Izvor: RTS, 18.Jan.2010, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (18. 01. 2010.)
Blic: Srbija može da ostane bez već odobrenih kredita, Novosti: Mudro - dve deklaracije, Press: Kako je uhapšen Kristijan Golubović - Dilovao drogu u crkvi!, Politika: Do petice preko Interneta, pišu beogradski dnevnici
Srbija može da ostane bez već odobrenih kredita
Šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej je izjavio da Srbija treba bolje da koristi odobrene zajmove, a ne da im se obraća za nove, upozorivši da naša zemlja može da ostane >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bez već odobrenih kredita, jer "definitivno postoji problem" sa njihovim povlačenjem.
On kaže da će Svetska banka u aprili doneti odluku o tome da li da neke od već odbrenih zajmova smanji ili ih u celosti da drugima, jer ih Srbija slabo koristi, i dodao da Svetska banka ove godine neće Srbiji odobriti nijedan investicioni zajam, osim 200 miliona dolara za podršku budžetu.
"Ima i nekih znakova poboljšanja, ali ne može se reći da je sve u redu po pitanju povlačenja odobrenih kredita. Zato u aprilu direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Džejn Armitidž dolazi ponovo u Srbiju da pogleda kako se troši novac po odobrenim projektima", rekao je Grej u intrevjuu "Blicu".
On je precizirao da će se gledati kako idu pojedini projekti, poput navodnjavanja i odvodnjavanja, centralnog registra u okviru projekta za penzije i slično.
Grej je naglasio da ne postoje kazneni penali, ali da Svetska banka razmišlja da li se ta sredstva koja se odvoje i daju na raspolaganje adekvatno i koriste.
"Ako je jasno da stoje i ne koriste se, onda ćemo biti u situaciji da razmatramo da li ćemo smanjiti taj zajam ili ga dati nekom drugom. Ne znam da li biste to nazvali penalom, ali to će biti opcije ako se stanje ne popravi", upozorio je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.
On je naglasio da će Svetska banka te odluke doneti u aprilu, posle posete direktorke Armitidža, uz dogovor sa Vladom Srbije.
Mudro - dve deklaracije
Ministar za ljudska prava i manjine Svetozar Čiplić smatra da je politički mnogo mudrije doneti dve, a ne jednu deklaraciju o zločinima na prostoru bivše Jugoslavije, jer će na taj način Srbija osuditi dešavanja u Srebrenici, ali i jasno poručiti da su postojale i druge žrtve koje se ne smeju zaboraviti.
"Nema razdvajanja žrtava. Nakon što je predsednik Tadić odao počast žrtvama u Srebrenici, usvajanjem skupštinske deklaracije više neće biti nikakve dileme šta Srbija misli o tom zločinu. A posebnom deklaracijom opomenućemo sve one, pa i delove međunarodne zajednice, koji zaboravljaju da postoje i druge žtve čiji se dželati i dalje ne procesuiraju", rekao je Čiplić u intervjuu za "Večernje novosti".
On je negirao da bi deklaracija o Srebrenici mogla biti test na kojem će pasti vladajuća koalicija.
"Podela ima, ali one nisu dubinske. Mislim da svi u vladajućoj koaliciji shvataju da se ne može voditi država ukoliko se ne otvaraju i ne rešavaju i teška pitanja. Sada je bitno obezbediti podršku i onih partija koje nisu na vlasti, jer će to doprineti snazi deklaracija".
Na pitanje da li očekuje da i Hrvatska usvoji deklaraciju o "Oluji", on kaže da "bi bilo politički zrelo i mudro da Hrvatska prihvati da je 200.000 Srba iseljeno i stradalo tokom "Oluje". I to bi bio signal da se Hrvatska menja i evoluira na putu prema EU".
Kako je uhapšen Kristijan Golubović - Dilovao drogu u crkvi!
Kristijan Golubović (40), osumnjičen kao organizator grupe koja je na relaciji Novi Pazar - Beograd trgovala drogom, uhapšen je ispred crkve svetog Marka, u kojoj je neposredno pre toga obavio primopredaju droge! Inspektori su sačekali da Golubović i njegovi saradnici izađu iz crkve u centru Beograda, a onda su iskočili ispred njih i munjevito ih oborili na zemlju!
Sagovornik Preša iz policije objašnjava kako je došlo do hapšenja Golubovića i otkrivanje njegove grupe:
- Sve je počelo sa hapšenjem Ferata Skenderovskog u sredu 13. januara, u Višnjičkoj ulici. On je uhapšen u Golubovićevom džipu sa osam grama heroina. Međutim, Golubović, koji je vozio džip, pušten je jer kod njega nije pronađena droga, ali je od tog trenutka za njim organizovana danonoćna pratnja jer smo sumnjali da je Skenderovski samo preuzeo krivicu na sebe kako bi Golubovića spasao hapšenja - kaže naš izvor.
