Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Mar.2009, 23:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne sledi EU američki primer

BRISEL - Lideri Evropske unije su danas, drugog i poslednjeg dana samita u Briselu, postigli dogovor o obezbeđivanju novih zajmova Međunarodnom monetarnom fondu u vrednosti od 75 milijardi evra (103 milijarde dolara), u okviru napora Grupe 20 razvijenih zemalja i privreda u usponu (G20) za povećanje uloge MMF u borbi protiv globalne recesije.

Lideri su se takođe dogovorili da udvostruče krizni fond za članice EU koje su najviše pogođene krizom, na 50 milijardi evra (68,5 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << milijardi dolara). Letonija i Mađarska su već dobile sredstva iz tog fonda, a očekuje se da će i Rumunija zatražiti pomoć.

Odbačen pritisak SAD

Učesnice samita su odbacile pritisak SAD za povećanje obima ekonomskih stimulativnih planova EU i ukazale da ostaju prioriteti da se sačeka i vide rezultati postojećih paketa za oporavak i da se sprovodi budžetsko ograničenje.

"Sada je vreme da se realizuju svi odobreni paketi i obećanja , tako da ne mislim da je vreme za donošenje novih paketa", ukazao je na samitu premijer Estonije Andrus Ansip.

Britanski premijer Gordon Braun, koji će 2. aprila biti domaćin samita G20, rekao je da su novi zajmovi za MMF namenjeni za hitne potrebe.

"Predviđeno je da taj novac bude na raspolaganju MMF u slučaju potrebe. On će omogućiti MMF da interveniše kada je neka zemlja u teškoćama", objasnio je Braun.

ECB: Nemamo plan za bankrot članica zone evra

Irski premijer Brajan Kauen i drugi lideri su odbacili opaske jednog nemačkog parlamentarca koji je rekao da je Evropska centralna banka pripremila plan za sprečavanje bankrota članica zone evra, pri čemu su Irska i Grčka glavni kandidati za tu pomoć.

ECB je saopštila da je informacija o njenoj ulozi u navedenom planu neistinita

Kao posledica ekonomske krize, 27-člana EU se suočava sa rastućom nezaposlenošću, padom proizvodnje i nezadovoljstvom javnosti.

U protestima u Francuskoj je u četvrtak, prema saopštenju sindikata, učestvovalo oko tri miliona ljudi, a od početka globalne ekonomske krize pale su vlade dve članice Unije - Letonije i Belgije.

Lideri EU su, međutim, jasno stavili do znanja da neće slediti mere SAD za povećanje postojećih paketa za oporavak privrede, nakon što su američke Federalne rezerve u sredu obećale dodatnih bilion dolara (hiljadu milijardi) za pomoć američkoj privredi.

Kao odraz poziva EU za strože regulisanje finansijskog tržišta kako bi se izbeglo ponavljanje finansijske krize, učesnici samita su pozvani na "odgovarajuće regulisanje i nadgledanje finansijskih tržišta i učesnika na njemu koji mogu predstavljati sistemski rizik".

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je predočio da su se lideri EU dogovorili da ove godine sprovedu reforme, bazirane na prošlomesečnim predlozima grupe De Larosijea, konsultativnog panela EU na visokom nivou.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...