Izvor: Politika, 18.Okt.2012, 12:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uspeo revanš Obame

U drugoj debati sa Romnijem predsednik bio znatno pripremljeniji

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Barak Obama je uspeo da se Mitu Romniju revanšira za poraz u prvoj predsedničkoj debati, što ponovo menja dinamiku predizborne kampanje, tri nedelje uoči izjašnjavanja Amerikanaca o tome ko će sledeće četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine provesti u Beloj kući i biti kormilar nacije.

Kolika je ta promena, moći će da bude izmereno tek za nekoliko dana, ali je nedvosmislen utisak da je predsednik, posle gotovo katastrofalnog nastupa pre dve nedelje u Denveru, ovoga puta bio znatno pripremljeniji i mnogo agresivniji.

U prvim anketama pošto su ugašeni debatni reflektori u dvorani Hofstra univerziteta na Long Ajlendu, država Njujork, Obama je proglašen pobednikom. Kao i njegov potpredsednik Džo Bajden pre nedelju dana, takođe „na poene”. I ovoga puta u svojim izveštajima američki mediji, koristeći bokserske metafore, konstatuju da je pobednik zadao više udaraca, ali da je protivnik ostao na nogama.

Nije dakle bilo nokauta. TV mreža Si-Bi-Es javila je da je rezultat njene ankete sprovedene neposredno posle debate 37:30 za Obamu (33 odsto je meč proglasilo nerešenim). Prema Si-En-Enu, rezultat je 46:39, takođe za Obamu.

Format debate ovoga puta je bio drugačiji od prve: umesto da svako sa svoje govornice odgovara na pitanja voditelja, predsednički kandidati su bili u ambijentu „sastanka mesne zajednice”. Voditeljka, novinarka Si-En-Ena Kendi Kroul (inače prva dama koja je dobila tu čast da vodi predsednički duel), bila je samo sudija koji je borce opominjao da ne zadaju udarce ispod pojasa i ne prekoračuju vreme, dok su pitanja dolazila iz publike: reprezentativnog uzorka američkih birača čiji je sastav odabrala u ovoj oblasti veoma ugledna kuća „Galup”.

Oba izborna štaba su prethodno potpisala „Memorandum o razumevanju” od tri strane koji je definisao pravila ponašanja na debatnoj bini (između ostalog, zabranu uskakanja u reč i direktnog polemisanja sa protivnikom), ali to je ostalo mrtvo slovo na papiru. Konstatovano je da je u ovom pogledu više prekršaja napravio Romni (koji je i prvi počeo s tim) nego Obama.

Što se sadržaja debate tiče, ona je tematski zvanično bila posvećena i unutrašnjoj i spoljnoj politici, mada je poslednja dobila samo poslednjih deset minuta. Glavna tema ostala je ekonomija i planovi kandidata za iduće četiri godine.

Obami i Romniju je bilo dozvoljeno da ustaju sa svojih (barskih) stolica i kreću se po podijumu, prilazeći povremeno jedan drugom „opasno” blizu. I ovoga puta su za svoje odgovore i replike imali po dva minuta, kojih su se, kao i prvi put, retko pridržavali. Semafor je na kraju pokazao da je Obama opet za oko četiri minuta govorio duže, ali je Romni pri tome upotrebio više reči.

Romnijevi najuverljiviji momenti bili su kad je Obamu napadao zbog neispunjenih obećanja u minule četiri godine i neuspeha da stopu nezaposlenost svede na najavljenih 5,4 odsto. Iznoseći mnogo brojeva, dokazivao je predsednikove neuspehe na svim frontovima: ekonomiji, spoljnoj politici, fiskalnom menadžmentu...

Uprkos tome, kandidat republikanaca je gotovo sve vreme bio u defanzivi: Obama je pre svega osporavao njegovu matematiku, kao nemoguću i ukazivao da Romnijeva obećanja da će obezbediti 12 miliona novih radnih mesta i uravnotežiti budžet nemaju pokriće u konkretnim merama i brojevima.

„Guverneru, ako bi neko došao kod vas i obećao da će da investira sedam ili osam biliona dolara, ali uz uslov da će ’odakle mu tolike pare’ da pokaže tek posle izbora, vi sigurno ne biste prihvatili takav predlog, ka što ne bi ni američki narod”, glasio je jedan od Obaminih udaraca.

Romni je bio najubedljiviji kad je poručio da je jasno šta će se dobiti ako Obama ponovo bude izabran. „Dobićemo reprizu prethodne četiri godine... Ali mi ne moramo da prihvatimo cenu benzina od četiri dolara za galon, nezaposlenost na hronično visokom nivou, 47 miliona ljudi sa kuponima za hranu, 50 odsto mladih sa diplomama koledža koji ne mogu da nađu posao, 23 miliona ljudi koji se muče da nađu dobro radno mesto.”

Neprekidno podstican od Obame da konkretno objasni kako će da ispuni svoje obećanja i opominjan da mu se brojevi ne slažu, Romni je, kao i u prvoj debati, na to imao samo jedan odgovor. „Naravno da se slažu, ja sam taj koji je 25 godina bio biznismen i balansirao budžete.”

I ovoga puta je međutim bila očigledna glavna Obamina slabost u kampanji: nedostatak jasne vizije i konkretnog programa za drugi mandat. Objašnjenja da četiri godine nisu bile dovoljne da sredi sav haos koji je nasledio i da mu treba dati šansu da dovrši započeto, nisu delovala sasvim ubedljivo.

Najslabiji Romnijev momenat i najveći Obamini poeni bili su kada je republikanac pokušao da poentira na činjenici da vlada nije pojačala obezbeđenje ambasade i konzulata u Libiji iako je to tamošnja misija tražila, što je za rezultat imalo prošlomesečnu pogibiju četvorice američkih diplomata, uključujući i ambasadora. Obama je izvrdao odgovor na direktno pitanje o tome, ali se Romni potom sapleo tvrdeći da predsednik nije odmah taj događaj proglasio terorističkim činom, u čemu ga je odmah demantovala i voditeljka Krouli.

Potom je Obama imao najblistaviji momenat u debati: „Guverneru, sugestija da je bilo ko u mom timu, državna sekretarka ili ambasadorka u UN, da se bilo ko igrao politike dok smo mi izgubili četiri čoveka, uvredljiva je. To nije ono čime se mi bavimo. To nije ono čime se ja bavim kao predsednik, niti tako postupam kao vrhovni komandant.”

Obama je pri tome energično, a utisak je i pomalo preteći, podigao prst, posle čega je usledio aplauz, koji po protokolu takođe nije bio dozvoljen. U svakom slučaju, to je doživljeno kao lekcija održana izazivaču.

Najzad, Obama je strateški briljantno poentirao na kraju, izvlačeći iz rukava Romnijev gaf o 47 odsto Amerikanaca koji su, kako ih je Romni okarakterisao u tajno snimljenom govoru pred bogatim donatorima, „paraziti”.

Prema uprosečenim rezultatima anketa biračkog raspoloženja na dan uoči debate, Romni je izgubio dobar deo zamaha stečenog posle druge debate i vodio je sa samo 0,3 procentna poena. Obama je i dalje u prednosti u ključnim državama i ima lakši prolaz do 270 neophodnih elektorskih glasova od Romnija. Uz to, ubedljiv je favorit i na kladionicama: „Intertrejd”, vodeća onlajn svetska berza, prognozira 64,7 odsto šansi za reizbor, dok su Romnijevi izgledi da postane predsednik tamo samo 35,1 procenata.

Milan Mišić

objavljeno: 18.10.2012.

Nastavak na Politika...