Izvor: Blic, 17.Jan.2010, 21:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija može da ostane bez već odobrenih kredita

Srbija treba bolje da koristi odobrene zajmove, a ne da nam se obraća za nove. Za 2010. godinu nećemo odobriti nijedan investicioni zajam.

Odobrićemo jedino 200 miliona dolara za podršku budžetu - kaže u intervjuu za „Blic" Sajmon Grej, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Zašto?

- Definitivno postoji problem. Ima i nekih znakova poboljšanja, ali ne može se reći da je sve u redu po pitanju povlačenja odobrenih kredita. Zato u aprilu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Džejn Armitidž dolazi ponovo u Srbiju da pogleda kako se troši novac po odobrenim projektima.





Tada ćete odlučiti koje ćemo penale platiti?

- Gledaće se kako idu pojedini projekti, poput navodnjavanja i odvodnjavanja, centralnog registra u okviru projekta za penzije i slično. Penali ne postoje, ali Svetska banka razmišlja da li se ta sredstva koja se odvoje i daju na raspolaganje adekvatno i koriste. Ako je jasno da stoje i ne koriste se, onda ćemo biti u situaciji da razmatramo da li ćemo smanjiti taj zajam ili ga dati nekom drugom. Ne znam da li biste to nazvali penalom, ali to će biti opcije ako se stanje ne popravi.





I te odluke donosite u aprilu, posle posete direktorke?

- Da, uz dogovor sa Vladom.





Šta uopšte vidite kao slabe tačke domaće ekonomije u ovoj godini?

- Privatni sektor neće biti u mogućnosti da pozajmljuje novac u inostranstvu kao do sada. A to znači da će morati da se okrene domaćim izvorima finansiranja, koje valja naći u većoj domaćoj štednji. Od onoga čime se raspolaže trebaće više ulagati u investicije koje bi trebalo usmeriti na povećanje izvoza i produktivnosti.





Da li je Srbija sposobna za veće investicije u situaciji u kojoj se nalazi?

- Stope investicija su relativno u redu, s obzirom na to da iznose oko 20 odsto BDP-a, ali za jednu privredu koja hoće snažno da raste moraju biti bar 30 odsto.



Da li će nam odmrzavanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i podnošenje kandidature ojačati ekonomsku poziciju?

- Svetska banka to smatra pozitivnim korakom, jer to znači veću integraciju sa Evropskom unijom koja je za Srbiju najveće tržište.



Uzimajući u obzir slabosti domaće ekonomije, ali i koristi od SSP-a, šta bi trebalo da budu sistemski prioriteti Vlade?

- Tri su prioriteta: nastavak reforme javnog sektora kako bi bio agilniji i efikasniji, unapređenje poslovnog okruženja i zaštita najugroženijih. U okviru reforme javnog sektora, važna i velika je reforma penzijskog sektora. Previše novca odlazi na penzije - 12 odsto BDP-a. Kratkoročno, prioritet mora biti finansijski održiv penzijski sistem. Na duži rok, važno je penzionerima u budućnosti omogućiti pristojna primanja.



Radi se na izmeni zakona kojim će biti pomerena granica za prevremeni odlazak u penziju i redukovana prava na beneficirani staž. Da li je to dovoljno?

- Potrebno je podići starosnu granicu za odlazak u penziju i to kroz približavanje godina za muškarce i žene. U Srbiji je previše mogućnosti za prevremenu penziju i to nije održivo. Treće je pitanje indeksacije.



Brigu o najugroženijima vidite kao jedan od prioriteta. Iz budžeta za socijalnu zaštitu izdvojeno je skoro isto novca koliko i prošle godine. Da li je to dovoljno?

- Vlada je pravilno shvatila i zaštitila od smanjenja ključne programe kao što su materijalno obezbeđenje porodice i dečji dodatak. Istina je da će se zbog ekonomske krize povećati broj porodica koje će zatražiti ovu pomoć. Moj je savet da tokom godine Vlada pažljivo prati šta se dešava i da, ukoliko bude ikakve mogućnosti, poveća davanja za najsiromašnije. Svestan sam da je to teško i da je Vlada pod velikim pritiskom, ali ono malo sredstava koje ima treba da ode onima kojima je najpotrebnije.



