Izvor: Blic, 18.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moćni duo izvlači EU iz krize
Prvo što je Nikola Sarkozi, novi predsednik Francuske, uradio po inauguraciji, bilo je da odleti u Berlin još istog dana na sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Time je svima postalo jasno da će njegov glavni zadatak biti da, zajedno sa Merkelovom, pokuša da izvuče Evropsku uniju iz ustavne krize.
„Najhitnije je da Evropsku uniju izvučemo iz trenutne paralize institucija. To nije samo simboličan poziv, već apel da odmah započnemo sa radom", rekao je Sarkozi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Do krize unutar EU došlo je nakon što su birači u Francuskoj i Holandiji 2005. odbili da prihvate predloženi nacrt ustava, zbog čega je do daljeg stopirano i širenje Unije. Stav Sarkozija jeste da se na nivou EU postigne mini sporazum o ustavu kako bi se izbegla komplikovana birokratska procedura verifikacije. On je najavio da novi sporazum neće morati da ide na referendum, već da će ga ratifikovati poslanici u parlamentu. Upravo je oživljavanje ustava EU najavljeno kao glavni cilj nemačkog predsedavanja Unijom, koje se okončava narednog meseca.
„Sigurna sam da će nas samit EU za korak približiti rešenju problema oko ustava", rekla je Angela Merkel.
Nemačka kancelarka insistira na tome da se rešenje za ustav pronađe što pre, kako bi ga sve zemlje članice ratifikovale pre izbora za Evropski parlament 2009. Bez rešenja institucionalne krize upitno je dalje širenje EU, a trenutni status kandidata imaju Hrvatska i Makedonija.
Angela Merkel želi da se na nivou EU postigne dogovor o novom ustavu, koji bi sadržao što više odredaba iz ranijeg nacrta, kao što su zajednički ministar spoljnih poslova i predsednik EU. Stav Berlina je i da bi odluke unutar Unije trebalo ubuduće da se donose proporcionalno po broju stanovnika svake države članice, čime bi velike države bile u prednosti.
Francuska i Nemačka su tradicionalno motor integracije unutar EU iako je njihov uticaj u Briselu poslednjih godina opao priključenjem zemalja iz nekadašnjeg istočnog bloka. Uprkos tome, kada je u pitanju ustav, većina zemalja članica ga je već ratifikovala (16 od ukupno 27). Ostale su proces ratifikacije odložile dok se ne pronađe zajedničko rešenje. Novi zamajac u rešavanju krize predstavljaće i prijateljstvo između Sarkozija i Merkelove.
„Ne smemo više da gubimo ni minut. Stav Francuske je da više neće samo lupati pečate na već donesene odluke, bez obzira na to da li je u pitanju unutrašnja, spoljna politika ili politike Evrope", dodao je Sarkozi.
Upravo bi u Briselu Sarkozi mogao da skupi prve poene pre nego što krene u bolne reforme na domaćem planu.
„Sarkozi je jasno stavio do znanja da želi da pomogne Angeli Merkel da se pronađe rešenje za krizu institucija. Zbog toga bi predstojeći samit EU mogao da bude njihov velikih uspeh kojim bi pokazali da imaju najveći uticaj u Uniji", kaže David Martino, portparol Sarkozija.
Najveći kočničari rešenja problema oko ustava su Poljska i Velika Britanija. Predsednik Leh Kačinjski se ne slaže sa predlogom kojim se sistem odluka zasniva na principu populacije u skladu sa brojem stanovnika svake države članice. To bi Nemačkoj, kao najvećoj zemlji EU, dalo najviše ovlašćenja. Problem oko Britanije je nešto složeniji. Iako odlazeći premijer Toni Bler važi za proevropski nastrojenog političara, on je rezervisan po pitanju ustava zbog transfera suvereniteta na Brisel. Odlazak Blera mogao bi i Britaniju da približi stavovima Nemačke i Francuske. Njegov zamenik Gordon Braun je stavio do znanja da neće zahtevati da novi ustav EU bude stavljen na referendum.
Fransoa Fijon novi premijer
Novi francuski premijer je Fransoa Fijon (53), blizak saradnik novog predsednika Nikole Sarkozija, saopšteno je iz Jelisejske palate, zvanične rezidencije predsednika republike. Fijon će zameniti sadašnjeg šefa vlade Dominika de Vilpena. Fijon je bio politički savetnik Sarkozija tokom kampanje i njegovo imenovanje nije iznenađenje.
Fijon je bio ministar u vladama Eduara Baladira, Alena Žipea i Žan-Pjera Rafarena.
Uloga premijera nije u Francuskoj ni izdaleka tako važan položaj kao što je u drugim zemljama Evrope i sveta, zato što je u francuskoj Petoj republici praktično sve u rukama šefa države koji premijere imenuje i smenjuje po sopstvenom nahođenju. Predsednik republike praktično i rukovodi vladom pošto prisustvuje njenim sednicama i utiče na donošenje njenih odluka.
