Stambeni krediti
Stambeni krediti

Kredit je jedna od najbitnijih i važnih bankarskih poslova, kako u prošlosti tako i danas.
U uslovima kada banke nisu postojale kreditnim poslovima i poslovima pozajmljivanja novca, uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka.
Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, i zaštita od rizika.

Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate, i da obezbede razna dobra potrošna.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno novčanih odnosa kredit je dobio ekonomski karakter. U feudalizmu kredit se pojavljivao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina.

Kredit u zemljama tržišne ekonomije nema samo potrošački karakter već se upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se daje i u potrošačke svrhe, danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika, finansijskih ulaganja, i omogućava zadovoljavanje širih potreba građana, društva i privrede. Ima i snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najbitnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima. Stambeni kredit je kredit kojim se finansira kupovina, izgradnja, dogradnja, ili uređenje nekretnine, u razdoblju otplate.

Banka omogućava zajam osobi tj klijentu za stambeni kredit, ali za uzvrat traži različite instrumente osiguranja, kao založeno pravo na imovinu, polise osiguranja, i rata. Stambeni krediti se mogu koristiti kao instrument ekonomske politike i često se kamatne stope na stambene kredite subvencioniraju kako bi se podstakla građevinska delatnost u zemlji. Klasično dospeće za stambene kredite je od dvadeset do trideset godina. Namenski krediti kod kojih je tačno određena namena korišćenja sredstava su stambeni krediti, auto kredit, poljoprivredni, i potrošački krediti. Nenamenski krediti kod kojih nije određena namena korišćenja sredstava su gotovinski krediti, hipotekarni krediti koji je dugoročni kredit što ga banka i druge finansijske ustanove odobravaju građanima, na osnovu pokrića u nekretninama.

Sigurnost vraćanja nije u bonitetu dužnika već u vrednosti nekretnine. Lombarni kredit je kredit koji se odobrava temeljem zaloga neke veće vrednosti poput novčanog depozita, deonica, obveznica, udela u investicionom fondu, polise životnog osiguranja i slično pri čemu korisnik kredita zadržava vlasništvo nad dobrom koje se daje u zalog. Sama reč kredit dolazi od francuskog, nemačkog, italijanskog jezika, a iz latinskog dolazi samo značenje, što označava ono što je povereno i zajam. U širem smislu reči obuhvata različite namenske i nenamenske kreditne oblike poput novčanih zajmova, robnih i potrošačkih kredita, finansijskih kredita, prodaje robe, usluga uz odgođenu naplatu, dužničke vrednosne papire, sporazume i otvorene račune. Odobravanje novčanih i nenovčanih kredita zasniva se na poverenju prema dužniku, odnosno oceni njegove kreditne sposobnosti i spremnosti vraćanja kredita u dogovorenom roku, uz plaćanje određene naknade u obliku kamate.

Kako bi se smanjio rizik od nemogućnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema banci, korišćenje kredita je često uslovljeno kreditnim osiguranjem, pravom zaloga pokretnine, i prava na nekretnine. Krediti se dele prema: predmetu kreditiranja na robne i novčane, subjektima na komercijalne i bankarske, na proizvođačke i potrošačke, na otvorene i pokrivene. Najčešća je podela prema roku dospeća i ekonomskoj funkciji na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne. Na osnovu oblika kredit se može podeliti na: naturalni, robno novčani, i novčani.

Naturalni kredit je najstariji oblik kreditiranja koji se uvek davao i vraćao u stvarima, to je praoblik nastalog kredita i danas je redak. Robno novčani kredit je komercijalni kredit koji se daje u robi a vraća u novcu. Ovaj oblik se najčešće koristi između poslovnih subjekata.
Pod pojmom kredita danas se podrazumeva najviše novčani kredit koji se daje i koristi u novcu.


Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Izvor: Kamatica.com, 01.Feb.2019, 13:00

Imate stambeni kredit, a stan je postao mali! Šta sad?

Iako prilikom kupovine svoje prve nekretnine iz stambenog kredita većina dobro proceni veličinu i cenu, neretko se dešava da posle par godina taj stan postane mali ili pak preveliki...

Detaljnije >>


Izvor: Blic, 01.Feb.2019

Šta da radite ako je stan postao premali, vi ste uzeli STAMBENI KREDIT za njega?

Iako prilikom kupovine svoje prve nekretnine iz stambenog kredita većina dobro proceni veličinu i cenu, neretko se dešava da posle par godina taj stan postane mali...

Detaljnije >>

Izvor: Kamatica.com, 30.Jan.2019, 14:01

Država izdvojila milijardu rsd za subvencionisane kredite

„U Zakonu o budžetu Republike Srbije, za 2019. godinu, planirana su sredstva za dugoročno stambeno kreditiranje građana u iznosu od 1.000.000.000 dinara“, rekli...

Detaljnije >>

Izvor: Kamatica.com, 25.Jan.2019, 13:02

Kriza ne udara na rate

Oko 90.000 građana koji imaju stambene kredite u evrima, u Srbiji, ne bi trebalo da brine, bar ne u naredne tri godine, da će im rate kredita biti povećane. Ekonomska...

Detaljnije >>

Izvor: Večernje novosti, 25.Jan.2019

Kriza ne udara na rate

Kriza ne udara na rate

Prema prognozama ekonomskih stručnjaka, kamate na stambene kredite u našoj zemlji će ostati stabilne i u naredne tri godine. Očekivani finansijski potresi koji se najavljuju nisu prouzrokovani hipotekarnim zajmovima OKO 90.000 građana koji imaju stambene kredite u evrima, u Srbiji, ne bi trebalo da brine, bar ne u naredne tri godine, da će im rate kredita biti povećane. Ekonomska kriza koju najavljuju svetski ekonomisti ne bi trebalo da se oseti u ovoj sferi, jer ovoga...

Detaljnije >>

Izvor: Radio 021, 23.Jan.2019, 23:04

Kamatne stope za stambene kredite niske, ali učešće preveliko

Iako kamatne stope za stambene kredite nikada nisu bile niže, učešće od 20 odsto i dalje otežava mnogim građanima da dođu do svog krova nad glavom.. Kamatne stope idu od svega 2,2 do 3 odsto godišnje, ali veliki broj građana, podstanara, tvrdi da svoj dom teško mogu da obezbede zbog učešća koje iznosi 20 odsto. Tako, na primer, u slučaju kupovine garsonjere od 30.000 evra, građani moraju da izdvoje 6.000 evra za učešće. Još veće nezadovoljstvo i pesimizam...

Detaljnije >>

Izvor: Blic, 23.Jan.2019

ANKETA Da li učešće za stambeni kredit treba da bude 20 odsto?

Banke gotovo po pravilu traže 20 odsto učešća kako bi vam odobrile stambeni kredit.

Detaljnije >>