Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jul.2010, 04:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Identifikovan genetski potpis za dugovečnost
VAŠINGTON -
Dugovečni među nama su izgleda dobro odabrali svoje roditelje: naučnici koji istražuju koliko na dugovečnost utiče poreklo, a koliko način života, utvrdili su da većina stogodišnjaka ima gene koji im u tome pomažu.
Naučnici su izdvojili skup jedinstvenih genetskih varijacija preko kojih može da se - sa 77 odsto sigurnosti - predvidi da li neka osoba ima dobre šanse da doživi sto godina, navodi se u objavljenoj studiji. Posmatrani su genomi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 1,055 belaca rođenih između 1890. i 1910 i uporedili ih sa 1.267 ljudi rođenih kasnije.
Studija izvedena na stogodišnjacima pokazala je da većini zajedničko to što imaju jedan broj istih genetskih varijacija. Analizirajući genom stogodišnjaka, lekari i biostatističari otkrili su 150 genetskih karakteristika znatno češćih kod dugovečnih osoba nego kod ostalih.
Brzi test
"To ne znači da postoji brzi test da se utvrdi ko će dugo živeti, a ko neće; zdrav način života i drugi faktori takođe su značajani", navode članovi tima istraživača predvođeni Paolom Sebastijani i Tomasom Perlsom sa Bostonskog univerziteta.
Međutim, kako je rekao Perls, istraživanje bi moglo da ukaže na način utvrđivanja toga koje osobe mogu biti podložne određenim bolestima ranije, i moglo bi, uz dalja istraživanja, pomoći da se za njih odredi terapija.
"Sedamdesetsedam procenata tačnosti je vrlo visok procenat za genetski model, ali 23 procenta greške takođe ukazuje na to da još mnogo treba otkriti", rekla je Paola Sebastiani.
Stogodišnjaci su idealan primer starenja jer se bolesti vezane za starenje kao što su rak, kardiovaskularna obolenja i demencija razvijaju posle 90-te godine, navode autori studije objavljene u američkom časopisu Sajens (Science - Nauka).
Grupe stogodišnjaka
Naučnici su utvrdili da postoji 19 grupa stogodišnjaka, sa različitim genetskim "potpisima". Neki geni su povezani sa dužim životom, drugi odlažu razne bolesti vezane za starenje kao što je demencija.
"Ovi genetski 'potpisi' pokazuju različite puteve dugovečnosti", rekla je Sebastijani.
Uopšte uzev, stogodišnjaci su dobrog zdravlja duže nego prosečno stanovništvo i ne dobijaju bolesti vezane za starenje do 90-te godine, nalazi su studije.
Naučnici su bili iznenađeni kada se pokazalo da predispozicija za dugi život ne nastaje zbog nedostatka genetskih varijanti vezanih za bolesti, već zbog postojanja zaštitnih genetskih varijanti, rekla je Sebastiani. Pored toga, 40 odsto "super-stogodišnjaka" - starih više od 110 godina, ima po tri specifične genetičke varijante.
"Identifikacija tih genetskih 'potpisa' predstavlja prodor u personalizovanom proučavanju genoma i medicini predviđanja, u okviru kojih bi taj analitički metod mogao da bude koristan za sprečavanje i otkrivanje brojnih bolesti, kao i za ciljano lečenje", ocenio je doktor Tomas Perls, specijalista za gerijatriju.
Perls je upozorio da je ovo vrlo kompleksna genetska slagalica i da su naučnici još daleko od toga da razumeju kako ti geni deluju.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
Dugovečnost je nasledna
Izvor: Mondo, 02.Jul.2010
Dugovečni među nama su izgleda dobro odabrali svoje roditelje: naučnici koji istražuju koliko na dugovečnost utiče poreklo, a koliko način života, utvrdili su da većina stogodišnjaka ima gene koji im u tome pomažu.
Dugovečnost je u genima
Izvor: S media, 02.Jul.2010
Grupa genetskih varijacija vezanih za dugovečnost omogućava da se u 77 odsto slučajeva predvidi da li odredjena osoba ima šansi da živi 100 godina, pokazali su rezultati američkog istraživanja...To istraživanje pruža bolje razumevanje i prevenciju od oboljenja kao što je Alćarmerova bolest,...
