Izvor: Politika, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gregorjan opet proziva Koštunicu
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 19. decembra – Različiti izvori, uključujući i informacije zvaničnika iz Republike Srpske i Srbije, sugerišu da su poslednje potvrđene lokacije na kojima su boravili i Radovan Karadžić i Ratko Mladić u Srbiji. Prvi zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorjan je do sada mnogo puta rekao da Vojislav Koštunica, u svojstvu premijera Srbije, ima mogućnost da naredi hapšenje bilo kojeg haškog begunca koji se skriva na teritoriji Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ovo je danas dostavljeno našem listu iz Kancelarije visokog predstavnika kao odgovor na pitanje da li će se zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorjan odazvati pozivu ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca i, ako ih zna, dostaviti adrese haških optuženika koji se kriju u Srbiji.
Gregorjan je, naime, preksinoć izjavio za BHT 1 da se Karadžić i Mladić kriju u Srbiji i da "premijer Srbije Vojislav Koštunica pitanje njihovog hašenja može rešiti jednim telefonskim pozivom". Ocenivši ovu izjavu paušalnom i štetnom, srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac pozvao je američkog diplomatu da, ako je zna, adresu na kojoj se krije bilo ko od haških optuženika "dostavi nadležnim organima Srbije, koji će postupiti po zakonu".
Ovo, inače, nije prvi put da Gregorjan – ne osvrćući se na činjenice – proziva Koštunicu. U novembru prošle godine on je, prilikom obilaska masovne grobnice u Goricama kod Brčkog u kojoj su bili sahranjeni stradali Bošnjaci, rekao da se njihove ubice "nalaze preko Drine, u Srbiji". "To su isti oni koji su ubili Stambolića i Đinđića", kazao je Gregorjan i dodao da je krajnje vreme da Koštunica "naredi generalu Tomiću hapšenje ovih lica". General Aco Tomić je u to vreme već poodavno bio penzioner, a ubice Ivana Stambolića i Zorana Đinđića bile su pohapšene i uveliko im se sudilo.
Osim toga, Gregorjan je tada rekao da je Koštunica "odgovoran za to što se Ratko Mladić i Radovan Karadžić kriju u njegovoj zemlji" i naglasio da je krajnje vreme da se srpski premijer "postidi i izvini" porodicama žrtava. Indirektno, on je sugerisao da je predsednik Vlade Srbije glavni jatak dvojice najtraženijih haških optuženika.
Do zamenika visokog predstavnika očigledno nisu doprle izjave komandanata međunarodnih mirovnih snaga u BiH, kao ni glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte. Od 2005. godine komandanti Sfora i Eufora tvrde da nemaju nikakvih informacija o Karadžiću i da ne znaju gde se on krije.
Del Ponteova je više puta isticala da je "Karadžić u regionu" i da je na slobodi jer "NATO nije pokazao volju da ga uhapsi". Pri tome, ona nikada nije rekla da se bivši predsednik Republike Srpske krije u Srbiji, za razliku od generala Ratka Mladića koji se – dok nije shvatio da više ne uživa zaštitu vlasti, dok je ona bila u rukama Slobodana Miloševića – i nije krio već se slobodno kretao po Beogradu.
Nekoliko pokušaja međunarodnih mirovnih snaga da uhapse Radovana Karadžića završilo se potpunim fijaskom. To se pogotovo odnosi na akcije izvedene u selu Čelebići kod Foče. Jedinice Sfora su najpre u martu 2002. izvele helikopterski desant na selo, pretresle sve kuće, pomoćne objekte i provalile u crkvu, isprepadale meštane i vratile se praznih ruku. U drugoj akciji, izvedenoj u avgustu iste godine, umesto Radovana Karadžića, uhapšen je seoski poštar Živojin Mitrović, jer je imao službeni pištolj. Posebno poglavlje je upad Sfora u Parohijski dom na Palama, izveden 1. aprila 2004. godine. Tada su teško povređeni protojerej stavrofor Jeremija Starovlah i njegov sin katiheta Aleksandar. Od Karadžića, naravno, nije bilo ni traga ni glasa, ali je Sfor ostao pri svojoj verziji da je ovu operaciju, kao i prethodne, izveo na osnovu pouzdanih informacija. Da su te informacije bile pouzdane, Radovan Karadžić bi odavno bio u Hagu, a odgovornost za njegovo nehapšenje ne bi se prebacivala na Srbiju.
[objavljeno: ]
