Izvor: Politika, 17.Apr.2012, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preporod levice
Uspeh trockiste Žan-Lika Melonšona mogao bi da pomogne socijalisti Fransoa Olandu da pobedi Nikolu Sarkozija
Samo velike pop zvezde do sada su uspevale da probude takvu energiju i ritam kakvu je ovih dana, na plažama Marselja, u Tuluzi i po ostalim gradovima Francuske, proizveo predsednički kandidat fronta levice Žan-Lik Melonšon. Nekadašnji profesor i trockista, danas poslanik u Evropskom parlamentu i kopredsednik Levog fronta, ima sve šanse da u nedelju u prvom krugu glasanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zauzme ono najznačajnije, treće mesto. Ovom radikalnom levičaru, kako ga naziva zapadna štampa, prikloniće se, prema poslednjim anketama, možda čak i 17 odsto Francuza.
To bi onda značilo da će 6. maja u drugom krugu socijalista Fransoa Oland ubedljivo pobediti aktuelnog predsednika Nikolu Sarkozija. Ako harizmatični Žan-Lik Melonšon podrži umerenog Olanda i nagovori svoje pristalice da Sarkozija oteraju u penziju, Francuska će se naći prvi put posle mnogo godina na raskrsnici. I sva je prilika da će u junu, za kada su zakazani parlamentarni izbori, skrenuti ulevo.
Od ishoda francuskih predsedničkih izbora umnogome zavisi neposredna budućnost evropske zajednice koju trese ekonomska i vrednosna kriza. Ako se druga ekonomija evrozone ubedljivo odupre putu drastične fiskalne discipline koji je uz pomoć Sarkozija trasirala nemačka kancelarka Angela Merkel, ima šanse da Brisel otvori širu debatu o preporodu Evrope. Ona pod uticajem ojačanih levih snaga iz Francuske ne bi više bila isključivo fokusirana na rejting agencija, finansijskih institucija i ukidanje socijalnih beneficija, već bi u ovaj kapitalistički diskurs uplivale crvenije majske ideje.
„Prijatelji, dragi moji zemljaci, vi znate, osećate, vidite, danas pišemo novu stranicu u istoriji levice”, poručuje ovih dana Melonšon, dok mu kliču i skandiraju. More crvenih zastava vijori se na njegovim mitinzima. Jedna plavokosa Šveđanka posvetila mu je ovih dana pesmu, tražeći od njega da je povede i zaštiti. Spot su na Jutjubu videli milioni ljudi, ne samo iz Francuske.
Melonšon vatreno govori protiv kapitalizma i bogataške elite, poziva na građansku revoluciju, a sve veća masa mu otpozdravlja sa „Otpor, otpor...” Neki optužuju ovaj pokret da oko svog lidera gradi kult ličnosti. Na skupovima je mnogo onih koji bi da dodirnu Melonšona, a bilo je i onesvešćivanja. Protivnici prigovaraju da su Melonšonove ideje potpuno nerealne. On namerava da povisi minimalnu platu za 20 odsto, da zabrani profitabilnim kompanijama otpuštanje radnika, i ograniči godišnja primanja na 360.000 evra.
„Valjda vam je jasno da narod ovde ne dolazi radi mene ili bilo koga drugog”, rekao je Melonšon u intervjuu francuskim novinama. „Oni dolaze radi ideje.”
Iako ima 60 godina, bivši socijalista je prvi put u trci za francuskog predsednika, a ako se desi da u prvom krugu dobije više glasova od ekstremno desne Marin le Pen, Francuska će prvi put u novijoj istoriji imati dvojicu levičara među prva tri kandidata. Komunistički lider Žorž Marše je 1981. dobio 15 odsto glasova, koji su potom u drugom krugu pomogli da pobedi socijalista Fransoa Miteran.
Ono što brine analitičare, naklonjene sadašnjoj evropskoj opciji pod vođstvom finansijskih centara, jeste brzi napredak francuskog „trećeg čoveka”. Melonšon je u trku ušao sa samo šest odsto onih koji su se izjasnili da nameravaju da mu daju glas. Potom je napunio trgove Pariza, Tuluze, Lila, Marselja, i namerava u četvrtak da još jednom pozove Parižane na „građanski otpor protiv berze” kako bi se „odbranili od finansijskih moćnika”. Sve ovog trenutka govori da će svojom harizmom i originalnom pojavom istisnuti desni nacionalni front sa trećeg mesta.
Komunizam je, zaključuje analitičar pariskog „Monda”, sahranjen u Evropi pre 30 godina, ali bi mogao da vaskrsne u Francuskoj. Front levice ubira svoje pristalice, kako pokazuju ankete, među onima koji nisu ni imali nameru da idu na birališta, među marginalizovanima i nezadovoljnima. Njih je u proteklih trideset godina regrutovala ekstremna desnica. Vremena se menjaju, pa je vešti Melonšon na krilima tog vetra pozvao „nezadovoljnike” da u „svom komšiji prepoznaju prirodnog saveznika u borbi protiv finansijskih špekulacija”. Za razliku od Nacionalnog fronta, koji za krizu krivi imigrante.
Zorana Šuvaković
----------------------------------------------------------------
Sarkozijev preokret razljutio Nemce
Četiri dana pred prvi krug predsedničkih izbora, pritisnut nepovoljnim pokazateljima o svojim izgledima, Nikola Sarkozi je napravio neočekivan preokret. Aktuelni francuski predsednik zatražio je da Evropska centralna banka preusmeri svoja sredstva na ekonomski razvoj članica EU. U poslednjem pokušaju da se pred izbore predstavi kao jedini pouzdani zaštitnik francuske ekonomije, Sarkozi je prekršio dogovor postignut prošlog novembra sa nemačkim partnerima. Po tom sporazumu, koji nije ispoštovan, trebalo je da se prestane sa diskusijom oko uloge ECB u rešavanju ekonomskih teškoća u Evropi.
„ECB bi morala da podstiče ekonomski rast, kao sve ostale centralne banke na svetu”, rekao je Sarkozi u intervjuu radiju Frans internasional uzimajući za primer Kinu koja podešava vrednost juana kako bi povećala svoj izvoz.
objavljeno: 18.04.2012
