Izvor: Politika, 24.Maj.2011, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska majka
Uprkos uvreženoj priči o niskom natalitetu kao posledici tragičnih uslova roditeljstva, objektivno govoreći, Srbija je jedno od boljih mesta na svetu da se bude majka
Organizacija „Save the children” već desetak godina objavljuje „indeks majčinstva”. Ideja indeksa je da se zemlje sveta rangiraju po tome kako je u njima biti majka. Ovogodišnji „poražavajući” rezultati su, po starom običaju naslađivanja sopstvenom preuveličanom propašću, u Srbiji dočekani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao potvrda da nema goreg mesta za život na planeti.
Rezultati, međutim, pre pokazuju suprotno. Iako je rangirana loše u odnosu na zemlje Evropske unije, Srbija je na 37. mestu u svetu, što je, imajući u vidu broj oblasti (od korupcije do slobode štampe) u kojima je Srbija na sredini svetskih tabela, sasvim solidan rezultat. Čak i na matematičkim olimpijadama, za koje se umišlja da na njima pobeđujemo, smo, od raspada SFRJ, tek prošle godine prvi put bili bolji od dvadesetog mesta. Srbija je po plasmanu vrlo blizu SAD (31. mesto) gde se neplaćeno porodiljsko odsustvo broji u nedeljama, a bolovanja po pravilu računaju u i inače vrlo kratak godišnji odmor.
Ali realan rezultat zapravo je i bolji kada se pogleda u čemu se „indeks majčinstva”sastoji. Pored objektivnih mera poput smrtnosti žena na porođaju, u kriterijume rangiranja su uvršćene i raznorazne politički korektne preokupacije poput odnosa muških i ženskih plata i procentualnog učešća žena u parlamentu – sve stvari koje sa majčinstvom nisuni u kakvojvezi. Jedan od glavnih parametara koji kvari srpski rezultat je nizak procenat žena kojekoristekontracepciju, što takođe govori mnogo više o nečijim predrasudama o neplaniranoj trudnoći nego bilo čemu što utiče na svakodnevni život majki.
U stvarima koje su u direktnojvezisamajčinstvom, kao što su dužina porodiljskog odsustva, procenat plate koji se dobija za to vreme, smrtnost majki na porođaju i smrtnost dece u prvih pet godina, plasman Srbije je bolji od ionako solidnog rezultata: samo u Švedskoj je porodiljsko odsustvo duže nego u Srbiji,a u oko polovine bolje plasiranih zemalja od Srbije to bolovanje nije pokriveno (pa makari raznim birokratskim začkoljicama kvalifikovane) sa 100 odsto plate. Uprkos neprijatnim pričama o neljubaznom osoblju i prljavim ve-ceima, u srpskim porodilištima, kada je u pitanju ono najbitnije, a to je život majke i deteta, Srbija je prilično blizu svetskogvrha: rangirana u prvih dvadeset po relativno manjoj smrtnosti majke i u prvih trideset po smrtnosti dece mlađe od pet godina.
Na vest o rezultatima oglasili su se aktivisti sa dobro poznatim pričama o ženama koje su posle porodiljskog odsustva izgubile radno mesto i poslodavcima koji nerađanje postavljaju kao uslov zaposlenja. U tim pričama verovatno ima istine, ali to ne pokazuje da se u srpskom društvu majčinstvo ne ceni adekvatno nego da propisane privilegije (koje su, kao što se vidi, prilično obilate i u svetskim razmerama) imaju svoju cenu.
Problem je u osnovi u tome što je mnoge stvari vrlo lako reći,a vrlo teško ili nemoguće uraditi, kao na primerproglasiti neko pravo na papiru i realizovati ga. Nema ničeg lakšeg nego izglasati zakon po kojem svaki građanin ima pravo na platu od milion evra, ali svakome je jasno da bi takav zakon bilo nemoguće sprovesti u delo. Slično tome, na papiru je lako proglasiti pravo žene na porodiljsko odsustvo od godinu ili dve dana (a koje sa raznim kombinacijama bolovanja, godišnjih odmora, vezanih trudnoća i sl. može da se pretvori i u višegodišnje odsustvo), ali „čuvanje” posla koji se ne radi u krajnjoj tački može da se ostvari samo preko tuđih leđa. I vlasnici tih leđa će, na ovaj ili onaj način, legalno ili nelegalno, u mnogim slučajevima to pokušavati da spreče.
Drugim rečima, da su porodiljske privilegije manje, poslodavci bi se manje interesovali za reproduktivne planove kandidata i mlade žene bi lakše nalazile posao. A posle godinu dana odsustva, ni odsutni radnik niti njegov nekadašnji posao više nisu isti: taj posao ili i dalje postoji i odavno ga obavlja neko drugi (u čiju je obuku uloženo značajno vreme i resursi), ili se pokazao kao nepotreban i njegovo ponovno uvođenje ugrožava druge, svrsishodnije poslove i radnike koji ih obavljaju.
Uprkos uvreženoj priči o niskom natalitetu kao posledici tragičnih uslova roditeljstva, objektivno govoreći, Srbija je jedno od boljih mesta na svetu da se bude majka. Takođe, u odnosu na druge životne uloge, pored psihološke pa i statusne satisfakcije, uloga majke u Srbiji je jedna od komparativno privilegovanih, u nekoj meri i na svoju štetu. Ima mnogo pojedinaca koji teško žive a i nekih grupa koje vuku deblji kraj. Sveukupno, majke kao celina nisu jedna od njih.
Željka Buturović, doktor psihologije
objavljeno: 25.05.2011
