Izvor: Politika, 14.Feb.2013, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak pravog Obame

U govoru o „stanju nacije” predsednik sa mnogo više samopouzdanja nastavio prestrojavanje levo od centra

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Barak Obama nije razočarao, pogotovo ne one koji su ga još u novembru 2008. lansirali u epicentar američke (i svetske) politike, verujući njegovoj paroli o „smelosti nade” i uzdajući se da je baš on pravi lider koji će najbogatiju naciju na planeti učiniti i društvom veće socijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pravde.

U jednosatnom govoru o „stanju nacije” koji je, ispunjavajući svoju ustavnu obavezu, održao pred oba doma Kongresa, a posredstvom TV kamera i pred celom Amerikom, Obama je izneo ambiciozan program za svoj drugi mandat, čija su okosnica mere da „srednja klasa postane snažniji motor ekonomskog razvoja”, ali i predloživši konkretan potez za poboljšanje položaja najsiromašnijih: povećanje minimalne satnice sa sadašnjih 7,25 dolara na devet.

Crvena nit besede koja je, iako čitana sa „telepromtera”, dva staklena panela diskretno postavljena sa leve i desene strane govornice, uverljivo potvrdila njegov govornički dar, bila je međutim poruka Kongresu da dve partije zastupljene tamo treba da prevazilaze svoje ideološke razlike i „rade za mnoge, a ne samo nekolicinu”.

Govor je počeo podsećanjem na ono što je na istom mestu pre pola veka izgovorio predsednik Džon Kenedi: „Ustav nas ne čini rivalima za vlast, nego partnerima za progres.”

Ceo događaj – činjenica da su u istoj prostoriji bili predsednik, potpredsednik, svi članovi Kongresa, sudije Vrhovnog suda, vojni vrh, kao i protokolarna koreografija – pokazao je da su rituali važni i u demokratiji, kao dokaz poštovanja institucija koje su trajne, dok su oni koji ih oličavaju prolazni.

Inače, zbog pomenute koncentracije američke elite, takođe po starom pravilu, za „ne daj bože” kod kuće je ostao jedan član Obamine vlade: ovoga puta to je zapalo ministru energije Stivenu Čou.

Zanimljivo je da je kao centralni medijski događaj Obamino obraćanje naciji imalo i konkurenciju: do pred sam izlazak predsednika za govornicu, televizije su prenosile dramatičnu poteru za odbeglim policajcem koji je u Kaliforniji u proteklih dana nekoliko ubio četvoro ljudi, među kojima i dvojicu kolega, a koja se završila njegovom pogibijom u jednoj zapaljenoj šumskoj vikendici. TV mreže su jedva dočekale da Obama završi, da bi se odmah prebacile na tu temu, mada je potom debata o događaju u Kongresu nastavljena do kasnih posleponoćnih sati.

Opšta je ocena da je Obama nastavio svoje pozicioniranje levo od centra najavljeno u inauguracionom govoru 21. januara, ali ovoga puta sa najavom konkretnih mera. Veliku pažnju u tom pogledu je privukao njegov stav da iako budžetski deficit, koji je glavna tema političke scene, mora da bude deo dnevnog reda, on samo po sebi „nije ekonomski plan”, što će reći da za njega nije i vrhunski prioritet.

Umesto toga, on je najavio novi paket ekonomskih stimulansa, kao što je na primer program obnove infrastrukture, a konkretno rekonstrukciju oko 70.000 mostova, što bi koštalo 50 milijardi dolara.

„Svakog dana sebi kao nacija moramo da postavljamo tri pitanja”, poručio je Obama. „Kako da privučemo više poslova na svoje obale? Kako da našim ljudima omogućimo da steknu veštine za te poslove i kako da obezbedimo da se vrednim radom obezbeđuje pristojan život.”

Prihvatio je ipak neophodnost „skromnih reformi” stečenih socijalnih prava namenjenih starijim Amerikancima, čiji će troškovi u budućnosti zbog demografskih trendova značajno rasti. U govoru je pomenuo i klimatske promene, čiji su dokaz ovde učestaliji uragani, sve teže suše i pustošni požari.

„Ako Kongres u ovoj oblasti ne uradi ništa, učiniću to ja”, rekao je, misleći pri tome na mogućnost koju ima kao predsednik, da neke probleme rešava uredbama.

Republikanci su odmah odbacili njegov program – učinio je to Marko Rubio, mladi senator kubanskog porekla sa Floride, koji je nova zvezda konzervativaca. Sve je to, rekao je on, „velika vlada”. Republikanci ostaju privrženi svojoj dogmi „što države manje, to bolje”; univerzalni lek za sve, po njima, jesu privatno preduzetništvo i inicijativa privatnog sektora, praktično politika koju je popularnom učinio predsednik Ronald Regan tokom osamdesetih.

Obama nema mnogo vremena da svoj program ostvari: predsednici u drugom mandatu na raspolaganju imaju najviše 21 mesec od polaganja druge zakletve, posle čega se sva politička pažnja posvećuje kongresnim međuizborima (novembar 2014) i novoj predsedničkoj trci koja počinje čak i dve godine pre izbornog dana (novembar 2016).

Njegov trenutni rejting je relativno visok – 52 odsto – što mu daje samopouzdanje da su, u kombinaciji sa izbornom pobedom, njegovi aduti jači od protivničkih. Da li će to biti dovoljno da opozicija koja kontroliše donji, predstavnički dom, u Kongresu malo popusti, nije međutim izvesno.

-------------------------------------------------------------------

Iz Avganistana se vraća još 34.000 vojnika

Vašington – Barak Obama je najavio i početak završnog povlačenja američkih vojnika iz Avganistana: do kraja ove godine kući će se vratiti 34.000 „naših hrabrih momaka i devojaka”, a preostale 32.000 do kraja 2014.

Milan Mišić

objavljeno: 14.02.2013.
Pogledaj vesti o: Barak Obama

Nastavak na Politika...