Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina pridobija Afriku
U borbi velikih za novu podelu interesnih sfera posle hladnog rata Kina je u Africi postala uticajnija nego ijedna strana sila od kraja kolonijalnih vremena i Zapad se bori da sačuva svoje interese pred jakim naletom Kineza, koji magnetski privlače crni kontinent "novom vrstom strateškog partnerstva".
Ono, za razliku od evropskog viđenja idejnog "partnerstva jednakih po ljudskom dostojanstvu, ali i po političkoj odgovornosti", u prvi plan stavlja pragmatsku "ekonomsku saradnju na obostranu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << korist", uz političku jednakost i uzajamno poverenje. Ali nema mešanja u unutrašnje stvari partnera i u njegov izbor društvenog sistema i razvojnog puta. Kinezi u takvom partnerstvu vide uspešnu saradnju jug-jug i svoj doprinos ekonomskoj globalizaciji.
Nedavni samit Evropske unije i Afrike u Lisabonu završio se neuspešno. Zapravo, usvojena je "Deklaracija o evropsko-afričkom strateškom partnerstvu", ali nije bilo saglasnosti o prihvatanju sporazuma o ključnim pitanjima dugoročne ekonomske saradnje koji je trebalo da bude potpisan do kraja ove godine. Na potpisivanje tog sporazuma, koji se u Africi ocenjuje kao neravnopravan, pristalo je samo 13 od pedesetak afričkih zemalja. Nakon kinesko-afričkog samita, koji je održan pre godinu dana, sporazum o strateškom partnerstvu sa Kinom potpisalo je dvostruko više zemalja Afrike - 28. Time se ukupan broj bilateralnih ekonomskih sporazuma koje je Kina sklopila sa afričkim zemljama popeo na 40.
Kinesko-afrička trgovina je ove godine napravila skok od oko 40 odsto i dostići će, nakon neprekidnog petogodišnjeg uspona, vrednost od verovatnih 70 milijardi dolara. Iako je znatno manja od obima trgovine između Afrike i Evropske unije (315,2 milijardi dolara), ona je veća od vrednosti robne razmene koju sa Crnim kontinentom ima Velika Britanija i veća od zbira vrednosti francusko-afričke (30 milijardi) i nemačko-afričke (23 milijarde) trgovine. Tako je Kina u trgovini sa Afrikom pretekla sve bivše evropske kolonijalne sile, iako je Evropska unija u celini zadržala poziciju glavnog afričkog trgovinskog partnera. U isto vreme, kinesko-afrička trgovina će se ove godine, kako se procenjuje, približiti obimu razmene koju najjača svetska ekonomska sila, Amerika, ima sa "crnom" Afrikom, odnosno zemljama ispod Sahare (71,3 milijarde dolara).
Za poslednju godinu dana kineske investicije u Afriku porasle su na 16 milijardi dolara. Kina investira prevashodno u energetske izvore i u rudnike metala, to jest u grane koje pospešuju njen privredni razvoj, ali i u infrastrukturu i škole i bolnice u afričkim zemljama. Danas jedna trećina nafte uvezene u Kinu dolazi iz afričkih nalazišta, ponajviše iz Angole, Sudana i Nigerije. U infrastrukturu Nigerije, gde inače 95 odsto proizvodnje nafte kontrolišu američke kompanije, Kina je investirala četiri milijarde, a u naftnu industriju i infrastrukturu Angole tri milijarde dolara.
Nastavivši da daje afričkim zemljama kredite pod vrlo povoljnim uslovima, Kina je ove godine napravila prodor u finansijski kapital Afrike. Kineska centralna banka kupila je nedavno za 4,5 milijarde dolara 20 odsto vlasništva Standard banke, koja je jedan od najvažnijih zajmodavaca u Africi. Dosad je, inače, osnovano oko 380 zajedničkih poduhvata, odnosno firmi sa mešovitim kapitalom, u kojima radi 78.000 kineskih radnika. Afrika je postala eldorado i za manje i srednje kineske preduzetnike, znatno otpornije od zapadnih ulagača na nedaće tržišnog poslovanja u teškim uslovima.
Na drugoj strani, Afriku opčinjava spremnost Kine da - za razliku od Evropske unije - maksimalno otvori svoje ogromno tržište za afričke proizvode. Zna se, naravno, da je i afričko tržište preplavljeno kineskom robom, koja je jevtinija od evropske, ali se u Africi posebno uvažava činjenica da se, u okviru "nove vrste strateškog partnerstva", afrička roba izvozi u Kinu bez većih carinskih barijera i kvota. Afričke zemlje čak imaju suficit od oko tri milijarde dolara u trgovini sa Kinom. Oko 190 proizvoda iz tridesetak najsiromašnijih afričkih zemalja oslobođeno je carine. A predviđa se da se taj spisak proširi na oko 400 proizvoda.
Sve se to događa u vreme kad se Afrika žali na subvencionisane poljoprivredne proizvode u Evropi i na niske uvozne kvote afričkih poluindustrijskih proizvoda. Istovremeno, udeo Afrike u evropskom uvozu naglo pada (sa šest odsto u 2000. na samo tri odsto u ovoj godini).
U Evropskoj uniji se delovanje Kine u Africi ocenjuje dvojako. Jedni, možda većina, vide u kineskoj ofanzivi vešto skriveni "neokolonijalizam". (Kinezi na to kažu da im to niko ne govori u Africi i da bolje od Zapada znaju šta je kolonijalizam, jer su ga osetili na svojoj koži.) Druga politička struja u EU svesna je i snage kineskog prodora i privlačnosti kineskih reformi za zemlje u razvoju. Kina je postala uzor Africi. Pre ulaska u reforme imala je dohodak po stanovniku kao Malavi, a sad je deset puta bogatija.
Ovu drugu struju podržao je bivši francuski predsednik Žak Širak. On smatra da je kinesko-afrička saradnja od koristi i za Evropu. "Kina je u Africi dobila novi prostor za svoj razvoj, Afrika je dobila nove investicije, a Evropa je dobila podsticaj da bude konkurentnija", tvrdi on.
Ocene će se verovatno i dalje razlikovati, ali će u jednoj stvari biti istovetne: Zapad će se u Africi sve teže nositi sa kineskom moći i uticajem.
[objavljeno: ]
