Izvor: Politika, 27.Feb.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opomena iz Menzel Burgibe
„Srpski Zejtinlik” oko Bizerte i plima turista nude oslonac jačanju budućih spona Srbije i Tunisa
Od našeg specijalnog izveštača
Tunis, februara – Zabrađena u dugu plavu maramu, Vardija Hamdi (69), udovica dugogodišnjeg čuvara srpskog vojničkog groblja u Menzel Burgibi, na severu Tunisa, ima jednu teskobnu želju.
„Ovdašnje hrišćansko groblje je zapušteno. Detelina brzo izraste, u šikari oko oronulih francuskih i italijanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spomenika ima zmija. Da imam jednu kosačicu za travu, meni i mom sinu Muldiju, koji je posao čuvara srpskog groblja nasledio od oca Ahmeda, bilo bi lakše da raskrčimo korov. Ovako, busene korova čupamo rukama, trudimo se da ne zaklone krstove u obliku srpskih vojničkih sablji iz tog davnog rata. To nam je jedini posao od koga skromno živimo”, ispričala je Vardija oborenog pogleda grupi novinara iz Srbije koji su na poziv Ministarstva turizma Tunisa nedavno boravili u prijateljskoj državi na severu Afrike.
Preko 22.000 turista iz Srbije lane je posetilo Tunis, državu koju na Crnom kontinentu zbog izuzetno čvrstih odnosa sa briselskom familijom smatraju „afričkim prozorom u Evropu”. Obilazak srpskog vojničkog groblja u Menzel Burgibi i Bizerti bio je upečatljiva stanica na putovanju skrojenom da temeljno predstavi „Kulturu u Tunisu”, u politički najstabilnijoj državi Magreba sa kojom Beograd neguje odlične političke veze i skromnu ekonomsku saradnju.
Zvanični itinerer bio je precizan. Madija – prestonica fatimidskih kalifa, najimpresivniji rimski koloseum na Crnom kontinentu u El Džemu, najstarija i najlepša džamija u severnoj Africi u Keruanu, četvrtom svetom gradu islama, uveliko okićenom pred proslavu rođendana proroka Muhameda u petak 26. februara. Potom najveći muzej mozaika na svetu „Bardo” u prestonici Tunisu, pa mondenski Sidi Bu Said u kom su živeli Frenk Lojd Rajt i Andre Žid, zatim arheološki mozaik šest civilizacija u Dugi, pa Sus, Port el Kantaui... ukupno 1.200 kilometara putovanja po severnom i centralnom delu desetomilionske države.
Prvi iskorak iz unapred zacrtanog plana dogodio se neočekivano u Kartagini, prestonici osvajača Hanibala, jednoj od najznačajnijih metropola antičkog sveta. Umesto na punsko-rimskim iskopinama koje nadvisuju Kartaginski zaliv, putujući vremeplov prvo se zaustavio u aveniji Frenklina Ruzvelta u Kartagini, na groblju američkih vojnika koji su tokom Drugog svetskog rata poginuli u oslobodilačkim bitkama u severnoj Africi. Velelepni mozaik u pročelju besprekorno negovanog memorijalnog kompleksa detaljno prikazuje dejstva savezničkih trupa od Gabesa, pustinjske raskrsnice na jugoistoku Tunisa, do legendarne Kazablanke na marokanskoj obali Atlantika.
„Nikada nećete biti zaboravljeni”, poručuje spomenik između Zida sećanja i vojničkih kao pod konac postrojenih grobova.
„Najlepša mesta rezervisana su za vojnička groblja”, lakonski je objasnio vodič Ahmed Uardani odlazak do francuskog vojničkog groblja iz Prvog i Drugog svetskog rata uoči odlaska u Bizertu, stratešku luku sa velikim planovima za budućnost.
„Tunis se postojano otvara svetu. Najbliža tuniska prefektura Evropi gradi novu industrijsku zonu i namerava da postane vodeća luka za jahte na Mediteranu. Istovremeno, koliko verujemo u biznis, toliko cenimo i kulturnu baštinu...”, ističe Med Feti Isiju, regionalni komesar za turizam Bizerte. Plima novovekovnih turista ipak ne hrli na „srpski Zejtinlik” oko Bizerte: složena istorija opet je odigrala svoju ulogu. Strateška luka od vremena Feničana, Rimljana, Vandala i Vizantinaca, Bizerta je nevoljnim odlaskom Francuza iz grada 1963. godine zasenčila stranicu istorije o kojoj svedoči hrišćansko groblje, restaurirano 2007. godine.
Uz krajnji desni obodni zid, zarđalom gvozdenom ogradom izdvojeno je Srpsko vojničko groblje s početka 20. veka: 12 oronulih spomenika, skromna kapela, prašnjavi venci, kosturnica prekrivena tankim slojem mahovine, čempres i borovi... potresni su ispit sećanja i zaborava.
„Kad otpadne slovo sa imena na spomen-kosturnici, nemam čime nego malterom da zalepim novo, latinično”, vajka se Haikel Usleti (30), čuvar srpskog vojničkog groblja u Bizerti.
Zub vremena i oskudica prolaze tu gotovo nezapaženo. Retki su posetioci Srpskog vojničkog groblja u Bizerti, „manje ih je od 1.000 godišnje”, vele nam upućeni zvaničnici u Tunisu. Još su ređi oni koji stignu do vojničkih krstova-sablji u Menzel Burgibi, potvrđuje Vardija Hamdi, čuvarka srpskog vojničkog groblja u nekadašnjoj strateškoj francuskoj pomorskoj bazi nadomak Bizerte.
Ekskurzija za Bizertu pripada neizvesnoj budućnosti?
Tanja Vujić
[objavljeno: 28/02/2010]
