Izvor: Politika, 10.Apr.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sprema se nova uredba o ceni goriva
Traži se način da poskupljenje goriva ne ugrozi ekonomska kretanja u zemlji. – Istina je da su postojale neke objektivne okolnosti koje su uticale da NIS završi prošlu godinu s minusom, ali tu ne treba računati isplatu otpremnina za dobrovoljni odlazakviše od 1.000 zaposlenih
Svesni činjenice da bi dalji rast >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cene goriva, koje je već sada najskuplje u okruženju, moglo da bude uzrok niza negativnih ekonomskih kretanja (pre svega rasta inflacije i pogoršanja standarda građana), Ministarstvo energetike će osim zahteva da se za 10 odsto poveća akciza na tečni naftni gas i za toliko smanji namet na benzine, do kraja meseca doneti i novu uredbu o cenama derivata.
Da li će, međutim, državna zahvatanja u ceni goriva biti nešto niža, zavisiće isključivo od Ministarstva finansija, kaže u razgovoru za „Politiku” prof. dr Petar Škundrić, ministar energetike.
Na koji način će se smanjiti državna zahvatanja u ceni goriva?
Predlog je da uravnotežimo cene svih derivata tako da ne favorizujemo jednu vrstu goriva u odnosu na druge, kao i da cene na srpskom tržištu budu približne cenama u regionu. Konačnu reč o izmenama akcizne politike doneće Ministarstvo finansija. Od priliva sredstava u budžet po drugim osnovima umnogome će zavisiti i donošenje ove odluke.
Hoće li doći do izmene Uredbe o cenama derivata?
Očekuje se da nova uredba bude gotovanajkasnije do kraja ovog meseca. Stručne službe u ministarstvu već duže rade na nekoliko različitih modela uredbe. Kakvo god rešenje bilo na kraju, ono će morati da sadrži tri elementa – cena nafte na svetskom tržištu, odnos dolara i dinara kao i troškovi proizvodnje derivata. Bitan elemenat uredbe biće zaštita domaće proizvodnje dok ona ne postane konkurenta proizvodnji u regionu. Strateški interes države je da ima proizvodnju derivata na svojoj teritoriji i mi od toga nećemo odustati. Većinski partner u NIS-u pristupio je ispunjavanju svojih kupoprodajnih obaveza kroz rekonstrukciju rafinerija u koje treba uložiti više od 700 miliona evra. Verujemo da će po realizaciji investicionog ciklusa do 2012. godine NIS biti u stanju da zauzme lidersku poziciju u regionu.
Kako komentarišete to što je po našoj uredbi o cenama evro dizel skuplji za oko 20 dinara od uvoznog. Da li je to loša uredba ili nešto drugo?
Uredba o formiranju cena naftnih derivata usvojena je 2005. godine. Od tada su prisutne velike promene na tržištu naftnih derivata. Više od 60 odsto ukupnog tržišta je na slobodnom uvozu. Mi propisujemo najviše maloprodajne cene, ali u velikom broju slučajeva gorivo se prodaje baš po tim cenama. To je jedan od dokaza da tržište nije uvek najbolji regulator u ekonomiji. Činjenica je da nema nigde više privatnih benzinskih pumpi nego kod nas.
Visina marže koja je određena privatnicima kada je tržište bilo kompletno zatvoreno je i danas na snazi. Istina je da se na evrodizelu i TNG prave ekstraprofiti ali i to ćemo imati u vidu kod izmene uredbe. Problem s našim privatnicima je i navika da im država garantuje profit koji treba da bude ostvaren preko fiksne marže u maloprodajnoj ceni derivata. To je loša poslovna politika koju će morati da menjaju, jer svi u Evropi najveću zaradu ostvaruju na dopunskom asortimanu.
Da li ste upoznati sa završnim računom NIS-a za 2009. godinu i revizorskim izveštajem od 2005. do 2008. Da li je tačno da su dugovi za taj period 37 milijardi dinara. Ako jesu, kako će se taj dug opravdati i eventualno namiriti?
Poznat mi je završni račun, a iznos kojim se spekuliše u javnosti u vezi s NIS-ovim gubitkom je mnogo manji. Istina je da su postojale neke objektivne okolnosti koje su uticale da NIS završi prošlu godinu s minusom, ali tu ne treba računati isplatu otpremnina ѕa dobrovoljni odlazak više od 1.000 zaposlenih iz NIS-a.
Veliki gubitak koji je napravljen u prvom kvartalu 2009. godine je direktna posledica pada cena nafte na svetskom tržištu sa 145 na 45 dolara za barel. Hoću da istaknem da ovi poslovni rezultati ne mogu da se gledaju kao propust sadašnjeg menadžmenta.
Ugovornim obavezama nije predviđeno da Srbija izmiruje minus u poslovanju NIS-a za protekli period.
