Izvor: Politika, 16.Apr.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogućnost rata je slaba
Greška je što pregovore prate pritisci, kaže „Politici” zamenik šefa iranske diplomatije. Crna lista za 100 zapadnih kompanija
Šest velikih sila i Iran su posle jednogodišnje pauze obnovili pregovore o spornom nuklearnom programu Teherana, ali dogovor u Istanbulu da se razgovori nastave u Bagdadu za pet nedelja samo privremeno spušta tenziju, dok mogućnost oružanog sukoba nije otklonjena.
Iran je čvrsto na poziciji da je njegov nuklearni program isključivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mirnodopske prirode i traži ukidanje sankcija, dok Zapad i dalje sumnja da istraživanja i obogaćivanje uranijuma vode proizvodnji atomske bombe i zahteva hitnu akciju i dokaze da Islamska Republika nema ambiciju pravljenja atomske bombe.
Ramin Mehmanparast, zamenik šefa iranske diplomatije, u razgovoru za „Politiku” podseća da je vrhovni vođa islamske revolucije, ajatolah Ali Hamnei, nedavno izdao „fatvu” – versko mišljenje – rekavši da je posedovanje atomskog oružja „haram” – greh. „Niti smo tragali niti ćemo tragati za nuklearnim oružjem”, ponavlja on poznati stav Teherana da nema nameru da pravi A-bombu, a da mu je nuklearna energija neophodna za proizvodnju struje i za izotope u medicini.„Jedna od velikih grešaka Zapada je što pregovore prate pritisci” kaže Mehmanparast, podrazumevajući četiri runde sankcija UN, posebne kaznene mere SAD, odluku EU da od 1. jula zabrani uvoz iranske nafte, ili izjave američkog predsednika da su „sve opcije na stolu”.„Preteći rečnik samo proizvodi negativne reakcije”, kaže diplomata zemlje koja je zapretila da će, u slučaju da je napadnu SAD ili Izrael, blokirati moreuz Hormuz, pomorski put kojim prolazi trećina svetskog izvoza nafte, što bi cenu barela podiglo na 200 dolara i izazvalo globalni energetski haos. „Mi nismo Avganistan, Irak ili Libija. Onaj ko sa nama želi rat moraće da prihvati velike žrtve. Ipak, mogućnost rata je slaba. Šanse za pobedu razuma su mnogo veće”.
Obazrivi optimizam posle „pozitivne atmosfere” progovora Irana i grupe 5+1 (pet stalnih članica UN plus Nemačka) i dalje ne ukida visok stepen nepoverenja između Zapada i Teherana, a pokazuje se da dijalog o iranskom nuklearnom programu nije ni malo umanjio tenziju između Irana i Izraela.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji Iran naziva „leglom terorizma” i smatra se pobornikom bombardovanja, iritiran je činjenicom da će naredna runda biti održana u Bagdadu 23. maja. Time je, kaže on, Iran dobio još pet nedelja da „bez ograničenja nastavi sa obogaćivanjem uranijuma”.„Netanjahu podseća na čoveka koji preti oružjem koje je okrenuto ka njegovoj glavi”, uzvraća iranski diplomata, a njegove reči su daleki eho pretnji iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada da će „cionistički režim sravniti sa zemljom”.
Mehmanparast, koji je i portparol ministarstva inostranih poslova, izbegao je da odgovori na pitanje da li Iran – ukoliko dopusti međunarodne inspekcije, ili pruži dokaze o ograničavanju programa obogaćivanja uranijuma na 3-5.5 procenata – za uzvrat očekuje ublažavanje ili ukidanje međunarodnih sankcija.
Upitan koliko će zabrana prodaja iranske nafte uticati na nacionalnu ekonomiju, Mehmanparast podseća da je ovogodišnji budžet (mart 2012-13) čak 500 milijardi dolara i dodaje da su reforme koje su u toku učinile da se procenat punjenja budžeta prihodima od nafte spusti na 30 odsto, da se državni rashodi smanjuju dok rastu prihodi od privatizacija i poreza.„Iran sa sadašnjim kapacitetima proizvodnje može da izvozi naftu 85 godina a gas 150 godina. Malo je takvih zemalja.
Mehmanparast tvrdi da bez obzira na gubitak nekih tržišta Iran „nije spreman da naftu prodaje jevtino” i da će se za povoljnu cenu izboriti kod velikih kupaca kao što su Kina i Indija.„Naučili smo se do sada da uvek profitiramo od sankcija koje nam zavode. Tako će biti i sa naftom”.
Ne precizirajući detalje, on najavljuje da će Iran uskoro stotinu stranih kompanija staviti na „crnu listu” a da će njihovi proizvodi biti zamenjeni domaćom proizvodnjom. „Biće više pritiska na narod, ali kada se obavlja reforma ekonomske infrastrukture to je normalno. Da se Iran plaši, ne bi sada ulazio u reforme”.
Koliko god da je konačni dogovor između Irana i njegovih zapadnih neprijatelja daleko, povratak pregovaračkom stolu mogao bi da stiša nervozu posle 15 meseci tokom kojih su bubnjevi rata bili veoma glasni.
Boško Jakšić
objavljeno: 17.04.2012.
