Izvor: RTS, 24.Sep.2015, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki pritisak na Savet bezbednosti
SAD su upozorile da Rusija zaštitničkom upotrebom veta dugoročno dovodi u pitanje legitimitet Saveta bezbednosti UN. Rušenje režima nije posao Saveta bezbednosti, tvrdi ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin, piše britanski "Gardijan".
Upozorenje stiže u trenutku kada Savet bezbednosti obeležava 70 godina postojanja, ali i kada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se nalazi u krizi delovanja krvavih sukoba u Siriji u kome je do sada poginulo preko 220.000 ljudi, a 11 miliona ljudi bilo primorano da beži.
Rusija je pravo veta upotrebila četiri puta kako bi blokirala rezolucije koje se tiču njenog saveznika Sirije i režima Bašara el Asada. Slično je postupala i kada je reč o Ukrajini, navodi Gardijan.
Ambasadorka SAD pri UN Samanta Pauer kaže da će ovaj trend, po svemu sudeći, biti nastavljen.
"I ako se to nastavi, ne samo u slučaju Sirije i Ukrajine, rad Saveta bezbednosti biće potpuno blokiran, što će dovesti u pitanje kredibilitet tog tela i funkciju međunarodnog bezbednosnog arbitra", kaže Pauer.
Metju Rikroft, britanski ambasador pri UN, kaže da je Sirija fleka na savesti Saveta bezbednosti. „Mislim da je to najveći promašaj poslednjih godina i bez sumnje će imati posledice na ugled Saveta bezbednosti i UN uopšte", kaže Rikroft.
Sjedinjene Države su veto upotrebile tri puta u poslednjih deset godina kako bi zaštitile Izrael od sankcija zbog akcija te zemlje na palestinskim teritorijama. Kina je veto u istom periodu upotrebila šest puta, a Rusija čak 10.
Glavni čovek zadužen za rusko „ne" u Savetu bezbednosti, ambasador Vitalij Čurkin, kaže da su neke zemlje pokušale da Savet bezbednosti iskoriste kako bi srušile sirijski režim.
"Mi smo im samo rekli da to nije posao Saveta bezbednost", rekao je Čurkin.
Francuska je predložila da pet stalnih članica Saveta bezbednosti dobrovoljno suspenduju pravo veta u situacijama kada se potvrdi da je negde na delu genocid ili masovno razaranje.
"Naša inicijativa proizilazi iz uverenja da veto nije privilegija već odgovornost", objasnio je francuski ambasador pri UN Fransoa Delatre.
Ovaj predlog većinski je podržala Generalna skupština UN, ali se Rusija tom predlogu usprotivila zbog, kako je objasnio Čurkin, mogućnosti manipulacije.
Izazov kredibiliteta Saveta bezbednosti je mnogo dublji nego što je to samo pitanje veta.
Sedamdeset godina posle završetka Drugog svetskog rata postavlja se pitanje ravnopravnije podele moći na osnovu demografskih i ekonomskih parametara.
Postoje delovi sveta koji su potpuno isključeni iz odlučivanja. Indija, Brazil, Namačka i Japan taj zahtev iznose više od deset godina, a stalno mesto u Savetu bezbednosti traže i za jedan ceo kontinent – Afriku.
"Tužna je realnost da se ozbiljne promene u Savetu bezbednosti najverovatnije neće desiti ni u narednih pet do deset godina", kaže ekspert za UN u Evropskom savetu Ričard Govn.
