Izvor: Politika, 28.Apr.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbuna na berzama
Investitori strahuju da evrozona nije više u stanju da obuzda rastuću dužničku krizu pojedinih članova te monetarne unije
Da li je evrozona još u stanju da obuzda dužničku krizu Grčke i nekih drugih članica elitnog kluba šesnaestorice?
Zloslutna dilema izazvala je juče haos na svetskim berzama, srozavši vrednost evra na najnižu vrednost od aprila 2009. (1,32 američka dolara) sa tendencijom daljeg gubitka vrednosti. Uspaničeni investitori od Volstrita >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do Singapura istovremeno su juče budzašto rasprodavali akcije evropskih banaka i privatnih kompanija svih za koje se sumnja da imaju bilo kakve poslovne veze sa posrnulom grčkom privredom, ali i Portugalije, Irske, Španije, Italije...
Strah od navodno neizbežnog bankrota Grčke (koji je još na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prognozirao profesor Nurijel Rubini, a svojevremeno i krah američkog hipotekarnog tržišta 2007. godine) podstakla je u utorak posle podne po američkom vremenu agencija za kreditni rejting „Standard i pur:
„Mnogo priče – malo akcije, nema varijante da će Atina na vreme otplatiti dugove koji pristižu ovog proleća. Grčke akcije su ’bofl’. U slučaju restrukturisanja duga egejske države investitori će biti u stanju da izvuku maksimum 30–50 odsto uloženog novca. Istovremeno i Portugaliju do 2013. godine očekuju privredna i finansijska posrtanja. Sva je prilika da će kreditni rejting Portugalije uskoro biti dodatno snižen”, procenio je „Standard i pur” posejavši ubeđenje da je kriza izmakla kontroli evrozone.
Uzalud je juče Herbert van Rompaj iz Tokija poručivao da će lideri evrozone najverovatnije 10. maja održati specijalni samit radi aktiviranja mukom obećane pomoći Grčkoj. Obećanje novog evropskog samita povodom grčke krize nije ugušilo paniku na berzama. Investitorima više nije jasna poslovno-finansijska solidnost monetarne zone kojoj pripada zemlja (Grčka) sa „bofl” akcijama, prenosi Rojters.
Tim povodom juče su predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše i izvršni direktor MMF-a Dominik Štros Kan stigli u Berlin na noge nemačkoj kancelarki Angeli Merkel ne bi li je ubedili da hitno odreši kesu i pomogne Grčkoj. Atini, naime, već 19. maja na naplatu stiže tranša duga od 10 milijardi dolara koje ona trenutno nema.
Dosadašnje oklevanje evropskog političkog i finansijskog vrha da promptno priskoči Grčkoj u pomoć, najnovije srozavanje rejtinga Atine i Lisabona i najava novih „insolventnih država” unutar evrozone podgrejali su valutnu kladionicu. Špekulanti su, naime, juče na Volstritu primali opklade da će evro uskoro pasti na 1,29 ili čak 1,20 američkih dolara.
Evropski politički i finansijski establišment konačno je izgleda shvatio da se sada već postavlja pitanje opstanka evrozone, komentariše američki magazin „Forbs” na čijoj najnovijoj listi 20 najzaduženijih država sveta 18 ima adresu na Starom kontinentu.
Prozivka krivaca za novonastali berzanski haos uveliko je počela.
„Na stranu dubiozna uloga koju međunarodne agencije za kreditni rejting imaju u današnjem ustrojstvu globalnog finansijskog poretka. Poznata je njihova katastrofalna uloga u krahu američkog hipotekarnog tržišta. Evropi je isuviše dugo trebalo da i samo verbalno iskaže solidarnost sa Grčkom. Neobuzdana kladionica berzanskih spekulanata koji rade po sistemu što gore – to bolje bila bi verovatno zaustavljena. Nemačka kancelarka Angela Merkel preuzela je ulogu dive koja okleva. Grci su glavni krivci što su danas u takvoj privrednoj situaciji. Ali, pridikovanje i oklevanje Berlina da priskoči u pomoć Grčkoj glavni su krivci za buduće patnje nemačkih poreskih obveznika”, procenio je nemački dnevnik „Špigl”.
„EU je izneverila Grčku, možda treba zvati u pomoć Rusiju i Kinu”, predlaže urednik londonskog „Fajnenšel tajmsa”.
„Grčka kriza je tek početak ere državnih bankrota širom sveta. Pošto su ’načeli’ evrozonu, spekulanti bi uskoro mogli da se klade da li su i neki jači igrači poput SAD ili Japana u stanju da otplate svoje zastrašujuće spoljne dugove”, konstatuje profesor Rubini u autorskom tekstu u jučerašnjem „Njujork tajmsu”.
T. Vujić
[objavljeno: 29.04.2010]
