Izvor: Večernje novosti, 27.Jun.2013, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I pasulj plaćamo devizama

SRBIJA uvozi iz sveta, čak i osnovne proizvode, kojih ima napretek na našem tržištu. Uveliko smo ušli u sezonu ranog povrća, ali to nije bitnije uticalo na strukturu ponude tih proizvoda. Na tezgama i rafovima trgovina, pored ranog povrća iz domaćih plastenika, nalazi se i ono iz uvoza, ponegde sa naznakom da je iz Makedonije, Turske, Španije ili Grčke. U trgovinskoj razmeni sa svetom jedino u agraru beležimo suficit, odnosno veći izvoz od uvoza, ali i dalje izdvajamo značajnu sumu "zelenih novčanica" za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz sveta. Tako ne štedimo devize ni za proizvode kao što su luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke, šećer. Na dugačkoj listi proizvoda koje Srbija uvozi jeste, verovali ili ne, i krompir, što je prosto apsurdno. Ranijih godina mnogi proizvođači bili su prinuđeni da bace godišnji rod, jer niko nije bio zainteresovan da uzme to povrće, čak ni besplatno. Da li zaista i za takve namirnice treba da izdvajamo devize? Kako se čuje, glavni razlog velikog uvoza poljoprivrednih proizvoda je cena. Mada nije logično da roba sa uračunatim troškovima transporta, pa i carine, za zemlje van CEFTA sporazuma, bude konkurentnija od domaće robe, ipak, u praksi se to i potvrđuje. U vodećim trgovinskim lancima kažu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava njihovu potražnju, prinuđeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće. U svim robnim grupama trude se da nude isključivo robu proizvedenu na domaćem tržištu. REKORDAN UVOZ BANANA U STRUKTURI uvoza voća, oko 90 odsto čini južno voće, agrumi i banane, tako da desetak procenata "otpada" na one vrste voća koje mi proizvodimo. Tokom prošle godine uvezli smo oko 24.000 tona. banana, najviše iz Hrvatske i Italije, zatim Nemačke i Grčke, Češke... Kada je reč o agrumima, uvezeno je najviše limuna, pomorandži, mandarina, a više od dve trećine stiglo je iz Turske, dok smo ostatak nabavljali u Španiji, Nemačkoj, Češkoj. Osnovni razlozi za uvoz su nedostatak traženog artikla u ponudi, na domaćem tržištu, što je najčešći slučaj sa južnim voćem, brendiranim inostranim pićima, kao i kozmetikom. - Jedan od sve češćih razloga za uvoz inostranih artikala, iako postoje isti artikli na domaćem tržištu, jeste mogućnost ponude niže cene ka potrošaču - kaže Olivera Ćirković, PR menadžer "Univerkesporta". - Jedan od primera je upravo beli luk. Najbolje rešenje je u pružanju mogućnosti potrošaču da u istom objektu kupi i jeftin kineski beli luk, kao i domaći beli luk (mnogo boljeg kvaliteta i arome) po znatno skupljoj ceni. Naravno, nije uvek moguće ponuditi toliko širok asortiman, u okviru svake robne grupe. Izveštaji graničnih inspekcija pokazuju da voće i povrće najčešće uvozimo iz Turske, Španije, Makedonije, Grčke, Nemačke, ali i iz Češke, Austrije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Holandije, Italije, Kine i Kirgizije... - Liberalizovano tržište posebno proizvoda agrarnog porekla dozvoljava neokontrolisan uvoz i robe koje u Srbiji ima napretek - smatraju stručnjaci. - Nigde kao kod nas, uvoz i izvoz pooprivrednih proizvoda nije tako prepušten nekontrolisanoj stihiji tržišta. Država, naprosto, ne želi da se meša. Administrativne mere nisu dobre, ali mora postoji kontrola. Tako se ne bi dešavalo da uvozimo i bacamo devize čak i za šećer i maline, naš glavni izvozni artikal, ali i druge agrarne proizvode.

Nastavak na Večernje novosti...