Izvor: Politika, 12.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ispunila sve ciljeve
Naši vaterpolisti su osvetlali obraz i ovog leta, mada je to bilo izuzetno teško. – Najbolji igrač Evropskog prvenstva u Zagrebu Vanja Udovičić pravi vođa sjajnog tima
Od 7. juna kada su uskočili u vodu Tašmajdana do 11. septembra i stajanja na bronzanom delu pobedničkog postolja na Evropskom prvenstvu u Zagrebu protekla su tačno 97 dana. U tom periodu Srbija je bogatija za tri medalje, u režiji vaterpolista, najuspešnijih sportista u proteklih nekoliko godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Zlato u Svetskoj ligi i Svetskom kupu dopunjeno je bronzom na Evropskom prvenstvu u Zagrebu. Izvanredno takmičenje u svim segmentima, od organizacije, preko atmosfere do samih utakmica.
O plasmanu nekoliko reči. Hrvatska je znalački koristila ambijent, određene nedostatke u igri nadoknađivala borbenošću, zaraženu hukom tribina. U vaterpolo klasicima poraženi su zasluženo od Crne Gore, protiv Srbije imali dosta i sreće. Sve je to deo sporta. U finalu Italija je samo u prvoj četvrtini bila ravnopravan rival.
Nema sumnje da su „azuri”, po plasmanu, najprijatnije iznenađenje prvenstva. Selektor Alesandro Kampanja je drastično promenio sastav u odnosu na Svetsko prvenstvo u Rimu, zadržao je samo četvoricu igrača. Odbrana stalno na granici isključenja, napad dug, pozicioni. Mnogi nisu obraćali pažnju na njih poput Crnogoraca i to im se skupo vratilo. Ipak, teško je verovati, da će ovaj sastav Italije u nekim budućim takmičenjima biti kandidat za zlato.
Srbija je treća. Od osam utakmica čak četiri sa, na papiru, najtežim rivalima. Zaslužen poraz od Mađara u grupi, malo nesrećan od Hrvata u polufinalu, ali je utisak potpuno popravljen velikim trijumfom protiv Crne Gore u četvrtfinalu i u susretu za bronzu sa timom Deneša Kemenja. Meč sa Hrvatskom je po oceni stručnjaka bio najbolji, mada je i duel sa Crnom Gorom predstavljao pravu poslasticu.
Naša reprezentacija može da bude apsolutno zadovoljna što su po završetku takmičenja potencirali i svi igrači.
– Jako naporno leto, skoro 100 dana smo bili zajedno. I lepo je kada se sve završi pobedom koja znači još jednu medalju. Ostaje mi žal za polufinalom, ali biće prilika – bio je komentar golmana Slobodana Sora.
Svi su isticali još jednom činjenicu da su uspeli da se dva puta oporave u kratkom vremenu i da budu egal sa Hrvatskom do poslednjih pet sekundi, a da Mađare igrom, ali ne u potpunosti rezultatom, ponize u poslednjem meču.
Kao cilj proklamovan je ulazak u četiri najbolje ekipe. Napravljen je korak više, osvojena medalja. U nizu, od Svetskog prvenstva u Melburnu 2007. nije bilo takmičenja gde Srba nije bilo na postolju.
Ono što krasi ovu generaciju je, rekli bismo, fanatična borbenost, vera u sebe i spremnost igranja za druge kada im ne ide. Vanja Udovičić, bez sumnje, danas najbolji igrač sveta, taj je koji diktira i ritam igre i kontrolu, a i kompletan odnos prema onome što se događa u bazenu i oko njega. U situaciji kada još uvek nema klub imao je snage i nerava da vodi tim do još jedne medalje pružajući partije, koje je inače poslovično škrti hrvatski selektor Ratko Rudić ocenio kao vanserijske.
– Biti na čelu ovakvog tima je razlog za ponos. Hvala i igračima i trenerima na svemu što smo pregurali u protekla tri meseca. Mi znamo kako nam je bilo, kroz šta smo prolazili, ali smo bili pravi kada je trebalo. Mlada, hrabra ekipa koja može da bude još bolja – rekao je Vanja Udovičić.
Treneri će reći svojim izabranicima šta je valjalo, a šta nije bilo dobro. Utisak sa strane je da je najbolje takmičenje u karijeri odigrao Živko Gocić, da je Nikola Rađen postao igrač koji se ne libi da rešava pitanja u napadu. Filipović i Prlainović oko svog nivoa, ali je bilo primetno da ih je i pored stalne pažnje protivničkih bekova i umor obuzimao. Centri su bili jako kvalitetni i prava je šteta što je bolest poremetila rad Nikića. Imao je odličnu sezonu. Pijetlović, sa druge strane, pokazao je da pripada samom vrhu svetskih „sidraša”.
Aleksić nije često koristio udarac, kao ni Mitrović. To su, uz Avramovića, igrači koji imaju ogroman prostor za napredak, dok je Vapenski sasvim korektno odradio kao debitant na šampionatu. Soro je bio rastrzan između bolesti i bazena i snosi veliki deo zasluga za medalju. Gojko Pijetlović je upisao samo 48 minuta, ali je tokom sezone pokazao da u njemu imamo sigurnog čuvara mreže.
– Nema šta da se kaže. Momci su pokazali veliku želju tokom čitavog leta da ostvaruju vrhunske rezultate. U tome su u potpunosti uspeli i zaslužuju čestitke. Nije bilo lako, bilo je teških dana. Dug je to period, ali njihov međusobni odnos uz kvalitet je ono što ih odvaja od drugih. To je naša prednost –komentar je Dejana Udovičića, koji je kao selektor osvojio 12 medalja i po tome je bez premca u našem vaterpolu.
Dejan Stevović
objavljeno: 13/09/2010
