Stambeni krediti

Kredit je jedna od najbitnijih i važnih bankarskih poslova, kako u prošlosti tako i danas.
U uslovima kada banke nisu postojale kreditnim poslovima i poslovima pozajmljivanja novca, uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka.
Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, i zaštita od rizika.

Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate, i da obezbede razna dobra potrošna.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno novčanih odnosa kredit je dobio ekonomski karakter. U feudalizmu kredit se pojavljivao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina.

Kredit u zemljama tržišne ekonomije nema samo potrošački karakter već se upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se daje i u potrošačke svrhe, danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika, finansijskih ulaganja, i omogućava zadovoljavanje širih potreba građana, društva i privrede. Ima i snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najbitnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima. Stambeni kredit je kredit kojim se finansira kupovina, izgradnja, dogradnja, ili uređenje nekretnine, u razdoblju otplate.

Banka omogućava zajam osobi tj klijentu za stambeni kredit, ali za uzvrat traži različite instrumente osiguranja, kao založeno pravo na imovinu, polise osiguranja, i rata. Stambeni krediti se mogu koristiti kao instrument ekonomske politike i često se kamatne stope na stambene kredite subvencioniraju kako bi se podstakla građevinska delatnost u zemlji. Klasično dospeće za stambene kredite je od dvadeset do trideset godina. Namenski krediti kod kojih je tačno određena namena korišćenja sredstava su stambeni krediti, auto kredit, poljoprivredni, i potrošački krediti. Nenamenski krediti kod kojih nije određena namena korišćenja sredstava su gotovinski krediti, hipotekarni krediti koji je dugoročni kredit što ga banka i druge finansijske ustanove odobravaju građanima, na osnovu pokrića u nekretninama.

Sigurnost vraćanja nije u bonitetu dužnika već u vrednosti nekretnine. Lombarni kredit je kredit koji se odobrava temeljem zaloga neke veće vrednosti poput novčanog depozita, deonica, obveznica, udela u investicionom fondu, polise životnog osiguranja i slično pri čemu korisnik kredita zadržava vlasništvo nad dobrom koje se daje u zalog. Sama reč kredit dolazi od francuskog, nemačkog, italijanskog jezika, a iz latinskog dolazi samo značenje, što označava ono što je povereno i zajam. U širem smislu reči obuhvata različite namenske i nenamenske kreditne oblike poput novčanih zajmova, robnih i potrošačkih kredita, finansijskih kredita, prodaje robe, usluga uz odgođenu naplatu, dužničke vrednosne papire, sporazume i otvorene račune. Odobravanje novčanih i nenovčanih kredita zasniva se na poverenju prema dužniku, odnosno oceni njegove kreditne sposobnosti i spremnosti vraćanja kredita u dogovorenom roku, uz plaćanje određene naknade u obliku kamate.

Kako bi se smanjio rizik od nemogućnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema banci, korišćenje kredita je često uslovljeno kreditnim osiguranjem, pravom zaloga pokretnine, i prava na nekretnine. Krediti se dele prema: predmetu kreditiranja na robne i novčane, subjektima na komercijalne i bankarske, na proizvođačke i potrošačke, na otvorene i pokrivene. Najčešća je podela prema roku dospeća i ekonomskoj funkciji na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne. Na osnovu oblika kredit se može podeliti na: naturalni, robno novčani, i novčani.

Naturalni kredit je najstariji oblik kreditiranja koji se uvek davao i vraćao u stvarima, to je praoblik nastalog kredita i danas je redak. Robno novčani kredit je komercijalni kredit koji se daje u robi a vraća u novcu. Ovaj oblik se najčešće koristi između poslovnih subjekata.
Pod pojmom kredita danas se podrazumeva najviše novčani kredit koji se daje i koristi u novcu.

Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

ECB objavila nove podatke: Poslovni krediti skuplji, stambeni bez većih promena

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da je cena zaduživanja kompanija u evrozoni ponovo porasla u junu, dok su kamate na stambene kredite za građane ostale gotovo nepromenjene.

Izvor: B92, 01.Avg.2026, 16:35

Detaljnije >>

Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade

Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.

Izvor: Radio 021, 19.Jul.2026, 12:09

Detaljnije >>

Zašto građani Srbije plaćaju skuplje stambene kredite od suseda u EU?

Rešavanje stambenog pitanja u zemljama bivše Jugoslavije pokazuje sve veće razlike u troškovima zaduživanja. Dok građani Slovenije i Hrvatske danas imaju pristup stambenim kreditima sa kamatnim stopama koje se kreću oko 3%, u Srbiji se i dalje suočavaju sa znatno višim troškovima finansiranja.. Podaci centralnih banaka pokazuju da su prosečne kamatne stope na nove stambene kredite u Sloveniji i Hrvatskoj i u ovoj godini značajno niže nego u Srbiji, piše Demostat.

Izvor: JuznaSrbija.info, 09.Jul.2026, 10:44

Detaljnije >>