Izvor: B92, 12.Nov.2014, 16:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastaviti sa balansiranom politikom
Kriza u Ukrajini mora da se reši na miran način i to što pre kroz dijalog Kijeva i vlasti na istoku zemlje, a Srbija treba da nastavi sa balansiranom politikom.
To je rečeno na debati posvećenoj ukrajinskoj krizi, na kojoj je istaknuto i da Srbija treba da sačuva najbolje moguće odnose sa Moskvom.
Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Dedjanski ocenio je da Srbija treba da nastavi sa svojim evropskim putem, a da istovremeno očuva balansiranu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << politiku koju sad pokazuje i zadrži najbolje moguće odnose sa Rusijom.
"Biće pritisaka i moraćemo da se 'vadimo' iz situacija u koje budemo upali", rekao je on na debati "Ukrajinska kriza: EU, Rusija, Srbija".
Dedjanski je izrazio uverenje da će Srbija i dalje biti u mogućnosti da balansira i da, istovremeno, sačuva dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom.
Politički analitičar Branko Radun smatra da su Evropljani najviše pogođeni sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji, a posebno Nemačka zbog isporuka ruskog gasa toj zemlji.
"Srbija je mala zemlja, ali njen značaj može da bude u tome što može da bude most između Istoka i Zapada", ukazao je Radun i dodao da nije slučajno što kineski premijer dolazi sa velikom delegacijom na samit u Beogradu u decembru.
Izvršni direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje Dragomir Anđelković rekao je da Srbija, kao mala država koja se nalazi u "trusnom geopolitičkom području" mora da balansira "kako bi opstala".
"Srbija mora da balansira da bi opstala, ali naša javnost mora da zna istinu o sukobima u Ukrajini jer se ne zna dovoljno o toj krizi", rekao je Anđelković i dodao da je u Ukrajini izveden "klasičan prevrat" i da su u u Kijev "došli ljudi koji su oteli vlast".
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin rekao je da se zvanična Moskva zalaže za primenu dogovora iz Minska, čiji se najvažniji deo odnosi na prekid vatre.
"Obe strane krše primirje, a rešenje može da se pronađe jedino kroz dijalog Kijeva i vlasti na istoku zemlje", rekao je Čepurin i istakao da "moraju da se izbegnu pokušaji da se kriza reši upotrebom sile".
On je naveo da Rusija želi da se istraže zločini koji su počinjeni u poslednjih nekoliko meseci, te da se pronađu odgovorni za masovne grobnice i pad malezijskog civilnog aviona MH17, ali da za to, kako je rekao, ne postoji entuzijazam, pre svega, kod vlasti u Kijevu.
Čepurin je naglasio da je Rusija neotuđivi deo Evrope i evropske hrišćanske civilizacije iako, kako je naveo, neki tvrde da je ona u sporu sa tom civilizacijom.
U vezi sa procesom evrointegracija istočnih zemalja, Čepurin je rekao da Moskva "nije protiv Unije" i dodao da su "neki naši prijatelji postali deo EU".
Čepurin je rekao da su za Srbiju neka pitanja od posebne važnosti, poput pitanja Kosova, i da je to, kako je naveo, viđeno poput posete albanskog premijera Beogradu.
Učesnici debate saglasni su da sukobi u Ukrajini moraju da se okončaju što pre i da oni nanose štetu svima na evropskom kontinentu.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