Policija je od tog trenutka čekala pravi trenutak da krene u akciju hapšenja.
- Golubović i Vuković su u subotu otišli u crkvu svetog Marka, ispred koje su se našli sa Fujaljkićem. Sa njima je bila i maloletna A. K. Svi zajedno su ušli unutra. Tamo su se Golubović i Vuković odvojili na jednu stranu, a na drugu su se sklonili Fujaljkić i A. K. Golubović i Vuković su se prekrstili i pomolili, dok su Fujaljkić, koji je tog dana stigao iz Novog Pazara, dao paket sa heroinom A. K. Njoj je ovo bio prvi put da radi za Golubovića - kaže naš izvor, i nastavlja:
- Nakon razmene devojka je izašla iz crkve i otišla u iznajmljeni stan Kristijanove majke Milanke. Sačekali smo da Golubović, Vuković i Fujaljkić izađu iz crkve, a onda su ih inspektori zaskočili, oborili na zemlju i stavili im lisice na ruke. Niko od njih nije ni stigao da pruži otpor, bili su potpuno zbunjeni. Na Golubovićevom licu videli su se šok i neverica - kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, nedavno hapšenje Ferata Skenderovskog promenilo je ustaljenu rutinu po kojoj se odigravala primopredaja droge.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je juče da to tužilaštvo prati sve u vezi sa hapšenjem Kristijana Golubovića.
Do petice preko Interneta
Preskakanje školskih obaveza, čitanje lektira i pripreme za pisane zadatke sada zamenjuju internet oglasi koji nude instant znanje ili različiti blogovi na kojima sami učenici razmenjuju svoje dobro ocenjene radove . Tako je vreme kada je učenike oblivao hladan znoj na pomisao na pisani zadatak iz srpskog, analizu likova iz nekog dela davno prošlo. Šturo prepričana „Ana Karenjina", „Braća Karamazovi", „Sumnjivo lice" ili bilo koja druga obavezna lektira za osnovnu i srednju školu mogu se dobiti veoma brzo, u zavisnosti koliko je vremena potrebno da se željena lektira „skine", tačnije koji program imate na računaru i koliko je brz.
Najveći broj takvih sajtova ne samo da nude spisak prepričanih lektira po azbučnom redu već i detaljno uputstvo kako to da uradite i koji su programi neophodni, a ako ih nemate kako i njih da skinete. Većina takvih sajtova za „skidanje" lektira i pisanje sastava svoje usluge nudi besplatno, a pojedini nude i lozinku koja se plaća oko 500 dinara.
A ako želite da internet pisac samo za vas ili vaše dete napiše sastav na zadatu temu lako ćete naći oglas: „Pišem sastave za osnovnu i srednju školu". Dovoljno je da na Guglu ukucate „sastav iz srpskog" i ponuda je brojna. Pisci obično za kontakt ostavljaju svoju imejl adresu ili broj mobilnog telefona.
U zavisnosti od toga koji razred dete pohađa, koja je tema, da li je slobodna ili iz gradiva, cene se kreću od 500 do 1.500 dinara. A ako nekom hitno treba neka od ovakvih usluga za dva sata može da dobije gotov rad za 4.000 dinara i problem sastava ili lektire je rešen.
- Osnovci traže da im pišem sastave o pripovetkama koje čitaju u školi, dok su srednjoškolcima najveći problem obimne lektire, mada pojedine mrzi da pročitaju čak i one koje imaju po 20 stranica. Cena ih ne brine, očigledno je da takvo ponašanje blagosiljaju roditelji. A nije retko ni da i sami roditelji stupe u kontakt sa mnom umesto deteta i traže usluge, a najčešće opravdanje im je, iako objašnjenje ne tražim, da nastavnici ne znaju da prenesu gradivo ili da njihovom detetu sve drugo dobro ide osim pisanja sastava iz srpskog i da mu zato treba malo pomoći.
Kada roditelj ima takav stav nije čudo što dete hoće sve da dobije bez truda, umesto da sedne i pročita lektiru ili razmisli o sastavu. Lakše je uzeti novac od tate i mame pa da to neko drugi uradi za njega. Najniža cena je 500 dinara za osnovce pa i do 4.000 dinara za srednjoškolce, ako je tema zahtevnija i mora da se uradi dan za dan. Ovo mi je dodatni posao već 10 godina, prodala sam mnogo radova i dobila mnogo petica u brojnim srednjim školama, ne samo u Beogradu već i u Nišu, Novom Sadu, Subotici, Prokuplju... - objašnjava Dragana P., koja se oglašava kao „pišem i pomažem oko pisanja sastava iz srpskog jezika", ali, ipak, ne želi da svoje puno ime i prezime vidi u novinama.
