od karata.
Teško je zamisliti da bi profesoru Štrabatiju i njegovim sledbenicima ovakav razvoj odgovarao. Štrabati sa plejadom nemačkih finansijsko-monetarnih umova već decenijama sledi primarni cilj – unapređenje (i opstanak) socijalne države u uslovima tržišne privrede.
Međutim, upravo takav napredak moguć je samo u okvirima EU kakva je danas, jer Nemačka ostvaruje basnoslovne suficite u trgovini sa drugim članicama EU. Njena privreda cveta, a broj nezaposlenih se stalno smanjuje, već pune dve godine – u statistikama za mesec maj zabeležen je rast zaposlenosti, po dvadeseti put zaredom.
Većina upućenih analitičara poredi očekivani efekat tužbe sa političkom karikaturom. „Preteraj u tužbalici da bi dobio pfening”, zabeleženo je tim povodom u komentaru nedeljnika „Cajt”.
Kako ocenjuju nemački analitičari, Sud će najverovatnije doneti odluku da jeste prekršen Zakon o budžetu, ali će samo naložiti vladi da odluku o budućoj pomoći Grčkoj da na odlučivanje parlamentu, a ne da odlučuje sama o tome.
Ovo kompromisno rešenje, prema oceni komentatora, podstaći će u Nemačkoj raspravu o tome da li se Nemačka, korak po korak, odaljava od svog Ustava i podređuje svoju državnost evropskoj celini.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 06.07.2011
