Izvor: B92, 20.Mar.2013, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat u Iraku, deset godina kasnije
Bagdad, Vašington -- Pre deset godina koalicione snage predvođene SAD započele su invaziju na Irak tokom koje je svrgnut režim Sadama Huseina.
Pokretači rata u Iraku, neokonzervativni političari i teoretičari koji su želeli da izgrade drugačiji Bliski istok, danas su, više ili manje, nestali sa političke scene i diskreditovani su.
Džordž Buš je kao 43. predsednik SAD i vrhovni komandant oružanih snaga, doneo konačnu odluku o početku rata za svrgavanje tadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iračkog predsednika Sadama Huseina. Iako je mislio da će donoseći takvu odluku možda ostaviti trag u istoriji, on danas nema nikakvu ulogu u američkoj politici, a još manje na svetskom nivou.
Ovaj 66-godišnjak danas živi kao penzioner u Teksasu, a kako se nedavno saznalo, posvetio se slikanju. Sigurno bi ostavio drugačiju sliku da se nije pojavio 2003, dva meseca nakon početka sukoba u Iraku, ispred nosača aviona sa natpisom "Misija okončana". Daleko je bio kraj rata koji će ga zaokupiti tokom celog mandata.
Bivši britanski premijer Toni Bler (59) ne prestaje da opravdava odluku da podrži Buša po pitanju rata u Iraku. "Odavno sam prestao da pokušavam da uverim ljude da je to bila dobra odluka", rekao je on nedavno u intervjuu BBC.u.
Bler, koji je i dalje popularniji u inostranstvu nego u Velikoj Britaniji, ostaje pri stavu da je napravio dobar izbor, ali ankete pokazuju da Britanci ne dele mišljenje bivšeg lidera laburista. On je 2007. otišao sa funkcije premijera i postao specijalni izaslanik "četvorke" za Bliski istok.
Bivši potpredsednik SAD Dik Čejni (72) i danas brani odluku o napadu na Irak i poručuje: "Ako želite da vas vole, treba da snimate filmove".
On i danas odbija da veruje da Sadam Husein nije razvijao program oružja za masovno uništenje i brani pribegavanje torturi kao metodi ispitivanja. Nekadašnji potpredsednik SAD ostaje uveren da je donosio dobre odluke.
Nekadašnji američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld (80) postao je zvezda rata u Iraku. Dobar klijent za američke medije koji su cenili njegove konferencije za novinare, on je, međutim, morao da tokom okupacije Iraka sprovede odluku o smanjenju budžeta za odbranu.
Slanje okupacionih snaga u neprijateljsku zemlju nije bilo najbolje rešenje za smanjenje troškova, a posebno kada se pokazalo da prvi kontingent američke vojske u Iraku nije dovoljan da kontroliše građanski rat koji je počinjao. Penzionisani američki generali danas kažu da je Ramsfeldovo planiranje rata bilo "katastrofalno".
Kada je izbio skandal sa mučenjem i zlostavljanjem iračkih zatvorenika u zatvoru Abu Graib koji su vodili Amerikanci, Ramsfeld je ponudio ostavku, ali je Buš nije prihvatio. Međutim, izgubivši svaku političku podršku, na kraju se povukao 2006. godine.
Bivši zamenik američkog sekretara odbrane Pol Volfovic bio je među prvim američkim zvaničnicima koji su posle terorističkih napada 11. septembra zagovarali napad na Irak i na Al Kaidu u Avganistanu.
Danas analitičar u jednom političkom institutu, Volfovic (69) je priznao da je iračko oružje za masovno uništenje izabrano kao povod za rat kako bi se u javnosti dobila velika podrška za invaziju. Posle odlaska iz Pentagona, bio je predsednik Svetske banke, ali je morao da podnese ostavku 2007. godine zbog optužbi da je favorizovao neke svoje pristalice.
