Izvor: Politika, 08.Mar.2015, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji pokušaj za spas Dejtonske BiH
Mi smo politička nedonoščad i čekamo šta će nam reći Beograd, Zagreb i Istanbul, kaže Besim Spahić
Dejtonski sporazum u novembru će „proslaviti” dvadeseti rođendan, ali je Bosna i Hercegovina kao država, prema mišljenju mnogih, još daleko od punoletstva. Svi pokušaji, ponekada i pritisci Brisela, ali možda još mnogo više Vašingtona, da je učine funkcionalnom državom do sada nisu dali rezultat. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Doduše, zvaničnici iz regiona, pogotovo oni iz Beograda i Zagreba, redovno podsećaju na to da poštuju celovitost BiH, kako ne bi bilo dileme da su Srbi, odnosno Hrvati u BiH za Beograd i Zagreb samo deo dijaspore. Međutim, sasvim logično, oči bosanskih Srba i Hrvata ipak su okrenute Beogradu i Zagrebu kao zaštitnicima.
Ni Bošnjaci nisu potpuno bez „leđa”. Njihov pogled odavno je uperen ka Istanbulu. Turska, doduše, i ne krije svoj poseban odnos s Bošnjacima. Tako je ovih dana član Predsedništva Bakir Izetbegović boravio u poseti Istanbulu, a njegov domaćin, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, ukazao mu je, kako prenosi turska agencija Anadolija, neobičnu čast. Naime, Izetbegović je bio prvi strani državnik koga je Erdogan primio na državnoj jahti „Savarona”.
I dok zainteresovanost Turske za BiH, po mnogima, može da bude problematična, dotle je posebna veza Banjaluke i Mostara s Beogradom, odnosno Zagrebom, prirodna. Ipak, za svoje prve radne destinacije posle izbora na visoke funkcije premijera, odnosno predsednika, Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović nisu odabrali Banjaluku ili Mostar, nego Sarajevo.
Šta je bila poruka ovakvih njihovih poteza?
Nova hrvatska predsednica kao cilj svoje posete proklamovala je „slanje poruke prijateljstva i saradnje”. Kako je najavila, lično će se zalagati za evropski i evroatlantski put BiH. „Učiniću sve što je u mojoj moći da održim pažnju EU, SAD i NATO-a na BiH”, poručila je Grabar Kitarović.
Ova misija neće joj biti previše teška jer, kako kaže Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, Nemačka i Velika Britanija su pre mesec i po pokrenule zajedničku inicijativu da se ubrza proces proces priključenja BiH EU.
„Do sada je glavni problem bila presuda suda u Strazburu u slučaju Sejdić-Finci. Naime, dvojica građana BiH, Dervo Sejdić i Jakob Finci, pokrenuli su spor pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, jer su kao pripadnici nacionalnih manjina bili onemogućeni da budu birani u Predsedništvo BiH. o je bila glavna formalna smetnja napretku BiH ka EU”, objašnjava Popov.I dobili su spor. Presuda nije bila sprovedena i t
Nemačka i Velika Britanija, kako objašnjava, posredovale su da se ide drugim putem, odnosno da se BiH obeća veća ekonomska podrška, ukoliko njeni lideri postignu saglasnost da se ubrza put ka EU i da BiH na neki način ipak postane funkcionalna država. Ukoliko, pak, ni to ne uspe, biće kažnjena time što neće imati baš nikakvu evropsku pomoć.
„Taj projekat, iza koga je stao i Brisel, potpisali su svi zvaničnici u BiH, ali to nije ni prvi ni poslednji dokument koji su svi potpisali pa na kraju od toga nije bilo ništa. Ovo je, ipak, poslednja šansa da se nešto uradi”, ocenjuje Popov.
Prema njegovim rečima, poseta nove hrvatske predsednice mogla bi se tumačiti i kao izvršavanje domaćeg zadatka iz Brisela, ali i kao podrška stvaranju trećeg, hrvatskog entiteta, što je i HDZ zagovarao.
Srpski premijer, pak, tokom posete Sarajevu u maju prošle godine poručio je da ga „ni Evropljani ni Turska” nisu naterali da dođe, već da je došao kao prijatelj, kao predstavnik zemlje koja poštuje teritorijalni integritet BiH.
Profesor Fakulteta političkih nauka iz Sarajeva Besim Spahić kaže za „Politiku” da je narod Bosne i Hercegovine, kao celina, kao i država Bosna i Hercegovina, već duže od stoleća „talac beogradskih i zagrebačkih pretenzija na ovo područje”.
„Mi smo ovde politička nedonoščad i čekamo šta će nam reći ovi vanjski centri. Prošlogodišnji aprilski protesti to su najbolje pokazali: Hrvatima (bolje rečeno Draganu Čoviću i HDZ-u BiH) su odmah došli Karamarko i Milanović; Dodik i Bosić odmah su otišli u Beograd Vučiću, a Davutoglu je odmah došao Izetbegoviću, da kažu kako štite ’svoju dečicu’, ’ovčice’. I ništa od te pomoći”, ocenjuje Spahić.
Za Hrvatsku koja, kako kaže, ima niz unutrašnjih problema, kao i Srbija i Turska, BiH je poligon za preusmeravanje pažnje sa sopstvenih problema. Oni BiH, smatra on, još gledaju kao već dobro podeljeni kolač, od kojeg se ekonomski još ponešto može „ćapiti”.
„Ništa neuobičajeno za zemlju i narod koji uz odsustvo sopstvenog subjektiviteta slavi intervenciju Rusa u Ukrajini, pobedu Erdogana u Turskoj i ponovno ’tuđmanovsko’ vraćanje ugleda HDZ-u, koji je ’humanim preseljenjem naroda’ prepolovio hrvatski korpus u BiH”, smatra Spahić i dodaje da je ipak sve u rukama supersila, a one su, pak, u rukama najmoćnijeg svetskog kapitala, koji nikog ne mrzi ili voli, osim svoga i daljeg bogaćenja na račun državica, robova MMF-a.
Popov, međutim, misli da je Vučić svojom posetom hteo da pošalje drugačiju poruku Evropi – da Srbija nije samo na reči za funkcionalnu BiH kao prethodna vlast nego i da se stvarno nešto učini u vezi s tim pitanjem.
Jelena Cerovina
objavljeno: 08.03.2015.
