Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u porodici Frankofonije
Simboličan dokaz našeg ulaska u Evropu u vreme kad nam na tom putu stalno postavljaju uslove i prepreke
"Frankofonija je prva međunarodna organizacija u koju je Srbija primljena od kada je postala nezavisna država, što shvatam kao simboličan dokaz našeg ulaska u Evropu u ovo vreme kada nam na tom putu stalno postavljaju uslove i prepreke", kaže za "Politiku" Predrag Simić, ambasador Srbije u Parizu, koji kao član srpske delegacije boravi u Bukureštu na Samitu frankofonije.
Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovom samitu Srbija je juče primljena u svojstvu zemlje posmatrača u veliku frankofonu porodicu koja ima 63 punopravne članice. Samit u Bukureštu samo je finalizirao napore naše diplomatije koja je u prethodnom periodu pažljivom akcijom rešila sve prepreke oko ulaska Srbije u Međunarodnu organizaciju za frankofoniju, kaže Predrag Simić i dodaje:
– Nijedna zemlja nije imala rezervu prema našem članstvu, osim Kanade koja nije imala ništa protiv Srbije, već stav da frankofona organizacija ne treba previše da se širi, ali je to rešeno.
• "Mond" je ovih dana objavio da su i afričke zemlje zabrinute zbog širenja Međunarodne organizacije za frankofoniju na zemlje istočne Evrope.
– To nije ništa novo. Afričke zemlje već duže vreme to nagoveštavaju, a glavni razlog je korišćenje fondova. Njima odgovara članstvo bogatih evropskih zemalja, poput Švajcarske na primer, ali ne i siromašnih istočnoevropskih država koje koriste fondove. Drugi razlog njihovog prigovaranja jeste taj što istočnoevropske zemlje nisu frankofone, ali suština je u fondovima.
• Konkretno, kakve prednosti ovo članstvo donosi Srbiji, a kakva ograničenja unutar same organizacije s obzirom da je samo član posmatrač, a ne punopravan član?
– To što je Srbija samo posmatrač, uskraćuje joj pravo glasa, ali u smislu pristupa programima nema nikakvih ograničenja. Pristupanje Frankofoniji za nas, pre svega, znači otvaranje novih mogućnosti za naše studente, mislim na povećanje broja stipendista, kao i za naučnu saradnju. U članstvu Frankofonije nalaze se zemlje sa kojima je još SFRJ imala bliske odnose u okviru Pokreta nesvrstanih. Očekujemo obnavljanje odnosa sa tim zemljama, iz kojih je nekada dolazio veliki broj mladih ljudi da studiraju u Beogradu. S druge strane, tu su i zemlje iz našeg okruženja, pa Srbija ima šansu da poveže ta dva pola frankofonije, kao i da nađe partnere na putu ka Evropskoj uniji. Ovo članstvo pomoći će nam i da poboljšamo i ekonomsku i turističku saradnju sa frankofonim zemljama.
• Frankofonija se zalaže za vladavinu ljudskih prava i brani ih pred međunarodnom javnošću. Koliko to može pomoći Srbiji u odbrani, recimo, ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji?
– Sigurno joj može dosta pomoći ne samo kad je reč o Srbima na Kosmetu, već i u susednim republikama. Pogotovo nam ovo članstvo može pomoći na putu ka Evropskoj uniji. Rumuniji i Bugarskoj, koje početkom sledeće godine treba da budu primljene u EU, članstvo u Međunarodnoj organizaciji za frankofoniju je bilo od velike pomoći na tom putu. Rumunija je upravo u Francuskoj našla veliku podršku.
• Ipak, Rumunija i Bugarska su, za razliku od Srbije, punopravne članice.
– To ne znači da ćemo mi imati manju podršku. Za nas je, uostalom, najvažnija moralna podrška što smo postali član jednog tako velikog međunarodnog kluba i što nas tu nisu uslovljavali raznoraznim preprekama, a svi znamo kojim. Frankofonija je snažna grupacija zemalja koja se na međunarodnoj političkoj sceni pokazala podjednako važnim faktorom kao i Savet Evrope.
• Koji je interes Francuza kad je reč o članstvu Srbije? Neke diplomate ovde smatraju da su oni shvatili da će izgubiti bitku na svom kontinentu ako nemaju članove u samoj Evropi.
– Ja bih dodao i naše tradicionalno prijateljske odnose sa Francuskom, koji su imali uspone i padove tokom istorije, ali ovo je na neki način obostrana želja da se to prijateljstvo neguje i dalje, i to na najvišem nivou. Ne treba zaboraviti da je između dva rata 30.000 Srba studiralo u Francuskoj, dakle, čitava jedna generacija koja je obeležila naše društvo, među njima i Marko Ristić, Koča Popović, Pavle Savić... Danas ima svega 87 francuskih stipendija za studente iz naše zemlje, što će ulazak Srbije u Frankofoniju sigurno promeniti nabolje.
-----------------------------------------------------------
Sego, Sarko i Srbija
• U Francuskoj je počela predsednička trka pre vremena. Iako još nisu zvanično kandidovani, Segolen Roajal i Nikola Sarkozi praktično su već počeli svoje kampanje. Imate li informacije kakav je njihov stav o ulasku Srbije u EU?
– Imao sam kontakte sa ljudima iz njihovog okruženja. Konkretno, Segolen Roajal se za sada ne izjašnjava o mnogim pitanjima i njen stav, ukoliko bi postala predsednik Francuske, zavisiće od ljudi koje bude odabrala u svoj tim. S druge strane, u taboru Sarkozija postoje dve struje. Oni stariji kažu da je Srbija deo Evrope i podržavaju njen ulazak u uniju, ali nažalost imao sam prilike da sretnem i ljude iz njegovog tima, uglavnom mlađe, koji su potpuno pod uticajem negativne propagande kojoj je Srbija dugo bila izložena.
-----------------------------------------------------------
"Evropeizacija" Frankofonije
Na Samitu Frankofonije u Bukureštu, kome prisustvuju najviši državnici frankofonih zemalja, poput francuskog predsednika Žaka Širaka i kanadskog premijera Stivena Harpera, nastavljena je "evropeizacija" ove organizacije. Osim Srbije, u svojstvu posmatrača primljena je i Ukrajina, dok su pridruženi članovi postali Albanija, Grčka, Andora i Kipar.
Gordana Popović
[objavljeno: 29.09.2006.]
