Izvor: Blic, 15.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbogatiji čovek na svetu
Najbogatiji čovek na svetu
Dan Tana, odnosno Dobrivoje Tanasijević je zanimljiv, šarmantan gospodin sklon šali koji, zašto ne reći, ume vešto, uz osmeh, da izbegne odgovore. No, uprkos tome nije nezanimljivo razgovarati s njim. Reč je o čoveku koji je član Američke filmske akademije, član Saveta Festa, predsednik Međunarodne komisije fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, već 39 godina vlasnik čuvenog restorana u Los Anđelesu u kome se okupljaju najveće filmske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zvezde, filmski producent i ko zna šta sve još. Kao perspektivan fudbaler otišao je iz Jugoslavije pedesetih godina, zatim je u Americi bio glumac da bi potom, osamdesetih, postao i producent. Kako sam kaže, živi u Londonu, Holivudu i Beogradu, odnosno u avionu.
Možda bi ovaj intervju ipak trebalo pisati s’ kraja. Jer, na samom kraju razgovora zazvonio je telefon, on se uz izvinjenje javio preko spikerfona, a onda se sa one strane začuo glas:'Ej, j...š li šta?' Nasmešio se, rekao da upravo ima intervju pa ne može da radi dve stvari u isto vreme. Kada je isključio aparat njegove opaske i komentari bili su zaista duhoviti i sa puno stila.
Dakle, FEST se bliži, a gospodin Dan Tana je jedna od najvažnijih mirođija u toj čorbi. Govoreći o svečanosti otvaranja izbegao je da kaže imena onih svetskih 'faca' koje će za tu priliku doći u Beograd, ali je lakonski uz osmeh izjavio:'Ne brinite, bićete zadovoljni'. Čaršija smatra da je u vašim rukama čarobni štapić kada je reč o dovođenju velikih filmskih imena, odnosno vaših prijatelja, što će svakako uticati i na uspeh Festa?
- Kad dovedete 92 filma iz celog sveta, onda zaista nije daleko od istine da vam je za to potreban čarobni štapić. Mislim da se malo koji grad na svetu može time pohvaliti. Imamo sreću da su u programu Festa svih 5 filmova nominovanih za Oskara.
Možemo li da čujemo neko od velikih glumačkih imena koja dolaze na Fest?
- Nije lako dovesti filmske zvezde nigde, a posebno posle čuvenog 11. septembra. Govorim o zvezdama koje su plaćene između 5 i 25 miliona dolara po filmu, koje su osigurane i od producentskih kuća i od agencija. Neće oni tek tako da rizikuju, naročito u ovoj situaciji kada preti opasnost od rata Amerike sa Irakom. Mislim, da je dobro što smo festival pomerili iza Berlinskog i to će pomoći u budućnosti. Najvažnija stvar je to da se vratimo tamo gde smo bili pre 20 godina kada su velikani filmskog platna pohodili Beograd, da stvorimo novi temelj i da gosti koji dođu budu zadovoljni. Doduše, ne znam da je bio i jedan gost u ovim krajevima a da nije otišo prezadovoljan. Da li da ponovim pitanje ili je reč o tajni?
- Imena i treba da budu tajna. Za poslednjih 30 godina ne znamo pouzdano ko će da dođe ni na dodelu Oskara. Naravno, svi obećaju, a na kraju neko snima film, neko izostane zbog privatnih razloga, u svakom slučaju nema garancija. I kada je reč o Festu, mi nikog ne dovodimo, mi smo samo pozvali ljude. Neki će doći neki neće, oni koji budu došli biće zadovoljni, ovi drugi će se kajati kad čuju kako je bilo. Dakle, biće zadovoljni i oni i publika?
- Hoće. Doduše, na žalost kod našeg naroda ovde, a i ma gde bio, šta god da uradiš ili doneseš oni nisu zadovoljni. Evo, u FSJ sam 10 godina, navijači su 10 godina zviždali našoj himni, a pre neki dan u Podgorici 8.500 navijača je iz sveg grla pevalo 'Hej Sloveni'. Mi smo jedan zaista čudan narod. Nikad, na žalost, nismo zadovoljni. Doduše, možda je to i dobro, možda sam baš zbog toga i ja uspeo u životu. Jer, ponikao sam u ovim krajevima a živeo u zemljama gde čovek kao individualac uvek ima šansu da svojim talentom i radom napravi karijeru i da se obogati. Bili ste više od decenije aktivni u FSJ, kako se osećate sada kada je organizacija promenila ime?
- Promenili smo ime ali još nismo poraženi. Igrali smo nerešeno, ali neću da kažem protiv koga (smeh). Što se imena tiče i ja sam ga menjao, ali sam to opet ja. Rođen sam kao Dobrivoje Tanasijević, a sada se zovem Dan Tana. Dakle, oni mogu da menjaju ime koliko hoće, što se mene tiče. Šta vam je veća ljubav fudbal ili film?
- Moja najveća ljubav je prijateljstvo. Ja sam najbogatiji čovek na svetu jer imam puno prijatelja. Zatim, familija koju takođe ubrajam u prijatelje. Posle toga, moja druga ljubav, je to što volim da pojedem i popijem.Treća mi je ljubav fudbal, a zatim film. Jer, fudbal me zadužio, zahvaljujući njemu zaradio sam prve pare, kroz njega sam ušao i u film. Imam sreću da sam bio glumac i producent, onaj koji plaća i onaj kome plaćaju. U restoranu bio sam i sudopera i gazda. U fudbalu sam bio igrač i vlasnik nekoliko klubova, sada sam u upravi 'Zvezde'. Bio sam, dakle, i gore i dole i u sredini. To je iskustvo koje nikakve pare ne mogu da plate. Vlasnik ste čuvenog restorana u El-eju, prijatelj ste sa velikim glumcima...
- Moglo bi o tome na dugačko i naširoko da se priča. Vidite, u Americi svaka osoba sanja da ima restoran. Verovatno misle kako je to mogućnost da imaš žur svako veče. Niko nije svestan kako je to težak posao. Pre godinu dana u jednom uglednom listu čitao sam statističke podatke kako od 100 restorana koji se otvore u Americi, 95 ih propadne u prvoj godini, a od 5 koji ostanu samo 1 izdrži 10 godina. A mi evo postojimo već 39 godina. Kada bi nekome ko nije čuo za vas trebalo u par rečenica da kažete ko je Dan Tana, šta biste rekli?
- Dan Tana je jedno seljačko dete iz Čibutkovice, koje je odrastalo u Beogradu, koje je zahvaljujući predsedniku Titu, bog da mu dušu prosti, pobeglo odavde i koje je uspelo u životu zahvaljujući roditeljima, jer su ga oni naučili da raditi nije sramota. Koji je vaš omiljeni film?
-'Građanin Kejn', 'Kazablanka', 'Kum' broj 1 i 2 i volim ovaj sa kojim otvaramo festival, 'Tihi Amerikanac'. Juče su me u Podgorici pitali neki strani novinari zašto smo izabrali baš taj film da otvorimo Fest - 'jer je on protiv Amerike', a ne kanskog pobednika. Međutim, taj film nije protiv Amerike, to je film protiv rata. Tatjana Njezić
