Izvor: Blic, 21.Dec.2014, 18:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuba - pola veka izolacije
Tešku cenu platio je kubanski narod koji je više od pola veka bio pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država. Ipak, nisu klonuli duhom.
Dogovor koji su prošle nedelje postigli Barak Obama i Raul Kastro otvoriće novo istorijsko poglavlje u odnosima dve zemlje među kojima je proteklih 50 godina vladao jaz kojem se kraj nije nazirao.
Kada su 1. januara 1959. godine pobunjenici predvođeni Fidelom Kastrom i argentinskim revolucionarom Če Gevarom svrgnuli diktatora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Fulgensija Batistu, među Kubance se uvukla nada da dolazi period sloboda i prosperiteta.
Američke vlasti odmah su priznale novu vladu, ali samo godinu dana kasnije odnosi su počeli da se zaoštravaju. Kuba nacionalizuje američke rafinerije koje odbijaju da obrađuju sovjetsku naftu, a Vašington ubrzo uzvraća embargom na skoro svu robu.
Novi auto 2011.
Tek 2011. godine vlada je dozvolila kupovinu kola. Do tada nije uvezen nijedan auto, a Kubanci „moskviče“, „lade“ i „ševrolete“ iz pedesetih godina nisu mogli da zamene novim automobilima.
Neuspela invazija u Zalivu svinja 1961. godine dodatno zaoštrava sukobe dve strane.
Kastro proglašava socijalističku državu i okreće se Sovjetskom Savezu, a nada u bolje sutra među stanovništvom počinje da bledi.
Odsečeni od sveta, u bedi i siromaštvu, Kubanci uprkos zabranama masovno emigriraju u SAD.
BDP po glavi stanovnika je svake godine sve više padao, pa je tako 1970. dospeo na istorijski minimum od svega 1.938 dolara, dok je 2011. izmeren na nešto više od 5.000.
UN osuđivale
Skoro 20 godina zaredom UN su jednoglasno osuđivale višedecenijski embargo SAD protiv Kube. Amerikance su podržavali jedino Izrael i Palau.
Stanovništvo prodaje duvan na crno, a zemlju preplavljuje prostitucija. Godine 1986. kubanski dug samo prema Francuskoj iznosio je 10,9 milijardi dolara. Raspadom SSSR-a nastupa doba konstantne recesije i Kuba 1994. nemajući kud dopušta rad pojedinim privatnim sektorima.
Pre revolucije Kuba je bila jedna od vodećih zemalja sveta po zdravstvenom sistemu sa više od 72 bolnice i 128 doktora na 100.000 stanovnika.
Nakon revolucije, zbog pokušaja unapređenja zdravstvenog sistema u ruralnim područjima, više od polovine lekara napušta zemlju ostatvivši je sa svega 3.000 doktora. Zemlja osinva ruralne zdravstvene službe, čime je nejednakost svedena na minimum.
U bedi, ali s osmehom
Novosađani Fedor Aranicki (29), Nikola Sredojević (29) i Vladimir Slavuj (32) posetili su Kubu pre dve godine, da bi, kako kažu, iskoristili možda poslednju priliku koja se pružala turistima iz Srbije da lako stignu do ostrva. „Cela Kuba deluje kao da je vreme stalo pre 50 godina. Sve je u znaku tompusa, ruma i salse. Oko revolucije i Kastra stvoren je čitav kult. Sve je prožimano političkom retorikom, a propaganda se vrti na radiju svakih pola sata. Klasne razlike su veoma vidljive. Narod živi u bedi, ali duhom nije klonuo i Kubanci su predivni domaćini i srdačni ljudi koji turiste štite kao bele medvede“, priča Fedor za „Blic“. Kako kaže, amerikanizacija je i pored svih zabrana uspela da se uvuče u društvo. „Nećete videti ‘najki‘ i ‘koka-kolu‘, ali mladi sve više koriste telefone, kompjuteri se švercuju i koristi se ilegalan internet“, dodaje on.
Pogledaj vesti o: Barak Obama, Nova godina
