Izvor: Večernje novosti, 03.Nov.2013, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penal: Slaviša, gremo doma, ura je!
POPUT nestašnog dečaka u špilhoznama, koji je samo sekund ranije kamenom razbio komšijski prozor, Slaviša Stojanović je u večeri svog najvećeg trenerskog uspeha utekao u mračni tunel velikog ljudskog poraza. Na način neprimeren treneru Crvene zvezde, zaboravio je da pruži ruku poraženom kolegi Vuku Rašoviću, makar i u znak zahvalnosti što u tim od početka nije stavio Ilića, Đembu i Luku. Osnovno poštovanje prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rivalu, ali i prema klubu koji predstavlja, gledamo od trenera širom civilizovane Evrope, čak i kad jedan drugom priđu Murinjo i Gvardiola koji očima ne mogu da se vide. Sportski pozdrav sastavni je deo i našeg urušenog fudbala, pa i večitog derbija. Ma koliko se ne podnosili, neki čak i mrzeli, kormilari večitih uvek su znali da se rukuju i bar tako ostanu dostojanstveni. I u pobedi i u porazu. Slaviša nije. A od njega smo to možda i najpre očekivali, od čoveka koji se razvio u zemlji koja je zastavu ujedinjene i napredne Evrope odavno okačila na svoj jarbol. Tim pre što Slovence neslovenačkih prezimena kao što je on, pod Triglavom pogrdno nazvani "čefurji" (od turskog naziva za Judu) i izlažu ih raznim branama predrasuda i podozrenja. Mislili smo, valjda bar on(i) zna(ju) koliko je teško kao došljak zavredeti poštovanje i status, te da će isti taj respekt znati da donese i pod krov "Marakane". Nije znao. Od prvog dana Slaviša nije shvatio veličinu kluba (iako uzdrmanog i ruševnog) u koji je došao. Ne shvata je ni danas. Kada Zvezda izgubi ili izvuče bod, on kao da vodi Celje ili Domžale - priča o narednoj utakmici. Kad Zvezda povede protiv slabijeg, on povlači ekipu u defanzivu pa prima gol ili ga vile spasavaju, kad ispadne iz Evrope 8. avgusta on juri pred "sever" i aplaudira kao da je osvojio titulu... U nedelju je posle treninga, ne skidajući špilhozne od subote, iz svlačionice "zalomio" desno i šmugnuo u automobil, usplahireno govoreći novinarima koji su ga čekali da ne može da stane ni pet minuta, jer ga čeka selektor Slovenije Katanec koji žuri na avion?! Zar je važno što već decenijama milioni Zvezdinih pristalica dan posle derbija žele da čuju mišljenje i analizu trenera svog tima? Zar je važno što su to radili i Ljupko Petrović i Slavoljub Muslin i Valter Zenga i svi ostali pre njega? Slaviši nije. A mogao je da mu objasni baš Katanec, jer iako Slovenac "jedan kroz jedan", čuveni as Partizana dobro zna koliko Srbiji znače derbi i klubovi koji ga 66 godina igraju. Da ne bude zabune: znamo koliko je Slaviši teško kad vodi igrače bez novca, kad traži jedno, a od uprave dobije drugo, ili još gore kad radi kao "oročen" jer je javna tajna da je pitanje dana kada će u Zvezdi biti bivši... Ali, i za to postoji rešenje kad čovek ima poštovanje. Prema samom sebi. Pošto očigledno malo toga shvata u Srbiji u kojoj je rođen, možda slovenački pomogne: Slaviša, gremo doma, ura je!
Nastavak na Večernje novosti...
