Izvor: B92, 21.Sep.2011, 06:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko dobija a ko gubi bankrotom Grčke
Njujork -- Bankrot Grčke bi usporio ekonomski rast u celoj Evropi a najverovatnije i u SAD, doneo ogromne gubitke banakama i izazvao kolaps tržišta akcija u celom svetu.
Ekonomisti širom sveta su počeli da analiziraju sve moguće scenarije u slučaju da Grčka ne bude u stanju da servisira dužničke obaveze
Kako piše Njujork tajms, niko za sada ne može precizno da kaže šta će se desiti, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je većina analitičara uverena da su loše posledice neizbežne.
Pozitivno u svemu tome biće činjenica da u slučaju bankrota Grčka neće otplaćivati ogroman dug koji ne može sebi da dozvoli uprkos naporima da reguliše svoj budžet. "U interesu je Grčke da objavi bankrot već sada, pošto su šanse za izmirivanje duga minimalne", ocenio je bivši ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Desmond Lahman.
Grci (ne) razmišljaju o drahmi
Grčka glasila prenose da bi vlada već ove nedelje mogla da dostavi na razmatranje parlamentu Nacrt zakona o povratku na nacionalnu valutu - drahmu. Evropski lideri na čelu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel smatraju da su razgovori o izlasku Grčke iz evrozone pogubni, ali tehnička varijanta sa povratkom na nacionalnu valutu ima svoje pozitivne strane kako za zemlju, tako i za jedinstvenu Evropu.
Ukupan suvereni dug Grčke je oko 370 milijardi evra (500 milijardi dolara). Poređenja radi, dug Rusije je u trenutku tehničkog bankrota 1998. godine iznosio 79 milijardi dolara, Argentine u 2001. godini 82 milijarde, zbog čega eksperti strahuju da će događaji u Grčkoj imati mnogo snažniji odjek.
Izvan granica Grčke situacija će biti mnogo ozbiljnija, iako će, prema oceni analitičara Benk ov Amerika i Meril Linča, posledice grčkog bankrota biti kudikamo blaže od finansijske krize 2008.
Najteži udar, kako se očekuje, primiće Evropa, s tim što eksperti Meril Linča očekuju pad bruto domaćeg proizvoda evrozone za 1,3 odsto u 2012. godini.
U slučaju bankrota Grčke, evropske finansijske kompanije će izgubiti do 543 milijardi dolara, prognozira Meril Linč, s tim što će maksimalne gubitke pretrpeti francuske i nemačke banke. Značajni gubici očekuju i Evropsku centralnu banku, koja je, ocenjuju eksperti, otkupila grčki dug u visini 40 milijardi evra po znatno višim cenama od sadašnjih.
Ukoliko Evropska centralna banka bude prinuđena da otpiše ta ulaganja kao gubitak, biće joj potrebno ulivanje kapitala, a najveće finansijsko opterećenje ponovo će se prebaciti na Nemačku, koja već igra centralnu ulogu u spasavanju Grčke i drugih problematičnih zemalja evrozone.
MMF: Grčki dug raste na 189,1 odsto BDP-a
Dug Grčke porašće sledeće godine na 189,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi Međunarodni monetarni fond (MMF). To je znatno iznad junske prognoze od 172 odsto BDP-a. Fond je takođe revidirao naviše prognozu grčkog fiskalnog deficita za ovu godinu na osam odsto BDP-a, dok je za iduću godinu prognozirano smanjenje deficita na 6,9 odsto. MMF je upozorio Grčku da pooštri mere štednje i kritikovao je da gubi vreme, kasni sa privatizacijom i dozvoljava da reforme uspore.
Grčki bankrot će ugroziti Italiju, treću po veličini BDP zemlju evrozone, čiji je dug pet puta veći od grčkog. Italija, još platežno sposobna, bezuspešno pokušava da realizuje program budžetske štednje, koji neće ugroziti njen ekonomski rast.
Posledice grčke dužničke krize u velikoj meri zavise od toga da li će evropski lideri uspeti da oforme sistem zaštite evrozone od daljeg širenja problema. Značajnu ulogu imaće i pitanje da li će banke dobiti državnu pomoć, kako u Evropi gde će osetiti najsnažniji udarac, tako i u drugim zemaljama sveta.
Mnogo zavisi i od toga da li će Grčka ostati u evrozoni, smatraju analitičari.
Bankrot Grčke biće događaj bez presedana, pošto su ranije sve zemlje, objavljujući suverenu nelikvidnost, imale sopstvenu valutu i nisu bile deo valutnog bloka.
Vodeći ekonomista londonskog Sitija Vilijem Bauter vidi dve moguće varijante razvoja dogadjaja. U prvom slučaju Grčka će primorati privatne kreditore da otpišu 60 do 80 odsto njenog duga, ali će ostati u evrozoni.
Scenario u kome Grčka napušta evrozonu za ovog eksperta je "mnogo opasnija varijanta", s obzirom na to da bi u tom slučaju gubici iznosili 100 odsto njenog duga, uz dublji pad svetskog tržišta.
