Stambeni krediti
Stambeni krediti

Kredit je jedna od najbitnijih i važnih bankarskih poslova, kako u prošlosti tako i danas.
U uslovima kada banke nisu postojale kreditnim poslovima i poslovima pozajmljivanja novca, uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka.
Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, i zaštita od rizika.

Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate, i da obezbede razna dobra potrošna.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno novčanih odnosa kredit je dobio ekonomski karakter. U feudalizmu kredit se pojavljivao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina.

Kredit u zemljama tržišne ekonomije nema samo potrošački karakter već se upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se daje i u potrošačke svrhe, danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika, finansijskih ulaganja, i omogućava zadovoljavanje širih potreba građana, društva i privrede. Ima i snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najbitnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima. Stambeni kredit je kredit kojim se finansira kupovina, izgradnja, dogradnja, ili uređenje nekretnine, u razdoblju otplate.

Banka omogućava zajam osobi tj klijentu za stambeni kredit, ali za uzvrat traži različite instrumente osiguranja, kao založeno pravo na imovinu, polise osiguranja, i rata. Stambeni krediti se mogu koristiti kao instrument ekonomske politike i često se kamatne stope na stambene kredite subvencioniraju kako bi se podstakla građevinska delatnost u zemlji. Klasično dospeće za stambene kredite je od dvadeset do trideset godina. Namenski krediti kod kojih je tačno određena namena korišćenja sredstava su stambeni krediti, auto kredit, poljoprivredni, i potrošački krediti. Nenamenski krediti kod kojih nije određena namena korišćenja sredstava su gotovinski krediti, hipotekarni krediti koji je dugoročni kredit što ga banka i druge finansijske ustanove odobravaju građanima, na osnovu pokrića u nekretninama.

Sigurnost vraćanja nije u bonitetu dužnika već u vrednosti nekretnine. Lombarni kredit je kredit koji se odobrava temeljem zaloga neke veće vrednosti poput novčanog depozita, deonica, obveznica, udela u investicionom fondu, polise životnog osiguranja i slično pri čemu korisnik kredita zadržava vlasništvo nad dobrom koje se daje u zalog. Sama reč kredit dolazi od francuskog, nemačkog, italijanskog jezika, a iz latinskog dolazi samo značenje, što označava ono što je povereno i zajam. U širem smislu reči obuhvata različite namenske i nenamenske kreditne oblike poput novčanih zajmova, robnih i potrošačkih kredita, finansijskih kredita, prodaje robe, usluga uz odgođenu naplatu, dužničke vrednosne papire, sporazume i otvorene račune. Odobravanje novčanih i nenovčanih kredita zasniva se na poverenju prema dužniku, odnosno oceni njegove kreditne sposobnosti i spremnosti vraćanja kredita u dogovorenom roku, uz plaćanje određene naknade u obliku kamate.

Kako bi se smanjio rizik od nemogućnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema banci, korišćenje kredita je često uslovljeno kreditnim osiguranjem, pravom zaloga pokretnine, i prava na nekretnine. Krediti se dele prema: predmetu kreditiranja na robne i novčane, subjektima na komercijalne i bankarske, na proizvođačke i potrošačke, na otvorene i pokrivene. Najčešća je podela prema roku dospeća i ekonomskoj funkciji na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne. Na osnovu oblika kredit se može podeliti na: naturalni, robno novčani, i novčani.

Naturalni kredit je najstariji oblik kreditiranja koji se uvek davao i vraćao u stvarima, to je praoblik nastalog kredita i danas je redak. Robno novčani kredit je komercijalni kredit koji se daje u robi a vraća u novcu. Ovaj oblik se najčešće koristi između poslovnih subjekata.
Pod pojmom kredita danas se podrazumeva najviše novčani kredit koji se daje i koristi u novcu.


Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Izvor: Capital.ba, 20.Apr.2019, 09:46

Građani BiH kod banaka zaduženi 9,3 milijarde KM

Građani BiH kod banaka zaduženi 9,3 milijarde KM

BANJALUKA – Oko sedam milijardi maraka građani BiH su pozajmili od banaka u potrošačke svrhe ili oko 76 odsto od ukupnih kredita. Po podacima Centralne banke BiH, krediti građanima su u drugom mjesecu ove godine iznose oko 9,3 milijardi konvertibilnih maraka ili za oko 600 miliona KM više nego u godini ranije. Stambeni krediti su na drugom mjestu po ukupnoj zaduženosti građana...

Detaljnije >>


Izvor: Radio 021, 19.Apr.2019, 08:43

Nije jasno kome zakon o švajcarskim francima odgovara

Zakon koji bi trebalo da reši problem građana koji su uzimali stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima već je pred poslanicima, ali i dalje nije jasno do kraja kome će on i od kolike pomoći biti.. Dok iz Transparentnosti Srbija stiže upozorenje da leks specijalis ne bi smeo da ide na usvajanje jer nije prošao javnu raspravu, iz udruženja koja štite interese zaduženih građana stižu oprečne informacije. Jedni su, protiveći se zakonu, za to da ljudi...

Detaljnije >>

Izvor: B92, 18.Apr.2019, 13:20

Leks specijalis: Kompromisno rešenje građana, banaka i države

Leks specijalis: Kompromisno rešenje građana, banaka i države

Beograd -- Ministar finansija Siniša Mali predstavio je Skupštini Srbije Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.. Ovim Leks specijalisom posle više od jedne decenije rešava se problem oko 15.785 građana koji imaju stambene kredite u toj valuti. Ministar je naveo da taj leks specijalis predstavlja kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana – građana, odnosno udruženja koja ih predstavljaju, banaka, i...

Detaljnije >>

Izvor: Danas, 18.Apr.2019

Dužnici dobili zakon, ali sad ne znaju šta da rade

Dužnici dobili zakon, ali sad ne znaju šta da rade

Zakon koji bi trebalo da reši problem građana koji su uzimali stambene kredite indeksirane u švajcarskom franku već je pred poslanicima, ali i dalje nije...

Detaljnije >>

Izvor: Kamatica.com, 15.Apr.2019, 13:02

Stambeni krediti: 3 stvari koje morate da znate pre kupovine stana

Jedno od pitanja koje većina klijenata postavlja jeste da li da pre traži stan, pa tek onda banku u kojoj će uzeti kredit za taj stan ili obratno...

Detaljnije >>

Izvor: Blic, 14.Apr.2019, 11:26

U OČEKIVANJU LEKS SPECIJALISA Ima li pomoći zaduženima u evrima?

Klijenti banaka koji sa mukom otplaćuju stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima dočekali su stav Vrhovnog...

Detaljnije >>

Izvor: Danas, 10.Apr.2019, 13:10

Milan Parivodić: Ministar „švajcarac“

Milan Parivodić: Ministar „švajcarac“

"Neće poskupeti krediti u francima", reče Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, u martu 2007. godine uveravajući građane da slobodno uzmu stambene kredite vezane za švajcarski franak koji su...

Detaljnije >>