Izvor: B92, 17.Jul.2009, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski političari pisali Obami
London, Varšava -- Grupa političara iz srednje i istočne Evrope pisala Baraku Obami da se boje da SAD gubi interes za Evropu, prepuštajući je na milost i nemilost Rusiji.
Otvoreno pismo koje je nekoliko političara iz srednje i istočne Evrope uputilo američkom predsedniku Baraku Obami potpisali su predsednici Češke i Poljske, Vaclav Havel i Leh Valensa. BBC prenosi da su oni istakli da strahuju os toga da SAD gube interes za Evropu, puštajući je na milost i nemilost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ojačaloj Rusiji.
"Dvadeset godina posle hladnog rata, svedoci smo da zemlje srednje i istočne Evrope više nisu u središtu američke spoljne politike. Naš region je deo sveta o kome su Amerikanci manje-više prestali da brinu. Takav stav je preuranjen", navodi se u pismu Baraku Obami.
Dalje se kaže da se "centralna i istočna Evropa nalaze na političkoj raskrsnici, a u regionu raste osećaj nervoze".
"Globalna ekonomska kriza pogodila je naš region i, kao i u ostalim delovima sveta, postoji opasnost da se naša društva okrenu sebi, zapostavljajući spoljni svet. Istovremeno, na spoljnopolitičkom horizontu gomilaju se olujni oblaci", navodi se u pismu koje je Obami poslalo nekoliko političara iz centralne i istočne Evrope.
BBC je jednog od potpisnika ovog pisma, bivšeg poljskog ministra odbrane Januša Oniškijeviča, upitao zar poboljšanje odnosa između SAD i Rusije ne ide na ruku bezbednosti istočne Evrope.
"Mi bismo naravno želeli da odnosi između Amerike i Rusije i EU i Rusije budu dobri, ali se istovremeno nadamo da se ti odnosi neće popravljati na račun naših interesa. Ne bojimo se mi ruske invazije, ni trećeg svetskog rata, nego nas brine činjenica da centralna i istočna Evropa više nisu na američkom radaru. A to je, po našem mišljenju, pogrešno - bezbednosnih izazova i te kako još ima", rekao je Oniškijevič.
Potpisnike pisma, dodaje sagovornik BBC-ja, brine i odluka Obamine administracije da preispita raspoređivanje antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.
"Nadamo se da ćemo i mi učestvovati u postizanju eventualnog kompromisa sa Rusijom. Uostalom, u tom programu nisu samo Češka i Poljska, nego i Velika Britanija i Danska - mi želimo da Evropa i SAD zauzmu zajednički stav prema Rusiji", rekao je bivši poljski ministar odbrane.
Oniškijevič je dodao da region centralne i istočne Evrope nije stabilan koliko se mnogima na prvi pogled čini, kako zbog ekonomske krize, tako i zbog jačanja populističkih pokreta u pojedinim zemljama.
"Iznad svega, verujemo da je krajnje vreme da se poprave transatlantski odnosi. Ovaj deo Evrope je tradicionalno snažno atlantski opredeljen i mogao bi da bude svojevrstan most između EU i Amerike, čiji su odnosi duboko poremećeni iračkim ratom. Bez jačanja transatlantske saradnje ne mogu se rešavati izazovi s kojima se suočavamo u 21. veku", naveo je Oniškijevič.
SAD: Nema razloga za zabrinutost
Reagujući na apel novih članica EU, američka administracija je poručila da "resetovanje" odnosa sa Rusijom neće ići iza leđa i na račun Srednje i Istočne Evrope.
"Razumem vaše uznemirenje, ali nećemo prodati vaše interese. To pismo je trebalo pre da uputite liderima zapadne Evrope, jer su oni više skloni nego mi na ustupke Rusiji", poručio je bivšim liderima "nove" Evrope nekadašnji visoki američki zvaničnik Stiven Larabi, javljaju danas poljski mediji.
Predstavnik Stejt departmenta u toj debati Danijel Frid podsetio je da je američki potpredsednik Džo Bajden, predstavljajući buduću spoljnu politiku Obamine administracije, jasno stavio do znanja da nema povratka starim sferama uticaja.
Apel "nove" Evrope Obami prilično oštro je, međutim, odbila nekadašnja šefica Stejt departmenta Madlen Olbrajt i sama doseljenik u SAD iz Čehoslovačke.
"Srednja Evropa je žrtva sopstvenog uspeha, jer je integrišući se sa Zapadom prestala da pravi probleme američkoj administraciji. Ne treba da se osećate kao žrtve neinteresovanja SAD. Treba da budete zadovoljni što za ovu administraciju niste problem. Ima ona dovoljno drugih. Trebalo bi da osećate satisfakciju što više niste u centru pažnje", kazala je Madlen Olbrajt.
Bivši šef poljske diplomatije, jedan od šestorice autora studije odnosa SAD i nove Evrope koja je i poslužila kao povod da lideri upute apel i pismo Obami, Adam Danijel Rotfeld, u razgovoru za današnju Gazetu viborču je dopustio da frustraciju u društvima zemalja u tranziciji zaista izaziva i to što su postala deo "normalnog" sveta i moćnike više ne interesuju kao proteklih 20 godina.
Rotfeld je dodao da autori studije i apela Obami ne osporavaju potrebu da se odnosi SAD i Rusije "resetuju", niti to da SAD treba sa Rusijom da pregovaraju o američkom antiraketnom štitu u Poljskoj i Češkoj.
"Ali poštovanje međunarodnih dogovora je test kredibiliteta SAD. Ako Amerika želi da pregovara sa Rusijom o štitu to je korisno i potrebno, ali to mora da učini uz učešće zemalja koje su pristale da prime štit, dakle Poljske i Češke", rekao je Rotfled u intervjuu istim povom koji danas objavljuje list Žečpospolita.
Šerman: I mi smo očekivali više od njih
O tome kakav bi mogao da bude odgovor američkog predsednika Obame na pismo bivših lidera istočne i srednje Evrope za BBC je govorio demokratski kongresmen i član odbora za spoljnu politiku Bred Šerman.
"Mislim da svaki region sveta želi veću naklonost SAD – u pismu nije navedeno sve ono što smo poslednjih godina učinili za istočnu Evropu, uključujući i 109 milijardi dolara koje smo dali MMF kako bi pomogao tom delu sveta da prebrodi ekonomsku krizu. U pismu se ne pominje ni vrlo ograničeni doprinos tih zemalja misiji u Avganistanu", rekao je Šerman.
On je podsetio da je "NATO odbrambeni savez, da je jedna članica tog saveza napadnuta, napadnuta je iz Avganistana, a jedna Britanija je pretrpela sedam puta veće gubitke od svih zemalja istočne i centralne Evrope zajedno".
"Bilo je za očekivati da će oni koji su imali koristi od širenja NATO-a biti sa nama na prvoj liniji fronta. Zahvalni smo im i na onome što su učinili, ali učinili su jako malo u poređenju sa Britanijom", rekao je Šerman.
Kongresmen Šerman, takođe, podseća da su SAD u proteklih dvadesetak godina u svakom sporu istočne Evrope i Moskve zauzimale antirusku poziciju, zbog čega su platile visoku geopolitičku cenu, a za uzvrat od zemalja tog regiona nisu dobile očekivanu pomoć u misiji u Avganistanu, prenosi BBC.
