Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nećemo ostati zauvek
Agencija američke vlade dosad ovde uložila 540 miliona dolara, ali će potreba za ovom vrstom pomoći – uskoro prestati
Srbija će 2012. i 2013. godine biti potpuno "normalna" zemlja, kojoj ni u ekonomskom ni u demokratskom smislu pomoć neće biti potrebna. Ovakvu procenu izrekao je za naš list Kit Simons, šef misije USAID-a, organizacije američke vlade koja u više od 90 zemalja pruža razne vrste podrške. S obzirom na to da su za nepunih šest godina na razne programe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji potrošili oko 540 miliona dolara, a da ne planiraju da ostanu zauvek, ovakva procena je, verovatno, prilično utemeljena. Za finansiranje ekonomskih projekata poslednja budžetska godina, prema sadašnjim proračunima, biće im 2010, a za razvoj društva i podršku demokratiji 2011. godina. Samo poređenja radi, naši susedi Hrvati i Rumuni su svoju dozu pomoći primili zaključno s prošlom godinom.
A do tada? USAID će nastaviti da pruža pomoć na sprovođenju i produbljivanju strukturnih reformi. Mnogi projekti duboko su "zagazili u život". Jedan od novih, čija je realizacija tek odobrena, biće projekat za smanjenje siromaštva.
– Ljudima u ruralnim oblastima treba pomoći da otpočnu neki svoj posao. Ne direktno finansijski, kako se ovde odmah misli, već ćemo ih obučiti kako da urade analizu, naprave biznis plan i kako da se, na najbolji mogući način, predstave banci od koje očekuju zajam. Svesni smo da banke ovde izbegavaju rizik finansiranja ovakvih početnika, što se ogleda u visokim kamatama na zajmove. Zato ćemo raditi na povezivanju banaka i ovih klijenata. Tu su i oni koji imaju samo nekoliko hektara zemlje i pitanje je kojom bi proizvodnjom voća ili povrća trebalo da se bave. Njima ćemo pomagati da nađu tržište i povezaćemo ih sa distributerima – objašnjava Kit Simons.
Formiranje jake investicione klime je, inače, jedan od prioriteta njihove misije. Pomažu privatni sektor – industriju hrane, informacione tehnologije, farmaceutsku industriju. Konkretno, fabrici sokova "Nekst" iz Subotice pomogli su da napravi internacionalno prepoznatljiv proizvod, da se pozicioniraju, što im je sve omogućilo da nađu stranog kupca. Drugi primer je Vranje, u kome se, zahvaljujući njihovom posredništvu, gradi nova tekstilna fabrika, čiji su vlasnici iz Velike Britanije i Grčke.
– Smatram da je u turizmu dosta neiskorišćenih potencijala. Nalazite se na Koridoru 10, putnicima koji tuda putuju neophodna je informacija gde mogu da se odmore i šta, usput, mogu da posete. Upravo je tu šansa za vinski turizam. Ljudi bi rado skrenuli s puta kako bi posetili neku malu, ekskluzivnu vinariju. Međutim, informacije o svemu tome im moraju biti dostupne i zato s turističkom organizacijom radimo na izradi vebsajta koji će to ponuditi. To je mali, ali važan deo cele slike. Šanse za unapređenje turizma imate i u banjama i u ski centrima – smatra prvi čovek USAID misije koji, inače, dodaje i to da su svi njihovi ekonomski programi urađeni u saradnji s ekonomskim delom Vlade Srbije.
Jedan od "poziva za pomoć" zatražen je i za projekat reforme trgovinskih sudova, posebno za nove propise o stečajnom postupku. "Na primer, danas prvi put trgovinski sudovi, Vrhovni sud i Ministarstvo pravde zaista imaju pristup kompletnim informacijama i uniformnoj statistici o svim tekućim predmetima po vrsti, starosti, sudu pred kojim se vode i sudijama koji ih vode. Na sajtu trgovinskih sudova dobija se informacija o firmama koje su u stečaju i zašto taj postupak dugo traje."
– Pomogli smo i pri pisanju Zakona o bankama. Poverenje u bankarski sistem je veoma važno, jer to znači da će ljudi davati novac na čuvanje, što s druge strane predstavlja izvor novca za pozajmice. Takođe, pomogli smo i centralnoj banci da uspostavi bolji nadzor nad osiguravajućim kućama, a učestvovali smo i u izradi novih poreskih propisa.
Poslednjih dana misija USAID-a je posebno zadovoljna učinkom na projektu podsticaja ekonomskom razvoju opština. U okviru tog projekta rade sa 10 opština, a u planu im je novih 14. "Suština ovog projekta je da pomognemo lokalnim samoupravama da razviju infrastrukturu neophodnu za ekonomski razvoj i privlačenje stranih investitora. Pomažemo im da shvate šta sve treba da urade da bi investitor izabrao baš njihovu lokaciju. Inđija je primer opštine koja dobro radi i želeli bismo da ona bude model i za ostale."
Inače, pre nekoliko sedmica u Čikagu, na Saboru srpskog ujedinjenja, gde je istovremeno održan i ekonomski forum kao deo ovog projekta, predstavili su se Inđija, Zrenjanin i Loznica. Američka misija njihov nastup je ocenila kao dobru polaznu osnovu za buduće kontakte i investicije.
– Naši projekti su dali dobre rezultate i zadovoljni smo postignutim. Ne naturamo naše ideje, već aktivnosti kreiramo u saradnji s našim partnerima, bilo da je to vladin ili privatni sektor. Naši partneri su odgovorni, ljudi su ovde školovani, a znanje engleskog jezika na mnogo većem nivou nego što smo očekivali – kaže Kit Simons.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 04.12.2006.]
