Izvor: Politika, 15.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puč Borisa Berezovskog
Boris Berezovski (61), ruski tajkun i politički emigrant koji već godinama živi u Velikoj Britniji, ponovo je žestoko uzdrmao savezništvo Moskve i Londona. Izjavom da "priprema novu revoluciju u Rusiji sa ciljem da silom sruši sa vlasti predsednika Vladimira Putina", bivši profesor matematike i siva eminencija Kremlja iz vremena Borisa Jeljcina, potpuno je otvorio karte i najavio pravi rat ruskoj državi. U izjavi londonskom "Gardijanu" Berezovski je jasan: "Moramo da upotrebimo silu kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bismo srušili taj režim".
Reči čoveka koji je bogatstvo koje se procenjuje na 850 miliona funti stekao u vremenima ruske tranzicije, bezobzirno pljačkajući državnu imovinu, žestoko su odjeknule u obe prestonice. U Moskvi su njegove izjave ocenili kao kriminalno delovanje i odmah prosledili Londonu zahtev da se dotičnom ukine status izbeglice i da pod hitno bude isporučen nadležnim ruskim organima.
U britanskoj prestonici su zatečeni, iako ovo nije prvi put da Berezovski (koji je za potrebe izbeglištva ime promenio u Platon Jelenjin) na ovakav način preti svojoj bivšoj domovini. Slično je bilo i pre oko godinu dana kada je, takođe, pozivao na nasilno svrgavanje Putina što je nateralo čak i tadašnjeg britanskog šefa diplomatije Džeka Stroa da reaguje i predoči mu mogućnost oduzimanja izbegličkog statusa. Međutim, kako se ispostavilo, ruski bogataš je bio jači i od Stroa. Pokrivši se odlukom lokalnog suda ostao je u Londonu i nastavio hajku na rukovodstvo u Moskvi.
Podsetimo, Berezovski je u vreme Jeljcina bio jedan od miljenika takozvane familije, izuzetno moćne neformalne grupe unutar Kremlja, čiji je najistaknutiji član bila predsednikova ćerka Tatjana Djačenko. Ali ambiciozni magnat je gledao dalje. Upotrebio je svoj ne mali politički, medijski i finansijski potencijal kako bi pomogao dolazak na vlast Jeljcinovog naslednika Vladimira Putina.
Međutim, novi prvi čovek zdanja na Crvenom trgu odavno je shvatio svu moć ruskih oligarha i njihovu želju da ekonomiju države potpuno potčine sopstvenim interesima. Odlučio je da se sa njima obračuna. Prva žrtva bio je – Boris Berezovski. S razlogom, pošto je njegova medijska imperija, koja je obuhvatala nekoliko najuglednijih dnevnih listova i nedeljnika i najmoćniju televizijsku stanicu ORT, prekrila praktično celu zemlju. Tako je počeo "rat" dvojice ljudi iz dve sasvim različite epohe novije ruske države.
U "Gardijanovu" priču o "revoluciji Berezovskog" u petak se, koliko god nevoljno, uključio i Skotland jard. Kako je nezvanično saopšteno, počela je provera iskaza ruskog tajkuna sa ciljem da se ustanovi ima li u njemu ičega protivpravnog čime bi dotični ugrozio svoj status političkog izbeglice. "Trenutno ne vršimo istragu nego samo procenjujemo ima li opravdanja za njen početak", saopštili su u Skotland jardu.
Očigledno shvativši da se zaleteo, Berezovski je istog dana posle podne pokušao da podrobnije objasni stavove iz intervjua datog londonskom dnevniku i ponešto ublaži svoje pretnje. Po njemu, u Rusiji trenutno ne postoje okolnosti za održavanje slobodnih izbora. "U takvim uslovima izbori ne mogu da budu sredstvo koje bi obezbedilo promene. Zato podržavam korišćenje drugih metoda za povratak zemlje demokratiji", navodi tajkun uz tvrdnju da je reč o "nenasilnim metodima, kakvi su korišćeni u Gruziji i Ukrajini".
Teško je, ipak, oteti se utisku da Berezovski, ne "gađa" samog Putina. Njegov cilj je pre svega predsednikovo okruženje. Zato on i navodi da upravo u tom miljeu već ima svoje ljude. Posle izbora za šefa države (zakazanih za mart 2008) lako je moguće da dođe do izvesne surevnjivosti među činovnicima Kremlja. Tu pukotinu pokušaće da proširi Berezovski. Naravno ne zbog demokratije, nego zbog ličnih interesa.
Na tom poslu on, očigledno, računa i na pomoć britanskih političkih krugova. London, naime, već godinama igra važnu ulogu u dezavuisanju Moskve, kako na spoljnom tako i na unutrašnjem planu. Pružanje utočišta Ahmadu Zakajevu, najbližem saradniku Aslana Mashadova, pokojnog lidera čečenskih separatista, i zatvaranje očiju pred činjenicom da je na teritoriji Ujedinjenog kraljevstva godinama aktivno delovao logor za obuku čečenskih terorista, samo su najdrastičniji primeri ovakve politike.
Ovih dana britanska kontraobaveštajna služba izašla je u javnost sa tvrdnjama da u okviru ruskog diplomatskog poslanstva u Londonu deluje čak 30 tajnih agenata što je više nego u vreme hladnog rata. Naravno u celu priču uklapa se i slučaj trovanja bivšeg ruskog agenta Aleksandra Litvinenka, čoveka koji je, kako se tvrdi, svojevremeno lično obavestio Berezovskog da mu u Rusiji preti hapšenje, a možda i nešto gore.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 15.04.2007.]
