Kredit je jedna od najbitnijih i važnih bankarskih poslova, kako u prošlosti tako i danas.
U uslovima kada banke nisu postojale kreditnim poslovima i poslovima pozajmljivanja novca, uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka.
Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, i zaštita od rizika.
Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate, i da obezbede razna dobra potrošna.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno novčanih odnosa kredit je dobio ekonomski karakter. U feudalizmu kredit se pojavljivao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina.
Kredit u zemljama tržišne ekonomije nema samo potrošački karakter već se upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se daje i u potrošačke svrhe, danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika, finansijskih ulaganja, i omogućava zadovoljavanje širih potreba građana, društva i privrede. Ima i snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najbitnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima. Stambeni kredit je kredit kojim se finansira kupovina, izgradnja, dogradnja, ili uređenje nekretnine, u razdoblju otplate.
Banka omogućava zajam osobi tj klijentu za stambeni kredit, ali za uzvrat traži različite instrumente osiguranja, kao založeno pravo na imovinu, polise osiguranja, i rata. Stambeni krediti se mogu koristiti kao instrument ekonomske politike i često se kamatne stope na stambene kredite subvencioniraju kako bi se podstakla građevinska delatnost u zemlji. Klasično dospeće za stambene kredite je od dvadeset do trideset godina. Namenski krediti kod kojih je tačno određena namena korišćenja sredstava su stambeni krediti, auto kredit, poljoprivredni, i potrošački krediti. Nenamenski krediti kod kojih nije određena namena korišćenja sredstava su gotovinski krediti, hipotekarni krediti koji je dugoročni kredit što ga banka i druge finansijske ustanove odobravaju građanima, na osnovu pokrića u nekretninama.
Sigurnost vraćanja nije u bonitetu dužnika već u vrednosti nekretnine. Lombarni kredit je kredit koji se odobrava temeljem zaloga neke veće vrednosti poput novčanog depozita, deonica, obveznica, udela u investicionom fondu, polise životnog osiguranja i slično pri čemu korisnik kredita zadržava vlasništvo nad dobrom koje se daje u zalog. Sama reč kredit dolazi od francuskog, nemačkog, italijanskog jezika, a iz latinskog dolazi samo značenje, što označava ono što je povereno i zajam. U širem smislu reči obuhvata različite namenske i nenamenske kreditne oblike poput novčanih zajmova, robnih i potrošačkih kredita, finansijskih kredita, prodaje robe, usluga uz odgođenu naplatu, dužničke vrednosne papire, sporazume i otvorene račune. Odobravanje novčanih i nenovčanih kredita zasniva se na poverenju prema dužniku, odnosno oceni njegove kreditne sposobnosti i spremnosti vraćanja kredita u dogovorenom roku, uz plaćanje određene naknade u obliku kamate.
Kako bi se smanjio rizik od nemogućnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema banci, korišćenje kredita je često uslovljeno kreditnim osiguranjem, pravom zaloga pokretnine, i prava na nekretnine. Krediti se dele prema: predmetu kreditiranja na robne i novčane, subjektima na komercijalne i bankarske, na proizvođačke i potrošačke, na otvorene i pokrivene. Najčešća je podela prema roku dospeća i ekonomskoj funkciji na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne. Na osnovu oblika kredit se može podeliti na: naturalni, robno novčani, i novčani.
Naturalni kredit je najstariji oblik kreditiranja koji se uvek davao i vraćao u stvarima, to je praoblik nastalog kredita i danas je redak. Robno novčani kredit je komercijalni kredit koji se daje u robi a vraća u novcu. Ovaj oblik se najčešće koristi između poslovnih subjekata.
Pod pojmom kredita danas se podrazumeva najviše novčani kredit koji se daje i koristi u novcu.
Kolika plata vam je potrebna za stambeni kredit od 100.000, 150.000 ili 200.000 evra?
Računica je napravljena uz pretpostavku da kupac ima 20 odsto učešća, da se kredit otplaćuje tokom 30 godina i da nema druga zaduženja
Izvor: 24sedam.rs, 28.Avg.2026, 19:28
Kako izabrati stambeni kredit i uporediti ponude banaka
Kupovina stana ili kuće predstavlja jednu od najvažnijih finansijskih odluka. Stambeni kredit se najčešće otplaćuje nekoliko decenija, zbog čega i mala razlika u kamatnoj stopi, naknadama ili uslovima otplate može značajno da utiče na ukupan iznos koji će korisnik vratiti banci. Ponude stambenih kredita po bankama razlikuju se prema visini učešća, roku otplate, vrsti kamatne stope, troškovima obrade zahteva i uslovima za odobrenje. Pojedine banke nude kredite sa potpuno fiksnom...
Izvor: SerbianUnderground.com, 19.Avg.2026, 08:54
Uzmete 100.000 evra, banci vratite skoro 190.000! Ova računica za stambeni kredit mnogima promakne dok ne bude kasno!
Manja mesečna rata na prvi pogled deluje kao spas za kućni budžet, ali produžavanje otplate može papreno da košta
Izvor: 24sedam.rs, 17.Avg.2026, 07:26
ECB objavila nove podatke: Poslovni krediti skuplji, stambeni bez većih promena
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da je cena zaduživanja kompanija u evrozoni ponovo porasla u junu, dok su kamate na stambene kredite za građane ostale gotovo nepromenjene.
Izvor: B92, 01.Avg.2026, 16:35
Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade
Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.
Izvor: Radio 021, 19.Jul.2026, 12:09
Zašto građani Srbije plaćaju skuplje stambene kredite od suseda u EU?
Rešavanje stambenog pitanja u zemljama bivše Jugoslavije pokazuje sve veće razlike u troškovima zaduživanja. Dok građani Slovenije i Hrvatske danas imaju pristup stambenim kreditima sa kamatnim stopama koje se kreću oko 3%, u Srbiji se i dalje suočavaju sa znatno višim troškovima finansiranja.. Podaci centralnih banaka pokazuju da su prosečne kamatne stope na nove stambene kredite u Sloveniji i Hrvatskoj i u ovoj godini značajno niže nego u Srbiji, piše Demostat.
Izvor: JuznaSrbija.info, 09.Jul.2026, 10:44
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Izvor: Radio 021, 26.Jun.2026, 11:24
