Izvor: RTS, 01.Avg.2009, 18:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica Varšavskog ustanka
Poljska obeležava 65. godišnjicu Varšavskog ustanka uz pitanje, da li slavljenje poraza, u kome je Varšava sravnjena sa zemljom, treba da bude državni praznik. U Poljskoj je nastradalo skoro 200.000 civila i 10.000 vojnika.
Obeležavanje 65 godina od Varšavskog ustanka, u Poljskoj je pokrenulo pitanje da li je nacija sklona kolektivnom mazohizmu jer slavi poraz u kome je Varšava sravnjena sa zemljom, kao i to da li današnji datum treba da bude državni praznik.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
U borbu protiv nemačkih okupatora 1944. godine upustili su se varšavski odredi poljske Zemaljske armije, ali procene da će se ustanak završiti pobedom za nekoliko dana, pokazala se kao sasvim pogrešna. Posle 63 dana ustanak je ugušen u krvi, a buntovna Varšava sravnjena je sa zemljom.
Poljska vojska izgubila je u ustanku 10.000 vojnika, 7.000 je ranjeno, a broj civila koji su poginuli ili su ih, po naređenju nacističkog generala Hajnriha Himlera, ubijali Nemci ne štedeći žene i decu, dostigao je između 120.000 i 200.000.
Za većinu Poljaka Varšavski ustanak je svetli primer patriotizma i toga kako se od odbrane osnovnih vrednosti, kakve su sloboda i domovina, ne odustaje ni u najtragičnijim okolnostima, onda kada je jasno da je bitka unapred izgubljena.
Eksplozija za slobodom
Predsednik Poljske Leh Kačinjski predlažio je da 1. avgust bude državni praznik, pošto je to ionako jedina godišnjica koja se i u vreme komunista obeležavala spontano, iako nije imala crvenu oznaku u kalendaru.
"Ustanak je bio eksplozija čežnje Poljaka za slobodom, a herojstvu ustanika divio se čak i neprijatelj. Počast herojima ustanka je odavanje počasti ne samo prošlosti već i budućnosti, jer je Varšavski ustanak stvorio moralne temlje naše nezavisnosti", rekao je Kačinjski uoči godišnjice.
Međutmi, mnogi se pitaju da li bi novi praznik bio samo izraz mazohizma nacije i da li uopšte postoji još neki narod na svetu, koji umesto da slavi pobede, obeležava svoj najtragičniji poraz.
Predsednik opštine Stalova Vola odbio je da u svom gradu, danas u 17 časova, u vreme kada je ustanak počeo pre 65 godina, uključi sirene u znak počasti palim ustanicima i varšavskim civilima.
Predlog da se 1. avgust proglasi nacionalnim praznikom kritikovao je politikolog Radoslav Markovski iz Poljske akademije nauka i istakao da je neodgovorna odluka komande Zemaljske armije da digne ustanak završila smrću 200.000 civila, što ne umanjuje junaštvo samih ustanika.
"U Poljskoj se neguje kult prolivene krvi, a na događaje u kojima j poginulo mnogo ljudi gleda se u pozitivnom svetlu. Savremeni svet, međutim, ide ka sve većoj racionalnosti, teži miru i odbacuje nacionalizam. Godišnjica Varšavskog ustanka bi u evropskom kontekstu tako bila arhaični praznik", istakao je Markovski.
Nemci su u ustanku izgubili 10.000 vojnika, a 9.000 ih je ranjeno. Vermahtu su ustanici uništili 300 tenkova i oklopnih transportera.
