Izvor: B92, 25.Okt.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće centrala jednom da pogreši...
Berlin/Brisel/Vašington -- Delegacija Evropskog palamenta sprema se na put u Vašington kako bi istražila navode o masovnom špijuniranju Evropljana od američkih tajnih službi.
Devet članova Komiteta za građanske slobode EP krajem oktobra će u Vašingtonu razgovarati sa mnogim američkim funkcionerima, kongresmenima i predstavnicima civilnog sektora kako bi utvrdila činjenice vezane za špijunsku aferu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja već nedeljama izaziva tenzije između Vašingtona s jedne, i Berlina, Pariza i Brisela s druge strane.
Poseta je najavljena nakon što su nemački i američki mediji objavili da je američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA), osim što nadzire elektronske komunikacije miliona običnih gradjana, prisluškivala mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel i mnogih drugih evropskih lidera.
Direktor NSA, general Kit Aleksandar, dosad nije odgovorio na zahtev evropskih parlamentaraca da razgovaraju sa njim, kaže se u saopštenju iz Evropskog parlamenta.
EP je već zatražio od Evropskog saveta i Komisije da u znak protesta zbog američkog špijuniranja suspenduju sporazum o razmeni podataka o potencijalnim teroristima koji EU ima sa SAD.
U Berlinu vlada uznemirenost, bes i razočaranje zbog medijskih navoda da je kancelarka Angela Merkel prisluškivana i to, kako pišu nemački listovi, iz zgrade Američke ambasade u Berlinu.
Kancelarku Merkel nisu umirili ni telefonski razgovor s predsednikom SAD Barakom Obamom, ni njegova lična uveravanja da se njen telefon sada ne prisluškuje.
"Potrebno nam je poverenje među saveznicima i partnerima. To poverenje sada ponovo mora da se izgradi", istakla je ona, naglašavajući da je "špijuniranje među prijateljima neprihvatljivo".
Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih je u intervjuu tabliodu "Bild" zatražio odgovornost i objašnjenje od američkog ambasadora u Berlinu Džona Emersona, rekao da Nemačka ima informacije da je telefon Merkelove prisluškivan i najavio da se ti podaci sada proveravaju.
Ministar je rekao da je jasno da je prisluškivanje telefona među partnerima "težak napad na suverenitet Nemačke i da predstavlja udar na poverenje".
"Moramo se sve intenzivnije boriti protiv špijunaže", rekao je Fridih i poručio Amerikancima da moraju biti svesni da građani Nemačke neće prihvatiti da budu špijunirani.
Partija Zeleni traži da Nemačka Edvardu Snoudenu, analitičaru NSA koji je otvorio priču o špijuniranju masovnih razmera, da azil. Snouden se, podsetimo, nalazi u Rusiji nakon što je posle više od mesec dana čekanja od zvanične Moskve dobio azil.
"Zahtevam od nemačkog Saveznog državnog tužilaštva i savezne vlade da se stupi u kontakt sa Snoudenom i od njega dobiju informacije, dokumenta i dokazni materijal i ponudi mu se azil u Nemačkoj", rekao je dugogodišnji političar opozicione partije Zeleni Kristijan Štrebele televiziji ARD i prebacio nemačkoj vladi da ima "ponizni stav prema američkoj administraciji".
Nemci su kratko rekli da oni ne prisluškuju američku vladu, a šefica poslaničkog kluba partije Zeleni Katrin Gering - Ekart zahtevala je ranije danas specijalnu sednicu Bundestaga, naglasivši da nije dovolljno da se samo samit Evropske unije bavi tom temom.
Ona je i od Merkelove zahtevala da "takođe, lično, u parlamentu" iznese svoj stav o celoj aferi i kritikovala sopstvenu vladu što nije letos žešće delovala, kada se saznalo da su Amerikanci prisluškivali nemačke građane.
