Izvor: Politika, 02.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskrenost može da škodi
Razmislite dobro pre nego što svoje vikend dogodovštine unesete u svoj „Fejsbuk” profil. – Dvadesettrogodišnji Mark Zukerberg odustao od školovanja na Harvardu da bi razvio kompaniju u kojoj danas ima udeo od 20 odsto koji vredi tri milijarde dolara
Vodeća firma za regrutovanje ljudskih resursa upozorila je nedavno na to da društvene veb-stranice mogu ozbiljno da ugroze izglede za dobru karijeru i apelovala na one koji traže nov posao da budu oprezni kada svoj privatan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << život izlažu u javnost, prenosi britanski list „Tajms”.
„Badinok i Klark”, međunarodna konsultantska firma, koja svake godine hiljadama profesionalaca pronalazi radna mesta, kaže da ulazak na društvene veb-stranice postaje ustaljena praksa i rutinski posao prilikom pronalaženja odgovarajućih ljudi. Njeno istraživanje pokazalo je da je gotovo dve trećine (62 procenta) britanskih direktora prijavljeno na „Fejsbuku”, „Majspejsu” ili nekoj drugoj društvenoj veb-stranici, što im omogućava da „iskopaju” najprljavije stvari o nekom, inače, idealnom kandidatu.
„Fejsbuk” je pre četiri godine (4. februara 2004) pokrenuo dvadesettrogodišnji Mark Zukerberg, koji je odustao od školovanja na Harvardu da bi razvio kompaniju u kojoj danas ima udeo od 20 odsto koji vredi tri milijarde dolara. Naime, ako bi se vrednost ovog internet-sajta procenjivala na osnovu ugovora po kojem je softverski gigant „Microsoft” za 1,6 odsto udela u „Fejsbuku” platio neverovatnih 240 miliona dolara, onda bi ova društvena veb-stranica vredela 15 milijardi dolara.
„Fejsbuk” trenutno ima 62 miliona članova širom sveta, a samo u Britaniji ih je 3,5 miliona.
Analitičari smatraju da je znatno atraktivniji za korisnike od glavnog rivala „Majspejsa”, s kojim hvata korak neverovatnom brzinom, jer ih njegova struktura prisiljava na korišćenje pravih identiteta, za razliku od „Majspejsa” gde korisnici često upotrebljavaju lažne identitete.
Internet-sajt „Majspejs” trenutno ima 200 miliona, pretežno mladih članova (između 18 i 35 godina), a radi na sledećem principu: svako ko ima pristup Internetu može besplatno da se registruje na ovom sajtu, čime dobija svoju privatnu veb-stranicu u okviru tog sajta. Sa te stranice korisnici mogu da razmenjuju informacije o sebi i svojim interesovanjima sa drugim korisnicima istog sajta, koje svako bira po sopstvenom nahođenju i koji onda postaju takozvani prijatelji.
„Majspejs”, u vlasništvu „Njuz korporejšna”, matične kompanije „Tajmsa”, nastao je pre devet godina, a samo u Britaniji koristi ga 10 miliona članova.
Svaki peti poslodavac priznaje da koristi ove sajtove da bi došao do informacija o kandidatima i saznao kako se predstavljaju, navodi se u istraživanju koje je sproveo sajt „Vijadeo”.
Skoro dve trećine njih priznaju da informacije do kojih dolaze utiču na odluku o zapošljavanju kandidata, dok četvrtina otvoreno izjavljuje da je ono što su otkrili promenilo njihovo mišljenje i navelo ih da ne zaposle nekoga zbog onoga što je izneseno onlajn.
Endi Pauel, direktor firme „Badinok i Klark”, kaže da teško da može da se prenebregne činjenica o tome da je Internet javno mesto na kome su gotovo svi potencijalni kandidati za zaposlenje od kojih ih deli samo nekoliko pokreta „mišem”.
„U početku je postojala samo ’Gugl’ pretraga, a onda je sve više poslodavaca počelo da posećuje ’Fejsbuk’ i ’Majspejs’. U Britaniji 10 miliona ljudi ima svoje mesto na ’Majspejsu’ pa je tako neizbežno osećanje koje vas tera da zaronite u te sajtove”, kaže Pauel.
„Mnogi navode bezbroj elemenata u svom onlajn predstavljanju, ali ih oni ne pokazuju uvek u najboljem svetlu. Zato je sve više korisnika koji veoma vode računa o tome šta o sebi pišu.”
Pauel ipak naglašava da bi bila šteta kada bi ljudi prestali da koriste društvene veb-stranice iz straha da im ne naude prilikom budućeg zapošljavanja.
„Postoji i ona bolja strana. Dobar profil može da pokaže široku mrežu prijatelja i interesovanja, kreativnosti i dobrih internet-sposobnosti. Ne udubljuju se i ne kopaju po sajtovima sve kompanije. Neke čak daju reč da se time neće baviti i od toga stvaraju sopstvenu vrlinu”, objašnjava Pauel.
Pojedine svetski poznate firme smatraju, čak, da je proveravanje profila na „Fejsbuku” isto što i „ulaženje u nečiju kuću i preturanje po ličnim stvarima”.
„Postojeće provere i podaci sasvim su dovoljni”, smatra Dona Miler, evropski direktor u rentakar preduzeću.
-----------------------------------------------
Pet stvari koje nikako ne smete da postavite na svoj „Fejsbuk” sajt:
– ne stavljajte slike sa svojih propalih pijanki – to će najpre odvratiti vaše nove poslodavce;
– ne žalite se na trenutni posao, šefa ili kolege i ne iznosite neučtive primedbe na račun vaše kompanije;
– detalji o romantičnim sastancima ili ogovaranje ljubavnog života vaših prijatelja takođe ne ostavlja dobar utisak na one koji to čitaju;
– uspostavljanje kontakata sa novim prijateljima ili komuniciranje sa onim starim za vreme radnog vremena neće se smatrati dobro iskorišćenim vremenom kompanije;
– pomislićete da možete da uklonite inkriminisane slike ili dokaze, ali kompromitujuće fotografije mogu da budu memorisane i sačuvane, zbog čega je gotovo nemoguće da ih se otarasite.
S. Stijović
[objavljeno: 03/03/2008]
