Izvor: Glas javnosti, 14.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znak da je dotaknuto samo dno
Investitori koji grozničavo pokušavaju da utvrde da li je berza pala do dna ili će nastaviti sunovrat ove nedelje su pred još većom neizvesnosti dok iščekuju delovanje sve većih napora vlade SAD da povuče finansijski sistem sa ruba propasti.
Ako se može suditi po prošloj nedelji, vašingtonski lek tek treba da počne da deluje. Volstrit je propatio najtežih pet dana u svojoj istoriji dok su rasla strahovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << investitora zbog zamrznutog tržišta kredita i oni naglo povlačili novac sa tržišta, što je oborilo glavne indekse od NJujorka do Hongkonga.
Ali, usred finansijskog krvoprolića su se ukazali razlozi za nadu: u petak je „Dau Džouns“ potonuo za 128 poena, što je relativno pitomo u poređenju sa danima koji su prethodili. To je omogućilo pitanje o tome da li poverenje može da se polako vrati u uskovitlani berzanski svet.
Ipak, isuviše je rano reći kako će danas reagovati berze.
Investitori će ove nedelje motriti da li će novi plan Ministarstva finansija za kupovinu kapitala u poljuljanim bankama, a ne samo za otkup njihovih loših poslova, biti dovoljan da zaustavi ogromne gubitke na Volstritu i oživi kreditiranje koje je od ključne važnosti za funkcionisanje privrede SAD.
KRIZA ISELJAVA BRAUNA IZ DAUNING STRITA 10
LONDON - Britanski premijer Gordon Braun rešio je da prekine sa tradicijom dugom više od 275 godina i da se iz Dauning strita broj 10 preseli u susednu rezidenciju koja se nalazi na broju 12, piše londonski tabloid San. Odluka je rezultat trenutne finansijske krize u kojoj se zemlja nalazi i koja je primorala premijera da zatraži veći prostor za sebe i svoje ključne savetnike koji se bave globalnim previranjima na svetskom tržištu. Rezidencija u Dauning stritu 10 je sedište vlade od 1735. godine. Budući da se radi o zaštićenom zdanju, u rezidenciji britanskog premijera ne smeju da se izvode bilo kakvi radovi u vidu proširenja. Braun će tako dirigovati operacijama iz „ratne sobe“ u Dauning stritu 12, u kojoj su trenutno smeštene kancelarije vladine pres-službe i jedinice za strateške komunikacije, prenosi Tanjug.
ČEŠKA NEĆE EVRO ZBOG KRIZE
Svetska finansijska kriza remeti planove prelaska zemalja „nove Evrope“ na evro i dok Češka sada zbog krize odjednom odbija zajedničku evropsku valutu, Poljska i Slovačka vide u evru efikasnu zaštitu pred krizom. Češki ministar finansija Miroslav Kalousek i guverner centralne banke Zdenjek Tuma, koji inače spadaju u zagovornike brzog prelaska na evro, zbog krize su promenili mišljenje i odložili na neodređeno preciziranje roka, kada bi Česi mogli da se oproste od kruna.
„Sada nije pravi trenutak za rasprave o prihvatanju evra“, kazao je guverner Tuma i dodao da Češka ne može da se pretvara da finansijske krize nema.
SPAS U RUSIJI
REJKJAVIK - Island je u nedelju signalizirao da bi mogao da zatraži pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da bi se izvukao iz finansijske oluje koja je njegovu privredu dovela na rub sloma. Dok se islandski zvaničnici pripremaju da ove nedelje otputuju za Moskvu i započnu pregovore o hitnom zajmu Rusije, potencijalno u milijardama evra, najviši zvaničnik Islanda je dao do sada najjači signal da mi mogao zamoliti MMF za pomoć.
Najnoviji pokušaj državnog sekretara SAD za finansije Henrija Polsona za stabilizovanje tržišta mora preskočiti visoku preponu da bi zadovoljio investitore.
Oni za sada jedva da su i trepnuli na litaniju vladinih popravki, uključujući svetski koordinirano smanjivanje kamata na kredite, spasilački plan od 700 milijardi dolara, federalnu kupovinu korporacije „Ameriken internešnal grup“ i preuzimanje hipotekarnih kreditora „Fredi Mek“ i „Feni Me“.
