Izvor: B92, 14.Okt.2011, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset pitanja za srpsku vlast
Beograd -- Vlast u Beogradu izbegava da prizna domaćoj javnosti da će za dalji napredak u evrointegracijama morati praktično da prizna nezavisnost Kosova. Ne i formalno.
Srbija je, mora se priznati, još dobro i prošla u vezi s preporukom za status kandidata, jer je očigledno da je Nemačka, u ovom trenutku politički i finansijski najmoćnija članica EU, napravila veliki ustupak i u mišljenje EK o statusu kandidata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nisu ušli njeni uslovi. Oni su napisani u uslovima za početak pregovora.
Iako je srpskoj javnosti preporuka Evropske komisije da bi Srbija trebalo da dobije status kandidata za članstvo u EU plasirana kao veliki korak napred, a da ćemo „ono malo već poznatih uslova" svakako ispuniti, kada se malo bolje protumači ono što piše u zaključcima i preporukama EK vidi se da Srbija, do 9. decembra i konačne odluke Evropskog saveta, mora da uradi mnogo toga, nimalo prijatnog po aktuelnu politiku „i Kosovo i EU". Kada je reč o dobijanju datuma za početak pregovora, uslovi su još gorči.
Kako će pasti "crvene linije"
Beograd je u situaciji da bira - da li da odmah „proguta najveću žabu" i pokuša da stvari s Nemačkom, ali i s Velikom Britanijom i Francuskom, izvede na čistac, te da zarad ubrzanja puta ka EU vrlo brzo izađe s planom koji bi značio praktično priznanje Kosova, ali uz „Ahtisari plus" za kosovske Srbe, ili da ide lagano, što izgleda sugerišu Italija i komesar Štefan File, kako bi mu se želudac privikavao na teške zalogaje. Suština je, na kraju, ista.
U svakom slučaju, srpska vlast, ako je odgovorna i transparentna, duguje javnosti (biračima, ako tako više voli da ih naziva) odgovore na niz pitanja u vezi sa svojim odnosom prema evropskim uslovima, kako onim prioritetnim, do 9. decembra, tako i onim na srednji rok, do početka pregovora.
Do odluke Evropskog saveta o statusu kandidata, Srbija mora da se vrati dijalogu i primeni dosad postignute dogovore, znači i onaj o carinskim pečatima. Upravo primena dogovora o pečatu od Brisela i Prištine dovela je kosovske carinike na Jarinje i Brnjak, a Srbe na barikade. Javnost u Srbiji i Srbi na Kosovu treba da znaju da li Beograd planira da pogazi svoje „crvene linije" - promena sadašnjeg stanja na prelazima, kao preduslov za nastavak dijaloga - i da li ima plan kako da se barikade na severu uklone. Ili će nam reći da ćemo dobiti status s barikadama?
Jedno od ključnih pitanja je i da li je EK povezivanjem pitanja severa Kosova i početka pregovora o članstvu zapravo zatražila da Beograd preda četiri srpske opštine kosovskim vlastima. Brisel želi da pravosuđe na kosovskom severu dođe pod punu ingerenciju Euleksa, koji dovodi zakone Republike Kosovo, te da poreski sistem ide „pod Prištinu". Tamošnji Srbi, kao i Srbija, tome se oštro protive.
Gde su ta "kreativna rešenja"
Podsetimo ovde, i sam evropski komesar za proširenje Štefan File je, predstavljajući mišljenje EK, naveo da je od najveće važnosti da Kosovo pokrene sveobuhvatan program za sever. Jedini plan koji Priština ima je onaj za integraciju tog dela Kosova u sistem nezavisne države. Hoće li se, u skladu s tim, sa severa KiM povući administracija koju plaća Beograd, a na njihovo mesto doći kosovski činovnici?
Šta još sve Srbija mora da učini i kako da se ponaša do odluke Saveta EU o datumu pregovora? Evropska komisija navodi da je Srbija na putu da ispuni političke kriterijume iz Kopenhagena i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pod uslovom da se napredak nastavi i da se nađu praktična rešenja za problem Kosova. Komisija preporučuje da pregovori za prijem u EU počnu čim se postigne dalji značajan napredak u sledećim prioritetima - dalji koraci u normalizaciji odnosa s Kosovom u skladu sa uslovima SSP, tako što će u potpunosti poštovati principi regionalne saradnje, poštovati odredbe Energetskog sporazuma, naći rešenja za telekomunikacije i međusobno priznavanje diploma, nastaviti primena svih do sada postignutih dogovora i kooperativnost sa Euleksom, kako bi on obavljao svoje obaveze u svim delovima Kosova.
