Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisar Šindlerove liste
Seoba jedne starije dame (92 godine) iz Njujorka u Izrael izazvala je posebnu medijsku pažnju, iako nije reč o nekoj javnoj ličnosti. Uz informacije o tome išli su intervjui, posebno u izraelskoj štampi, koje su, potom, preuzimali nemački dnevnici u kojima je junakinja ovih novinskih tekstova, bistre pameti i, kažu, neobične svežine u sećanjima, priznala da, eto, i nije baš jednostavno u njenim godinama još jednom "počinjati novi život".
Krštenica je, međutim, tako htela - nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više, pod teretom godina, mogla sama u američkom megapolisu, pa je odlučila da bude bliže sinu, koji je odavno u Izraelu - da minulih dana počne njen "treći život".
Granica između onog drugog i ovog u koji sada ulazi, nije, međutim, tako odsečita kao što je bila, konačna i neopoziva, između prvog, koji je počeo rođenjem u Beču, za vremena cara Franje Josifa i onog potonjeg, u koji je bačena Drugim svetskim ratom.
Reč je o Mimi Rajnhard koju je, zakasnelo, u medijsku i javnu orbitu "lansirala" činjenica da je bila "pisar" čuvene "Šindlerove liste", Oskara Šindlera, esesovca i nacističkog fabrikanta, koji je u okupiranoj Poljskoj spasao više stotina Jevreja iz koncentracionih logora i - sigurne smrti.
Od ove epizode glasoviti režiser Stiven Spilberg je u filmu snimljenom 1993. pod naslovom "Šindlerova lista" napravio heroja u vremenu zla, o čijim motivima u spasavanju Jevreja postoje različite interpretacije.
Mimi Rajnhard, koja je na pisaćoj mašini po njegovom nalogu ispisivala dugu listu od preko hiljadu imena robijaša koje su vlasti iz logora nedaleko od Krakova ustupile nemačkom fabrikantu emajla i potom oružja, svoju ocenu o Šindleru sažima u nekoliko reči: on, svakako, nije bio anđeo ali je možda imao "zlatno srce" i sasvim sigurno "hrabrost da rizikuje".
Kod Šindlera, i u spas od sigurne smrti u gasnoj komori, Rajnhardovu je dovelo poznavanje stenografije. To je bilo jedino što je studentkinja jezika naučila i znala od "praktične upotrebe".
Njena jevrejska porodica živela je u prestonici velike imperije, koja se, kaže, prostirala od "Sarajeva do Praga i Jadrana do Dnjestra", u atmosferi relativne tolerancije i prilične sigurnosti. Slučaj je hteo da Beč napusti 1936, "iz ljubavi" i preseli se sa (prvim) mužem u njegov rodni Krakov. U junu 1939. rodio se sin Saša, a koji mesec kasnije nacisti su umarširali u Krakov i od njega napravili prestonicu okupirane Poljske. Usledila su hapšenja i progoni. Muž je poginuo na kapiji varšavskog geta pri pokušaju bekstva. Nju je spasla - stenografija. Umesto da ode na prinudni rad, obavljala je poslove u upravi logora.
Kod Oskara Šindlera je stigla u oktobru 1944. Bio je to prinudni logor u blizini Krakova. Crvena armija se nezadrživo približavala i Nemci su bili u povlačenju. I Šindler je krenuo na zapad, tamo gde je Vermaht još držao kontrolu. Njegov cilj je bio da aktivira fabriku oružja na tlu današnje Češke. Bili mu je za to potrebno, pored "njegovih Jevreja", koje je zapošljavao u fabrici emajla, još radnika. Tako je nastala čuvena "Šindlerova lista" u koju je Mimi Rajnhard, uz radnike iz logora, unela i svoje ime i imena svojih prijatelja.
Bilo je, kaže, onih koji nisu hteli na tu listu i u novu neizvesnost. Ta lista zaista nije ništa garantovala. Bili su ubeđeni da će preko te liste stići samo u novi logor. Ali mnogi su verovali Šindleru, samo zbog toga što je postupao dobro sa svojim radnicima.
Kad je voz sa Šindlerovim radnicima krenuo iz logora blizu Krakova, umesto da stigne u novo odredište, skrenut je ka - Aušvicu. Bile su to dve nedelje pakla, priseća se Rajnhardova.
Šindler je činio sve da izbavi "svoje radnike". To mu je uspelo tek kad je oštro zapretio da će upravu logora tužiti u Berlinu zbog "opstrukcije ratnih napora". Nekoliko meseci kasnije stigli je sloboda i za 1.100 Jevreja kojima je Šindler spasao glave.
Mimi Rajnhard je o tim događajima tvrdo i dugo ćutala. Ništa nije ispričala ni svojoj familiji, sinu Saši, koji je takođe preživeo, novom mužu i kćerki koju je dobila s njim (u međuvremenu su oboje umrli). Nije, jednostavno, "želela da se seća i ponovo sve to preživljava". Dugo je odbijala da vidi i Spilbergov film. Za nju je to bio "bivši život".
Otišla je, ipak, u bioskop i posmatrala "Šindlerovu listu", ali sa - distancom. Kao da u tome uopšte nije učestvovala. Pokušava to i u priči s novinarima. Samo povremeno ju je odavala ponekad suza, koja je više govorila o njenim emocijama nego reči koje su tekle, naizgled smireno i hladno...
[objavljeno: ]