"Mogu da razumem da je Merkelova uznemirena, ali ne mogu da shvatim da se manje uznemirila, kada se radilo o špijunaži građana", rekla je njena kritičarka, dok je bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman zahtevao da se američka vlada izjasni o svojim postupcima prema svojim NATO-partnerima i da tema špijuniranje bude predmet koalicionih pregovora koji se vode u Nemačkoj o stvaranju vlade "velike koalicije".
"Kad se jednom poseje seme nepoverenja, to ne olakšava, već otežava našu saradnju", rekla je Angela Merkel. Ona se takođe založila da se do kraja godine dogovori okvir za saradnju obaveštajnih službi Nemačke i SAD, i Francuske i SAD.
U međuvremenu su se lideri zemalja EU na samitu u Briselu saglasili da bi nepoverenje prema SAD zbog špijuniranja moglo da ugrozi borbu protiv terorizma i založili se da se donesu novi propisi u toj oblasti do kraja godine.
U zajedničkom saopštenju koje su šefovi evropskih zemalja izdali drugog dana samita, iako se navodi značaj bliskih veza sa SAD, ističe se da bi odsustvo poverenja "moglo da naškodi saradnji u prikupljanju informacija".
Francuska i Nemačka su zatražile da im SAD objasne svoje postupke u bilateralnim razgovorima.
Inicijativu dve zemlje sada su podržali i drugi evropski lideri, koji su izrazili uverenje da partnerstvo sa SAD mora da se zasniva na poštovanju i poverenju, uključujući rad i saradnju tajnih službi.
Ova reakcija usledila je nakon najnovijih izveštaja da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prikupila više od 70 miliona telefonskih snimaka u Francuskoj i možda čak prisluškivala i mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel.
S druge strane Atlantika čini se da afera o špijuniranju nije udarna u američkim medijima. Glavne televizije sa vestima, CNN i Foks njuz, nisu imale specijalne emisije o ovoj temi i u udarnom vremenu se uglavnom bave pitanjem zakona o zdravstvenom osiguranju (Obamaker) i političkim obračunom demokrata i republikanaca.
Špijunsku krizu najviše prati Nujork tajms, koji smatra da će predsednik SAD Barak Obama sada morati da se suoči sa dilemom koju je dugo odlagao - "da li da nastavi staru igru špijuniranja prijatelja, prekidajući tako saradnju sa njima po pitanju otkrivanja terorista, ekonomske saradnje i iranskog pitanja" ili da se izvrši ozbiljna revizija programa nadgledanja.
List navodi da u samoj administraciji u Vašingtonu postoji uzajamno optuživanje između Bele kuće i obaveštajnih agencija o tome koliko je predsednik obaveštavan o praćenju svetskih lidera.
"Ovo je bila kolosalno loša odluka da radite nešto samo zato što možete, umesto da pitate da li bi trebalo da se radi", objašnjava za "Tajms" suštinu sukoba neimenovani američki zvaničnik za koga se kaže da ima dugo iskustvo službovanja u Evropi. Drugi funkcioner administracije nije želeo za njujorški list da kaže da li je Obama znao da se prisluškuje telefon Angele Merkel, ali je rekao da predsednik "ne misli da je sve u redu".
"Vašington post" piše da SAD upozoravaju pojedine strane obaveštajne službe da dokumenta koja je obelodanio Edvard Snouden sadrže detalje o tome kako su one tajno sarađivale sa Vašingtonom.
Pozivajući se na neimenovani izvor iz američke administracije, list navodi da neka, od desetine hiljada dokumenata kojih se domogao Snouden, sadrže osetljiv materijal o programima prikupljanja informacija protiv zemalja kao što su Iran, Rusija i Kina.
Proces savetovanja drugih zemalja vodila je kancelarija direktora američke Nacionalne obaveštajne službe, piše "Post".
U jednom slučaju, Snoudenova dokumenta sadrže informaciju o programu koji je izvodila jedna zemlja članica NATO-a protiv Rusije i na osnovu kojeg su važni obaveštajni podaci dostavljeni američkim vazduhoplovnim snagama i mornarici, piše "Vašington post".
Pogledaj vesti o: Pariz