To će biti predmet dugih razgovora jer pitanje je da li naša potraživanja u Jadranskom naftovodu, primera radi, mogu da se smatraju gubitkom, kao i zaostali sudski sporovi koje NIS i danas vodi sa „Stambenom zadrugom”...
Uskoro idete u Kinu, šta očekujete od novih pregovora s kineskim partnerom?
Mnogo očekujemo. Potpisaćemo memorandum o saradnji s nadležnim kineskim ministarstvom koji će biti osnova čvršće energetske saradnje dve zemlje. Pored planiranih projekata u Kostolcu razgovaraćemo o proširivanju dalje saradnje u energetskom sektoru. Aranžman „Kostolac” je od strateške važnosti za naš elektroenergetski sistem jer će svi novoizgrađeni kapaciteti ostati u vlasništvu Srbije. Realizacijom ovoga projekta vrednost kapitala EPS-a porašće za milijardu evra.
Koji je sledeći korak u realizaciji sporazuma sa Italijanima?
Sporazum se realizuje utvrđenom dinamikom. Završeno je nekoliko studija izvodljivosti predviđenih potpisanim sporazumima tako da uskoro možemo očekivati operacionalizaciju projekata. Nedavno je potpisan i Memorandum o razumevanju između kompanija za prenos električne energije EPS-a, „Terne” iz Italije i „Prenosa” iz Crne Gore. Ovaj memorandumu je podloga za realizaciju novog 400 kilovoltnog dalekovoda između Srbije i Crne Gore (posle Studije izvodljivosti) i oceni modaliteta za njenu realizaciju, što bi bio preduslov za veću razmenu električne energije i sigurnost isporuke regionalnih energetskih sistema i znatno unaprediti tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi.
Očekujem da za vreme posete italijanskog ministra Klaudija Skajole 26. aprila postignemo dogovor o osnivanju zajedničkog preduzeća između EPS-a i „Seći energije” koje treba da realizuje projekat hidrocentrala na Ibru.
Kako komentarišete to što je Vaš pomoćnik za opštu elektroenergetiku Vladimir Karamarković podržavao ove projekte sa Italijanima, a onda kao funkcioner Demokratske stranke Srbije glasao protiv njih u Kraljevu poslečega je oborena tamošnja koalicija?
Kod nas je politika odnela prevagu nad strukom u svim segmentima društva. Sve se nepotrebno politizuje. Mnoge moje kolege su me kritikovale što nisam izvršio gotovo nikakve kadrovske promene u ministarstvu u odnosu na prethodnog ministra. Država ne počinje svakom novom vladom. Potreban je kontinuitet da bi se u državnoj upravi stvorili najbolje kadrove koji mogu da daju najbolje. U ovom slučaju prevagnuo je stranački interes nad ljudskim i stručnim. To je bio njegov izbor.
Spekuliše se da je projekat sa Italijanima čist predizborni marketing, da li je to tačno?
Ova vlada započela je određene poslove za koje je potreban pun mandat da bi se realizovali. Pošto uskoro neće biti izbora rano je za bilo kakav marketing. S obzirom na ukupne razvojne funkcije projekta izgradnje malih hidrocentrala na Ibru na širem području opštine Kraljevo veoma sam ponosan što sam jedan od koautora projekta.
Da li će Srbija imati dovoljno struje iz obnovljivih izvora i pošto počne s izvozom u Italiju?
Potencijali za proizvodnju čiste energije daleko prevazilaze kapacitete koji su dogovoreni u okviru projekata s Italijom. Racionalnom izgradnjom kapaciteta Srbija može da obezbedi potrebne količine čiste energije saglasno konvencijama čiji smo potpisnici.
Koliko je od usvajanja fid-in tarifa izdato dozvola za gradnju vetrogeneratora i malih hidrocentrala u Republici Srbiji?
U prošloj godini smo zaokružili celokupni zakonski okvir za proizvodnju zelene energije na našoj teritoriji. Od tada smo izdali 16 dozvola za male hidrocentrale i šest za izgradnju vetroparkova. Vrednost planiranih investicija na bazi izdatih dozvola premašuje milijardu evra.
Tenderi za Kolubaru i TENT kasne, zašto?
S naše strane završili smo sve neophodne procedure. Prolongiranje definitivnog izbora strateških partnera izazvano je, između ostalog, i efektima globalne finansijske krize.
Kako gledate na korporatizaciju EPS-a i podelu akcija. I da li sada treba prodavati „Telekom”?
Podela besplatnih akcija građanima ne menja naša strateška opredeljenja u vezi s privatizacijom EPS-a. Ova kompanija ostaje u većinskom vlasništvu Srbije.
Što se tiče „Telekoma”, smatram da deo javnog sektora treba da ostane u većinskom državnom vlasništvu.
Jasna Petrović
[objavljeno: 11/04/2010]