Komisija dakle očekuje da se sedne za sto i razgovara o temama o kojima Beograd nije za sada spreman da vodi dijalog. Javnost traži odgovor na pitanje da li je Srbija spremna i na koji način da omogući Euleksu da obavlja svoje dužnosti na celoj teritoriji Kosova i šta to tačno znači. Ima li Beograd plan za rešavanje ovog problema? Od koga traži podršku za svoja najavljena „kreativna rešenja"? Vodi li računa vlast u Beogradu da li će zemlje Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija) i njihovi predstavnici na Kosovu, Euleks i Kfor, „raditi u statusno neutralnom kontekstu ili pokušati da privole Prištinu na neko kompromisno rešenje", na šta je juče ukazao bivši administrator UN za region Kosovske Mitrovice Džerald Galuči.
Teške odluke ili na izbore
Prema rečima Galučija, Kvinta sada očekuje od vlasti srpskog predsednika Borisa Tadića da pronađe način da odustane od svog stava da neće predati Prištini sever Kosova. „Ali suštinski problem sa tim scenariom je što Tadić ne može da odustane od severa. Tadiću nedostaje političkih sredstava i podrške da bi ispunio ono što EU želi, a Srbi na severu Kosova nisu spremni da odustanu. Zato je možda odluka EK bila samo način da EU kaže: 'Zaista ne želimo nove članice'", naveo je Galuči u autorskom tekstu na svom blogu.
Zbog dileme ima li predsednik Srbije političkih sredstava i podrške da ispuni ono što EU želi, najveća članica vladajuće koalicije - Demokratska stranka, čiji je on lider, treba što pre iskreno da odgovori javnosti na otvorena pitanja. Ukoliko nema dovoljno političke mudrosti za rešavanje problema, čini se da su novi izbori najbolje rešenje, jer upravo izbori su šansa da se na njima ponovo osvoji vlast i ojača legitimitet za teške odluke. Ipak, i tu ima nejasnoća. Hoće li i može li Beograd da organizuje izbore na Kosovu? Šta će značiti ukoliko se izbori ne održe u toj „južnoj srpskoj pokrajini"?
Što vlast više odugovlači s teškim odlukama, ili s raspisivanjem izbora, Srbija će sve kasnije biti u stanju da ispunjava uslove za početak pregovora. No, i tu se postavlja pitanje - može li se do izbora u Srbiji očekivati da vlast ne vuče neke „kontroverzne" postupke u vezi s Kosovom, odnosno da ne pristaje na veće kompromise ili će ipak to uraditi, objašnjavajući ljudima istorijski prioritet Unije?
Na šta DS i ostali moraju imati odgovor
1. Da li je i kada će Beograd biti spreman za nastavak dijaloga s Prištinom i primenu dogovora o carinskim pečatima?
2. Da li je vlast spremna da odustane od svojih „crvenih linija" zarad napretka u evropskim integracijama?
3. Kako će se do 9. decembra rešiti pitanje barikada na Jarinju i Brnjaku?
4. Hoće li Srbija omogućiti Euleksu da obavlja svoje dužnosti na celom Kosovu i šta to tačno praktično znači?
5. Kako će Beograd odgovoriti na poruku Štefana Filea da je od najveće važnosti da „Kosovo pokrene sveobuhvatan program za sever"?
6. Hoće li se, u skladu s tim planom, sa severa povući administracija koju plaća Beograd?
7. Hoće li Srbija organizovati svoje lokalne i parlamentarne izbore i na KiM?
8. Kakav je zapravo odnos Beograda i Berlina?
9. Ima li predsednik Boris Tadić dovoljno podrške i kapaciteta da sa ovom i ovakvom vladom donese ključne odluke za budućnost Srbije?
10. Može li se do izbora u Srbiji očekivati da vlast ne vuče „kontroverzne" postupke u vezi s Kosovom ili će ipak pristati, objašnjavajući ljudima istorijski prioritet Unije?