„Počinje da nam nestaje strela u tobolcu“, rekao je Čak Gejbrijel, operativni direktor vašingtonske firme „Kepital alfa partners“.
Ukupna vrednost deonica u SAD se za godinu dana survala za zaprepašćujućih 8,4 hiljada milijardi dolara.
„To je znak stizanja na dno“, rekao je Dejvid Kotok, predsednik firme „Kamberlend edvajzors“. „Kada se viđala tolika širina indikatora na tom nivou, tri do šest meseci kasnije počinjao je rast. Vrlo sam tvrdoglav jer ne mislim da će doći do ponavljanja inflatorne Velike depresije (iz 1930-ih godina)“.
Drugi stručnjaci su manje optimistični i kažu da u sadašnjoj krizi istorija nije dobar vodič. Tokom kraha 1987. godine berze su pretrpele strahovite gubitke tokom dva dana i odmah počele da se stabilizuju, dok sada kriza traje nedeljama i na kraju svake indeksi beleže sve rekordniji pad.
Lideri 15 zemalja „evrozone“ doneli su na sastanku u Parizu akcioni plan u kome se obavezuju da će garantovati bankarski sistem u svojim zemljama, koji potresa svetska finansijska kriza.
Ovaj plan se odnosi „na sve dimenzije krize“, rekao je posle sastanka evropskih lidera predsednik Francuske Nikola Sarkozi, čija zemlja predsedava EU, ali nije precizirao iznos plana na evropskom nivou.
Članice „Evrogrupe“ će garantovati međubankarske kredite u periodu do 2009. godine, rekao je Sarkozi nakon sastanka i naveo da su usvojeni modaliteti za zajedničku akciju sa ciljem da se podrže banke kojima preti bankrotstvo.
Ovaj plan podseća na plan koji je prošle nedelje usvojio britanski premijer Gordon Braun u Velikoj Britaniji.
„Usvojili smo sistem mera koji je na raspolaganju zemljama članicama“, saopštio je predsednik ‘Evrogrupe’ „, premijer Luksemburga Žan Klod Junker. Zemlje evrozone su se obavezale da podrže banke tako što će uložiti kapital u njih, odnosno nacionalizovati ih bar delimično. One su se dogovorile o zajedničkoj strukturi, ali sredstva za pokrivanje bankarskog sistema biće određena na nacionalnom nivou. Ova sredstva bi svaka zemlja trebalo da saopšti u toku nedelje.
Sarkozi je rekao da je“vreme da Evropa istakne jedinstvo“, a na svakoj državi članici danas je, prema njegovim rečima, „vreme da izvuče zaključke“, odnosno „donese odluke u brojevima“. Francuski predsednik je rekao da će se o odlukama „Evrogrupe“ raspravljati na evropskom samitu u Briselu u sredu i četvrtak.
Van ovog akcionog plana Evropljani žele da ubede SAD da je potrebno postaviti nove osnove finansijskog sistema.
„Ubedićemo naše američke prijatelje da je neophodan međunarodni samit za postavljanje novih osnova međunarodnog finansijskog sistema“, rekao je Sarkozi na konferenciji za štampu nakon skupa.
Britansko ministarstvo finansija juče je potvrdilo da će vlada izdvojiti sumu od 37 milijardi funti (oko 47 milijardi evra) da bi se obavila dokapitalizacija tri velike domaće banke, čije je dalje poslovanje bilo dovedeno u pitanje zbog nedostatka likvidnih sredstava. Radi se o sledećim finansijskim institucijama, „Rojal benk of Skotland“ (RBS), zatim HBOS, koja je najveći davalac hipoteka u Velikoj Britaniji i banci „Lojds TSB“. Četvrta banka „Berkliz“, koja je prvobitno takođe želela da iskoristi ponudu vlade za pružanje finansijske pomoći, saopštila je da će svoj kapital ojačati sa 6,5 milijardi funti, ali će to učiniti bez pomoći države.
Prema Bi-Bi-Siju bi ovaj plan, o kome su rukovodstva banaka i predstavnici vlade pregovarali celu noć, trebalo da dovede do toga da će država u RBS imati 60 procenata udela, a u slučaju objedinjenih „Lojdsa“ i HBOS, 40 procenata.
Britanska vlada je juče, takođe, davala uverenja da država ne namerava da postane trajni investitor u britanskim bankama i da će se postepeno oslobađati svog udela u njima.
