Izvor: Politika, 27.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčku spasavao tajni komitet EU
„Volstrit džornal” objavio sopstvenu „autopsiju” krize koja umalo nije srušila evrozonu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. septembra – Evrozona i jedno od najvećih postignuća EU, zajednička moneta, bili su na ivici istinskog kolapsa prošlog maja, i ovo urušavanje, koje bi donelo i novi ciklus globalne krize, izbegnuto je političkim kompromisima u poslednji čas, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otkriva „Volstrit džornal” u dvodelnoj istraživačkoj seriji koja je i neka vrsta „autopsije” krize koja je počela u Grčkoj, ali se brzo prenela i u samo sedište Evrope.
Ono novo što otkrivaju dva teksta sa oko 5.000 reči jeste delovanje „grupe koja ne postoji”, tajnog komiteta koji se daleko od očiju javnosti, pa i mnogih zvaničnika EU, sastajao još od novembra 2008, kada je formiran da osmisli plan za neku vanrednu situaciju – onu koju bi donela kriza neke zemlje EU slična Mađarskoj, koja se našla u situaciji da nije mogla da nađe kupce za obveznice kojima bi finansirala svoje državne dugove.
Mađarska nije članica evrozone, a tajni komitet je pre svega imao u vidu sličnu situaciju u nekoj od 16 zemalja koje su usvojile zajedničku evropsku valutu. Njegovi članovi su bili viši funkcioneri, samo za stepenicu niži od ministarskog nivoa, iz Francuske, Nemačke, Evropske komisije, Evropske centralne banke i kabineta luksemburškog premijera Žan-Kloda Junkera, koji je predsedavao skupštini ministara finansija evrozone.
Komitet se sastajao više od godinu dana, i u njemu su sve vreme bile prisutne podele, ideološke, političke i praktično finansijske, na liniji razmimoilaženja dve ključne ličnosti EU, francuskog predsednika Nikole Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel. Predsednik je Grčku krizu video kao šansu da potvrdi svoj liderski status i popravi opadajući rejting kod kuće, dok je kancelarka to doživljavala kao najveće iskušenje svoje karijere, strahujući da bi svaki potez spasavanja opuštenih Grka imao bo dočekan na nož kod vrednih i štedljivih Nemaca, donoseći ne male političke komplikacije.
U takvim okolnostima podele u tajnom komitetu prestale su da budu samo akademske prošle jeseni, kada je nova grčka vlada, sa Papandreuom na čelu, zvanično obelodanila da će budžetski deficit biti tri puta veći od prethodne procene – čak 12,5 odsto od bruto nacionalnog proizvoda.
U tom momentu investitori počinju da se oslobađaju grčkih državnih obveznica i postaje jasno da Atina neće imati odakle da vrati velike dugove koji dospevaju sledećeg proleća.
Već u februaru ove godine bilo je jasno da će 16 zemalja evrozone morati nešto da urade. U tom momentu tajni komitet svoja vrata otvara i za predstavnike ostalih zemalja EU, izuzev Grčke.
U savetničkom kabinetu Merkelove postiže se konsenzus da je problem Grčke nešto mnogo veće od kratkoročne nelikvidnosti, da je suština njene krize u tome što je zemlja ekonomski nekonkurentna i da živi iznad svojih mogućnosti.
Veče uoči samita EU, zakazanog za 11. februar, Merkelova je telefonirala kolegama, uključujući tu i Sarkozija, s porukom da će staviti veto na svaku odluku o pomoći Grčkoj ako Atina ne preduzme radikalnije mere smanjenja svoje potrošnje i ekonomskih reformi. Ishod tog samita zato je bio samo jedna rečenica u kojoj se kaže da „Grčka nije tražila pomoć”. Kancelarka je dobila rundu.
Sredinom marta Papandreu vapi da Brisel sanira finansijsko tržište tako što će „na sto staviti pare” kojima bi Atina smirila nervozne investitore u njene vrednosne papire i izbegla bankrot.
Angela Merkel, međutim, celog tog meseca javno govori da Grčkoj nije potrebna spoljna pomoć, premda iza scene priprema plan za vanrednu situaciju.
Tajni komitet je u međuvremenu postigao konsenzus da će operaciju spasavanja izvesti Evropa, a ne MMF, jer bi njegovo uvlačenje bilo priznavanje slabosti EU.
Merkelova je, međutim, smatrala da MMF mora da bude akter u toj operaciji, i to na način što će Grčkoj nametnuti tesan kalup, finansijsku disciplinu sličnu onoj koju nameće zemljama koje dobijaju njene zajmove.
Njeni savetnici su smatrali da samo tako pomoć Nemačke može da bude politički prihvatljiva za Nemce, ali da ujedno bude i upozorenje drugima.
Uoči samita EU zakazanog za 25. mart, Sarkozi je protestovao zbog angažovanja MMF-a, pre svega zato što su SAD njegov najveći akcionar. Evropa ne sme da dozvoli da „Amerikanci” odlučuju ko u EU dobija pomoć, a ko ne, glasio je njegov argument.
Samo MMF ima neophodno iskustvo za rešavanje ovakvih problema, uzvratila je Merkelova. Shvatajući da će u operaciji spasavanja Grčke biti neophodne pre svega nemačke pare, Sarkozi je popustio.
EU 11. aprila konačno stavlja pare na sto, početnih 30 milijardi evra, od čega polovinu obezbeđuje MMF.
To je, međutim, bilo nedovoljno da se ugasi požar koji se širio: posle Grčke kao kandidati za bankrot javljaju se Portugalija, Španija i Irska. Otkriva se, u celom zapletu, ključna slabost sistema na kojem počiva evro: nepostojanje mehanizma koji koordinirao pojedinačne fiskalne politike i instrumenata za nametanje primene pravila evrozone.
U međuvremenu paket pomoći Grčkoj narasta na 110 milijardi evra. Finansijsko tržište se opet snažno zaljuljalo, s pretnjom da uruši i evropski bankarski sistem, sa posledicama mnogo većim od onih koje je donela kriza potekla sa Volstrita.
Najveća drama odigrala se 9. maja, koja je donela još jednu rundu između lidera dva najvažnije zemlje EU, Nemačke i Francuske, sa istim ishodom: pobedila je Merkelova. Na stolu je već bila ideja o velikom evropskom „stabilizacionom fondu”, čije bi formiranje sasvim sprečilo već nastajuću paniku na svetskim berzama.
Sarkozi strahuje da Nemačka to neće prihvatiti, ali ga, u telefonskom razgovoru, Merkelova šokira predlogom da evropski fond za spasavanje bude težak 500 milijardi evra. Usledio je potom samit na kojem je Nemačka opet nametnula svoju verziju praktičnih detalja, mada je cilj postignut: sprečen je kolaps. Ali su, zaključuje „Volstrit džornal”, suštinski problemi u evrozoni – ostali.
M. Mišić
objavljeno: 28.09.2010.