Pojedini ministri i premijer najavili su moguće povećanje plata i penzija koje su zamrznute ako rast BDP-a bude veći od 1,5 odsto. Da li bi taj novac trebalo dati najugroženijima?

- Da pređemo taj most kad stignemo do njega. Ali, ja mislim da bi bilo bolje da se da najsiromašnijima.



Da li je Srbija išta napredovala kada je reč o fiskalnoj politici? Budžet je transparentniji, uskoro bi trebalo da bude usvojen i zakon o fiskalnoj odgovornosti?

- Svetska banka to vidi kao pozitivan korak. Kada je naš odbor izvršnih direktora u novembru odobravao zajam za podršku budžetu, naveli smo Zakon o budžetskom sistemu kao važan korak napred. Tu ne treba stati. Neophodno je jačati koordinaciju vladinih srednjoročnih okvira rashoda i godišnjeg budžeta. Vrlo često budžet nije posve usklađen sa tim okvirom. Uz to, slaba je i veza između strategija pojedinih sektora i onoga što uđe u budžet. Konačno, neophodno je jačanje Državne revizorske institucije kako bismo dogodine imali još bolji izveštaj.

Ko je odgovoran za te neusklađenosti, Ministarstvo finansija koje priprema budžet ili koaliciona vlada koja omogućava ucenu ministara?

- Veoma jednostavan odgovor - cela Vlada.

Penzije treba usklađivati sa inflacijom

Vlada je složna oko reforme penzionog sistema, ali još nema zajedničkog stava o indeksaciji. Kako bi trebalo da rastu primanja najstarijima - u skladu sa inflacijom ili kombinovano, uz rast plata?

- Rast penzija treba vezati za inflaciju.

Srpsko tržište nema dovoljno konkurencije

Gde su ključni izvori korupcije u Srbiji i koliko usporavaju ekonomski napredak?

- Dve su kritične tačke za postojanje korupcije. Tržište koje nema dovoljno konkurencije i institucije koje nedovoljno odgovaraju za svoj rad. Treba raditi na oba fronta paralelno. Mi smo radili na izmenama Zakona o konkurenciji i nadamo se da će Komisija za zaštitu konkurencije dobiti konačno veća ovlašćenja i biti glasnija u svom nastupu. Ostaje rad na jačanju institucija. Svetska banka pomaže reforme u sektoru pravosuđa kroz multidonatorski poverenički fond.

Koje su institucije najkorumpiranije? Gde je najgore?

- Nažalost, nema valjanih analiza koje bi nam dale decidiran odgovor na to pitanje.

Monopol i građevinske dozvole koče investitore

Koliko će Srbija ove godine biti konkurentna u odnosu na region u privlačenju stranih investicija?

- Poslovno okruženje je takvo da je konkurencija sve oštrija. Treba mnogo više napora uložiti da bi se privukao investitor. Srbija je sredinom decenije napravila veliki iskorak ka poboljšanju poslovne klime, ali poslednjih nekoliko godina to je skromnije. Najviše je urađeno na smanjenju procedura i lakšem pokretanju poslovanja. Nadamo se da će nedavne promene Zakona o konkurenciji, novi Zakon o stečaju, i giljotina propisa, dati dobre rezultate kada se primene. Vrlo je važan rad na dobijanju građevinskih dozvola, koje su u Srbiji slaba tačka kada se procenjuju mogućnosti za poslovanje.

Nastavak na Blic...

SrbijaNet.rs: Grej: Srbija može da ostane bez već odobrenih kredita

Radio Televizija Vojvodine: Grej: Srbija može da ostane bez odobrenih kredita

Mondo: Srbiji bi mogli da oduzmu kredite!

RTS: Pregled štampe (18. 01. 2010.)

Capital.ba: Srbija može da ostane bez kredita

Radio 021: Svetska banka stopira kredite Srbiji

NaDlanu.com: Srbija može ostati bez odobrenih kredita

Poslovni magazin: Srbija može ostati bez odobrenih kredita