Izvor: B92, 13.Dec.2013, 11:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Možemo li do pregovora u decembru?

Beograd -- U iščekivanju rezultata današnjeg dijaloga Beograda i Prištine, mediji pišu kada bi mogli da počnu pregovori Srbije i EU.

Kada je Evropski savet u junu doneo odluku da treba otvoriti pristupne pregovore sa Srbijom, u zaključcima je navedeno da bi prva međuvladina konferencija trebalo da bude održana najkasnije u januaru 2014.

I evropski i srpski zvaničnici tada su u više navrata isticali da bi sve moglo da se odigra i krajem decembra, odmah posle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samita EU, ako bude sprovedeno sve na šta su se obavezali Beograd i Priština u Briselskom sporazumu.

Evropski zvaničnici će pre odluke saslušati izveštaj visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, uz čije se posredovanje održava dijalog, a nagoveštaj da možda neće sve biti onako kako se Beograd nada prvi je dao premijer Ivica Dačić, rekavši pre nekoliko dana da Velika Britanija i Nemačka smatraju da pregovore treba početi u martu.

Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm i šef Delegacije EU Majkl Davenport su ubrzo demantovali Dačića, prvi rekavši da ni za kakav mart nije čuo, a drugi pozvavši se na zaključke Evropskog saveta.

Ipak, "Novosti" danas pišu, pozivajući se na diplomatske krugove u EU, da se razmatra mogućnost da prva međuvladina konferencija bude 14. februara, a da prvo poglavlje bude otvoreno tek u junu, između ostalog i da bi se Beogradu i Prištini dalo vremena da reše pitanje pravosuđa ukoliko danas ne bude postignut dogovor.

Nemački poslanik iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel Peter Bejer ističe da je za Nemačku ključno da bude postignut dogvor o pravosuđu.

"Same potpisnice su postavile rok za ispunjenje uslova i ponavljam da je poslednje otvoreno pitanje pravosuđe. Optimista sam da će se do rešenja doći u petak, tako da više neće biti prepreka da se tačan datum otpočinjanja pregovora saopšti 20. decembra", rekao je nemački parlamentarac za Slobodnu Evropu.

On je izrazio uverenje da bi pregovori mogli da počnu početkom naredne godine.

I direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone priznaje da je "u ovoj fazi sve još otvoreno", ali gaji optimizam da će izveštaj Eštonove biti pozitivan i da će pregovori početi u januaru.

Zvanični Pariz, sudeći po izjavama ministra za evropske poslove Tjerija Repentena, smatra da pregovori treba da počnu krajem meseca, a da se Francuska zalaže i za to da pregovarački okvir bude što povoljniji, bez dodavanja novih uslova.

Prema diplomatskim saznanjima Tanjuga, takav stav deli Evropski palrament i većina država članica EU, izuzev Velike Britanije i Nemačke.

Zemlje članice treba da formulišu i pregovarački okvir, povodom koga se, takođe, još lome koplja.

Prema saznanjima Tanjuga, Litvanija, koja završava šestomesečno predsedavanje EU, sačinila je svoju verziju pregovaračkog okvira za Srbiju, koja sadrži znatno manje uslovljavanja po pitanju Kosova, nego nemačko-britanski "non-pejper" o kome se ranije raspravljalo, saznaje Tanjug iz briselskih diplomatskih izvora..

Nemci i Britanci su u "non-pejperu" (neformalnom dokumentu) iz septembra ove godine tražili da se u pregovaračkoj platformi napredak Srbije u evropskim integracijama formalno veže sa napretkom u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Litvanski predlog, u koji je Tanjug imao uvid, predviđa mnogo manje striktne veze između napretka u pregovorima i napretka u normalizaciji.

"Srbija pre učlanjenja u EU treba da ostvari sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom", piše u dokumentu koji je Litvanija, kao predsedavajuća EU, diplomatskim kanalima ovih dana prosledila zemljama članicama.

To je po Srbiju mnogo povoljnija formulacija od one u nemačko-britanskom "non-pejperu" u kome se traži da normalizacija bude "potpuna" i da ima "pravno obavezujući karakter".

Analitičarismatraju da je to eufemizam za priznanje Kosova od Srbije, dok je litvanski kontrapredlog znatno fleksibilniji.

Druga, ništa manje značajna litvanska inovacija u odnosu na non-pejper odnosi se na ulogu poglavlja 35, koje tretira proces normalizacije u pregovaračkom procesu.

Nemci i Britanci traže da se ovo poglavlje, koje će biti otvoreno među prvima, a zatvoreno među poslednjima, horizontalno poveže i za sva ostala poglavlja, tako da svaki korak u evropskim integracijama bude uslovljen koracima u normalizaciji odnosa s Prištinom.

Ovo bi, kako je novinarima ranije objasnila šefica pregovaračkog srpskog tima Tanja Miščević, dovelo do toga da Priština de fakto postane treća strana u pregovorima Beograda i Brisela.

Prema litvanskom predlogu, međutim, pitanje normalizacije bi bilo razmatrano "pre svega, mada ne isključivo" u poglavlju 35, što podrazumeva slabije veze kosovskog pitanja sa drugim poglavljima.

Nastavak na B92...