Izvor: B92, 03.Okt.2011, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siradž Hakani: Nismo ubili Rabanija
Vođa "Hakanijeve mreže" poriče odgovornost za ubistvo Burhanudina Rabanija. "Hakanijeva mreža" nije povezana sa pakistanskim obaveštajcima.
Jedan od vođa avganistanske militantne grupe "Hakanijeva mreža" rekao je britanskoj medijskoj mreži BBC da oni nisu odgovorni za ubistvo Burhanudina Rabanija, nekadašnjeg predsednika, koji je nadgledao avganistanske mirovne razgovore.
Avganistanski zvaničnici su krivicu za samoubilački napad na Burhanduina Rabanija 20. septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << „bacili” na „Hakanijevu mrežu”, blisko povezanu sa talibanima.
Siradžudin Siradž Hakani je dao snimljene odgovore na pitanja mreže BBC, jer iz predostrožnosti nije želeo da da intervju lično novinaru te televizije. Pitanja su prosleđena preko posrednika, koji se vratio sa snimljenim odgovorima.
On je rekao da njegov pokret nije povezan s pakistanskom tajnom službom ISI.
Siradž Hakani je sin osnivača grupe Džalaludina Hakanija, i ima ključno mesto u njenim operacijama.
„Hakanijevu mrežu” krive za seriju smrtonosnih napada u Kabulu tokom avgusta i septembra, među kojima napad na Britanski savet 19. avgusta, i napad na Ambasadu SAD 13. septembra.
Bivši predsednik Avganistana Burhanudin Rabani je ubijen u svom domu u Kabulu 20. septembra, kada je primio čoveka koji je tvrdio da nosi važnu mirovnu poruku od talibana. Čovek je tada detonirao bombu sakrivenu u svom turbanu.
U odgovorima za BBC, Sirdaž Hakani je rekao da oni nisu ubili Rabanija, i da je to bezbroj puta ponovio i predstavnik Islamskih emirata.
Islamski emirati je ime kojim su talibani nazvali Avganistan, kada su došli na vlast 1996. godine. Talibani su rekli da ne žele da komentarišu ubistvo Burhanudina Rabanija, koji je od 1992. do 1996. godine, do dolaska talibana, bio predsednik zemlje i vođa partije mudžahedina.
Istražni organi u Kabulu su objavili da je ubica Pakistanac, i da je ubistvo isplanirano u pakistanskom gradu Kveti. Avganistanske vlasti su takođe optužile pakistansku tajnu službu ISI za umešanost, što je Islamabad negirao.
Avganistan i SAD su i ranije optuživali ISI za povezanost sa „Hakanijevom mrežom”.
Siradž Hakani kaže da „Islamski emirati” stoje iza „napada na američku ambasadu, štab NATO i druge napade” u Kabulu, koje je naredio „vojni savet” i nisu delo pojedinaca.
Hakani navodi da su ih kontaktirale razne obaveštajne organizacije, među njima i one iz SAD, i tražile od njih da odustanu od svetog džihada i uzmu učešće u vladi. On kaže njihov cilj nije mir, nego izazivanje svađe između mudžahedina u Emiratima.
Po njegovim rečima, optužbe da su povezani sa pakistanskom ISI su samo pokušaji da se „prikriju njihovi neuspesi i zbune ljudi”.
Siradž Hakani kaže da ISI daje obaveštajne podatke, savete i obuku grupama kao što je Laškar-e-Taiba, čiji su borci angažovani u Kašmiru, podeljenom između Pakistana i Indije. Ti borci dolaze u Avganistan u zajedničku borbu sa gerilcima „Hakanijeve mreže”. Ove dve grupe imaju dugotrajnu saradnju, objašnjava Siradž Hakani.
